Есеј о Википедији (и о свашта нешта)

noborder

Чему ово служи (а уз то и не ради)?[а] Значење: свака друга ствар кад купите код кинеза!


  1. ^ Легендарни израз који је деда-Стаја користио на крају Микијеве радионице, када се нађе у механизму огромног сата.
    Користи се приликом сусрета са неком компликованом направом, веома комплексном и закукуљеном.

УводУреди

Википедија је џунгла. Након годину и по дана лутања по овој џунгли, лупања мачетом по трновитом жбуњу чланака, након суочавања са дивљим зверима из таме (моје колеге уређивачи "пуни" љубави и поштовања), много тешких речи, још тежих мисли и осећања, а затим много непреспаваних ноћи (и гуарана) због ствари које је требало решити, одлучих да оставим још један траг у виду мојих виђења ствари.

Знам да ово нико неће да чита, стављам чак и да не буде индексирано не би ли моје либерално написане речи дошле до неупућених.

Тешко је написати али тако је: након врло тешких дана које сам прошао, не бих саветовао особама слабијег карактера да покушају овде са радом. Често сам помислио након пар похвалних речи а након мноштва погрдних и осетивши на кожи утицај "негативне енергије" која кружи унутар ових сервера: да само сумануто фанатична особа жели да настави ово да ради!

Српска, али и све друге Википедије у регији пуне су духа неслоге, свађе, негативизма, насиле, вређања, физичких претњи, колатералне ратне штете, шовинизма, пропаганде...

Најгоре је што нико не ферма ни по посто што си ту и да радиш, и најгоре од свега – у вези тога шта радиш. У ствари, већини се не свиђа то што радиш. Опет други би да стичу поене на твој рачун качећи некакве "порукице". Научио сам да будем одважан и борим се, колико могу, да опстанем, да ме не обришу, банују, тролују, захебавају...

Овде ћу износим и неке важне концепте за уређивање и разумевање Вики система. Јер има чудних ствари. Нпр. све што на Википедију постављамо морамо да дамо свету на слободно коришћење са одрицањем свих права, неко други може од тога чак и да зарађује, али лого саме Википедије је копирајтован?!

Осим што ћу се бавити практичким питањима уређивања, овде ћу сам себи да износим и напишем и неке неконвенционалне и непопуларне ствари везане за Википедију, на пример неке чудне материјале који су објављени на разним Викијима, да бих дочарао "сјај" ове џунгле. То ћу да радим као подсетник сам себи, у шта сам се то уплео...

Износићу и своје личне дилеме, о старима које сам требао или хтео поставити на неку страницу за разговор али сам схватио да нећу бити схваћен, да ово није заједница равноправних људи слободног размишљања, да је износити искрене ставове опасно, да чак и питати за неке табуе ствара у другима бес, да онај који јаче виче је у праву, и на крају крајева да их је баш брига за моје мишљење, да те стране нико и не чита... Ух ох!

Одрицање одговорности (Disclaimer)Уреди

"Познајем га, тај човек је отрцани националиста. А пише тако лепе чланке, на свакојаке теме. Мало ту-тамо керчи, ма пусти га, уживо је скроз ОК лик." То није опис мене, то је што чујем о некима. Живот је пун контраверзи. Шешељ у својој "филизофији" каже да је сваки нормалан човек националиста, остали су изроди испраног мозга. (Update: мој друг ми вечерас рече пред радњом уз пиво: "Кога брига за Шешеља човече, ти бре превише висиш на тој Википедији...") Изјава о ограничењу одговорности: ставови изнети на овој корисночкој страници су лично моји, у зависности од фазе лудила, депресије и фазе отуђености (понекад и пива, ако имам пара или ме неко частио туру), и не могу се представити као званични, или објављени на званичан начин. Ово је форма личног дневника, а везано за моје доживљаље и импресије током уређивања на Википедији.

Ствари које се неопозиво бришу са ВикипедијеУреди

– за оне који воле читати и другу страну:

Босанске пирамиде – реци не, боланУреди

Just say no — to Bosnian pyramids. Према овој списанији, Босанске пирамиде не могу да уђу на ен Вики. Па нормално, кад људи хоће болан да прогурају своју босанску туристичку пропаганду...

Али на крају ипак прођоше пирамиде, али само као псеудонаука (чак и Босанска Вики се сложила стим). Пих! Ето добили су рекламу коју су тражили. Ја бих и за ово био задовољан. Велика и славна Википедија их је удостојила са чланком – сад само има да наставе да раде на доказивању!

А ту је и Височица (мада природни геолошки феномен), шта се хоће још?

