Korisnik:Jozefsu/Aboutme
Zovem se Jožef (mađ. József Dózsai) i rođen sam u Subotici. Dete sam iz vremena hipija, tako da sada guram svoje 40-te. Kao što mi se iz imena vidi (ne, nemam srodstva sa Đerđom Doža, mučenikom srednjovekovne seljačke bune :) maternji jezik mi je mađarski, iako srpski – to jest srpskohrvatski – govorim otkad pričam, naučio sam ga od crnogorske, srpske i bunjevačke dece na "Teslinom naselju" i u "Keru" a usavršio uz pomoć Politikinog Zabavnika (kome dugujem i ljubav prema stripovima). Srpski govorim "subotički" (nešto nalik na priče kantautora Balaševića :) No šta sam ja zapravo? Verujem da je to pitanje barem jednom u životu postavio sebi svaki Vojvođanin. Osim što moj svaki pravi zemo ima barem jednog pretka bećara-konjokradicu nebitne narodnosti, svi smo mi mešavina tih dvadeset-kusur naroda koji su u valovima naseljavali Vojvodinu. Istina, turaka, nemaca, slovaka, rumuna i srba nemam u rodoslovlju (osim možda kumova i dalje rodbine, ko će ga znati) ali majka mi je hrvatica Peštanskog porekla (sa dedine strane, dok je baka bila mađarica iz Senteša, Čongrad), a moji su sa tatine strane starosedeoci sa "Baštovanskog šora" (mađ. Kertész-sor) u Kelebiji, danas etnografsko-kulturnoistorijski zaštićene grupe salaša severozapadno od Subotice. Deda je bio i smatrao sebe mađarem, ali ne toliko nacionalno-svesno da bi ga to navelo da se javi u mađarsku vojsku i ode da se bori protiv Rusa, već prinudna Austrougarska mobilizacija. Kao što znamo, sa ovih prostora je u smrt ili sa malo sreće u (rusko, italijansko, francusko itd.) zarobljeništvo poslato nekih milion muškaraca — podatak koji ćete sigurno naći i na Vikipediji. U stvari, baš sam pogledao na Vikiju: tokom I. svetskog rata poginulo je nešto više od pola miliona, zarobljeno preko 800.000 i ranjeno blizu 1,5 milona vojnika mađarske nacionalnosti. (Mađari su tada, kao i u ne manje tragičnom II. svetskom ratu, pali pod uticaj Nemačke osovine i zajedno sa njima izgubili rat uz navedene gubitke.) E sad, kad smo ga stavili u istorijski okvir — moj deda Janoš se našao među tim zarobljenima, a iz ruskog zarobljeništva se uspeo živ izvući, pa se vratio 11 godina nakon rata i to oženjen ruskinjom. U porodici kažu da ga ja u velikoj Rusiji spaslo poznavanje srpskog jezika, jer je kao dvojezičar brzo savladao ruski. Na žalost ja ruski ne govorim (niti se izjašnjavam u vezi ruskog identiteta, ni po pitanju krima, gde su mi ukrajinci ipak simpatičniji od Velikog Medveda, koji ih je nekoliko puta rasturao u prošlosti), iako su mi tata i stariji brat bili fluentni u njemu (za brata su onomad u čehoslovačkoj mislili da je rođeni rus :) No nemojte misliti da neću primetiti kad me "spominjete" na ruskom, bugarskom, makedonskom ili slovenačkom, pošto sam bio Titov vojnik, još u bratstvu i jedinstvu, i to u zadnjoj generaciji, a proputovah i Balkan... Ukratko, ja nisam priča o etničkoj manjini, rekao bih da sam priča o rađanju u istorijski haos evropske multikulturalnosti i višejezičnosti, priča o rezultatu toga koji se reflektuje u razumevanju tih kultura, i koji se reflektuje u suživotu uprkos razlika za koje su neki (ludaci i izrodi čovečanstva) smatrali da su dovoljne za konflikt, rat i razaranja vrednosti onih drugih. |
A sad o stručnoj osposobljenosti. Po strogoj struci tehničar poljoprivrede (opšti smer – to su oni koji pitaju kako se sadi šargarepa, a kad stručno obrezuju voćku ona uvene :). Od srednje škole radio sam kao poštar, zidar, fizikalac, verski i omladinski radnik, zaštitar prirode... Moji hobiji – ne po redosledu važnosti – uključuju: ornitologija (birdwatching), entomologija (pre svega leptiri i vilinkonjici), crtanje, stripovi, slikarstvo (ne samo istorija umetnosti već slikam i sam), istorija, arheologija, numizmatika, paleontologija (fosili), jezici i prevođenje (preveo nekoliko knjiga, mada ne baš najbolje), filatelija (markice), ekologija, botanika (imam herbar), herpetologija (osim otrovnih zmija kojih se bojim), biogeografija (sakupljanje terenskih podataka o živujcima), religija i vera (protestant ako moram da se izjasnim, mada ne "protestujem" i ne mrzim ostale religije, nereligije i pokrete, ako su konstruktivni – ali destruktivne prezirem), fotografija, snimanje glasova u prirodi, editovanje pokretnih slika i zvuka, blogovanje, istraživačko novinarstvo, geografija i kartografija (GIS), graditeljsko, kulturno i etnografsko nasleđe, muzika (na prvom mestu klasičan rok tipa Flojdi i Cepelini, ali i sve ostalo), novinarstvo (to je već bilo :) ...sigurno sam nešto važno izostavio... :p Pa se i ovde vraćamo na isto pitanje: šta sam ja u stvari? Možda je polihistor najparvilniji izraz, ali volim da kažem za sebe da sam terenski biolog, sa mnogogodišnjim iskustvom u civilnom sektoru tj. u NVO aktivizmu, najčešće kao volonter (za dž.) ali ponekad i kao (strani i domaći) plaćenik. Pored praćenja i fotografisanja ptica u mom kraju kao ljubitelj ptica, koordiniram jedan segment prikupljanja georeferenciranih podataka i o svim drugim živujcima, na nacionalnom nivou. Član sam više formalnih ekoloških organizacija i neformalnih grupa prirodnjaka (lista danas iznosi članstvo u 8) ali se retko pitam. A ja ipak puštam svoj glas, tako što sam stalno angažovan u pisanju članaka za lokalne novine i elektronske medije. I eto sad, za Vikipediju.
Skoro sam počeo da uživam u tome, zanimljivo, za jednog "polurusa"... |
S. R.