Дајем и неку своју критику на њих (Османагића и остале) мада су ми у потпуности симпатични, ако за друго не онда због истрајности и борбе за оно у шта верују (да им може донети признање, славу и новац). Живимо у временима када једино опстајеш ако успеш да "продаш" своју идеју, ма каква била. Погледај успех списатељке Хери Потера (филм и прича коју иначе волим, али ме тишти позадина)...

И још нешто о пирамидама. Друг који верује у виле и вилењаке (значи тако како сам написао) тврди да је то чињеница коју желе да прикрију од јавности, теорија завере и тако то. Мени лично је та идеја толико симпатична и оригинална, да бих био пресретан кад би се доказало да само 300 километара од места где живим постоји пирамида у висини планине изграђена људском руком! Толико звучи невероватно, да бих први био пресретан кад би било истина. Али ја их ни овако не бих исмевао попут овог Изма Гуглића, фаце кој не зна нид пише, нид ћита как треба...

Питање анонимности, ника,...Уреди

У чланку се поставља и једно битно питање које је и мене мучило једно време, док се нисам и са тим раскусурао, чисто на логичкој основи. Наиме, зашто су Вики уредници и консеквентно админи анонимне особе које крију своје лице и свој идентитет иза ника? Једно је сигурно: тако се могу доносити одлуке за које нико лично не мора одговарати, пошто се не зна ко су доносиоци одлука. Могу бити и непостојеће особе, и ботови, и "Удбаши"... Али сам размислио и убрзо схватио да ово питање у себи крије веома наивну перцепцију интернет-комуникације. Јако ми личи на оне табле остале из комунизма на којима пише "Забрањено задржавање, осматрање и фотографисање". У времену када могу са сателита да студирају бубе, ја ћу као страни шпијун доћи до те инсталације или касарне, извадим огроман телеобјектив и почнем шкљоцати. Кажу паметни, да то има неки психолошки ефекат, да ствара атмосферу ауторитета - нешто је забрањено и готово... Но неко је рекао, у овим временима више ништа није тајно и скривено. Све што си икада посетио на нету, а камоли написао негде је логовано и сведочи о теби или против тебе. Заиста застрашујуће, футуристички, ескатолошко (наука у религији која се бави судњим даном).

Уједно звучи интересантно. И сам сам се питао, како ће неко да поверује да едитујем како треба, да нисам сајбер-криминалац и да не стојим иза лажно представљеног ника? Е сад, ствар је управо супротна – код опхођења путем интернета пре свега штитиш себе од већ поменутог "откривања". Нико здраве памети неће на све стране остављати своју адресу када знаш да ће ионако да те "лове" ако се некоме замериш ко је довољно моћан и има средства да те "нађе". Имаш породицу, малу децу, жену која те воли? - а не желиш да будеш анониман до максимум могуће изводљивости? Онда си чудак.

Друга фаличност у вези овог комента (који је дошао из беса због скидања промотивног текста на коме су се мучили месецима мислећи да ће Википедија да буде ПР алат њихових идеја и теорија) је елементарно неразумевање електронских система данашњице. Сам систем филтрирања је тако направљен да нико не постане имун и превише анониман, а да га опет други не ухвате у евентуалној подвали. Википедија је стална мета лажних никова и ботова које шаљу са званичних места да рецензују и цензуришу, и то се све зна, стара прича која се раскринкала још почетком миленијума, само неколико година након старта Википедије. Али систем филтрирања је сличан организму који сам избацује страно тело, лекар само треба са стране да помогне тај процес који се сам одвија. У нашем случају то је сервер Википедије и интерфејс, све остало ради посао доста ефикасно.

Енглеска Википедија:Контактирајте насУреди

На насловној ен:вики има линк Contact us на нашој овде (засад) нема...

Значи не само узмеш и копираш па кога боле уши...Уреди

Копирање и редистрибуција овог "супер-слободног" материјала са Викија може да буде итекако сложено Тражи се да буде приложена листа аутора – да, то смо ти и ја – и ако се у тексту нађе неки страни цитат, треба да се провери колико је то заиста слободан а не лиценциран материјал који је на пример у Вики доспео путем "fair use" концепта. Такав материјал не може да иде даље од једног чланка, и не може да иде "ван". Википедија не одговара за последице.

Разговор:Велика МађарскаУреди

Видео свашта нешто грешки, расписао се, па на крају нисам послао: У одељку Извори као прва ставка стоји следећа напомена:

Напомена: Овај текст или један његов део је преузет са веб сајта Српског Народног Покрета Светозар Милетић. Види дозволу. Чланак "Велика Мађарска“ и геноцид у Војводини, 1941-1944., Карл Савић, 15. јануара 2005. -- под условима Лиценце за слободну документацију ГНУ-а.

Настао је озбиљан проблем у вези проверљивости овог извора, јер је сајт Покрета обрисан и о наведеном цитату (чланку) не постоји ниједан траг на нету.

Задњи трагови на активности овог удружења иду уназад око 10 година и нису нимало утешујући, бар што се неутралности неког извора тиче. Разумем ја да и ултра-националистички покрет може да напише неку чињеницу, и у том смилу свеједно је ко је извор. Међутим, само желим да као страни посматрач напоменем, да активност удружења уздише од шовинизма, великосрпске идеје, позивања на рат, а многе идеје које су тада заговаране давно су изгубиле и снагу и афирмацију и легитимитет, застареле су једном речју. Србија је тада након Милошевића и Нато напада (који је направио) и губитка Косова била политички слабија, народ рањивији на манипулисање. Видело се у међувремену где је српски народ таква политика и такво схватање довела. Само горе од горег, сваким даном. Ја сам опет да кажем посматрач са стране, који сам задње четри најтрагичније деценије на овим просторима гледао из мирне Војводине, али живим у истој држави, и осетио сам све то на својој кожи. Не пишем из емиграције и удобне столице негде у Канади, Аустралији или САД.

Они су лајали о Великој Србији а она бивала све мања. Такви хушкачи прво вичу и позивају на рат, а кад он избије беже у први бункер са спасу своју главу (види: На западу ништа ново, не од Рибље Чорбе иако је то добра песма...). Прави националиста воли своју земљу и не жели јој зло. Никакво зло. Ови људи су показали колико зла наносе својом глупошћу и кратковидошћу, својим непознавањем историје, и својим непоштовањем свих других па чак и срба неистомишљеника. Они налепе слику Тесле на сајт, и мисле да су све своје одрадили. Сад ће сви да их следе, а злоупотребљавају лик човека који је управо презирао њихове идеје. О самом Тесли ништа не знају. Исти се позивају на цркву, а не знају да црква не може да буде национална, да је Бог никада такву није створио. Бог је бог свих људи, свих народа.

Тако да има проблема и са извором за овај чланак, извором који ни на који начин није неутралан. Мени као мађару делује сасвим иронично да исти они који пишу како је срамно да један други, суседски народ, који их је током његових највећих недаћа - Велика Српска Сеоба на север, у времену Арсенија Чарнојевића - братски примио, не сме да има нити носталгију за својом великом националном државом (коју су имали), а исти ти који то пишу највећи су заговорници Велике Србије (коју нису имали). Овде не желим потегнути - по мени - нерешиво питање ко има "право" на већу државу, ко је овде био "први" и ко је "газда" над одређеним простором, али желим да укажем на веома опасну појаву да је ова "енциклопедија" постала место обрачуна идеја с једне стране, а с друге промотивни параван најсулудијих националних пропаганди. Ако не би била јасна веза између оних који стварају овако "важне" чланке и оних који су за даље ратове на подручју јужне Европе, не бих ништа рекао..."

Масакр у Старом ГрацкомУреди

Овакви чланци су важни, слажем се, али не толико важни као неки други топици, а толико тога фали... На жалост овакви злочини десили су се на обе стране, а неке друге Википедије (у конкретном случају Албанска) имају исто понешто да кажу - а да притом "све сумирајућа" енглеска википедија има неки чудан, сасвим другачији садржај... Наравно, иако сваки новчић има две стране, овакви садржаји неће наћи место на овој Википедији, али ће послужити као добар повод за узвраћање ударца неким нашим аргументима, и тако... виртуелном рату преко страница Википедије никад краја.

Ово су већином табу теме а чак и помињање се углавном дочекује на нож. Пар пута сам гурнуо руку у тај осињак. Требају јаки живци, видео сам да су моји опоненти (који су у четри ока вероватно сасвим ОК ликови) врло искомплексирани и готово уплашено бране своје ставове које су једва прогурали на странице Википедије. Тешко је живети са таквим бременом.

Али другачија се ствар дешава у позадини. Оно што мене тишти да су неки админи (којима би иначе задатак био да такав садржај исфилтрирају) активно укључени у те токове и редовно брину о тим чланцима. Иако знају да се те "табу" теме злоупотреба Википедије, док контролишу вандализам, уједно и негују садржај тих "кључних" чланака да у сваком моменту буде и остане оно што одговара "побијању" теза изнетих са супарничке Википедије, или да се "избалансирају" њихове оптужбе. На пример они кажу ми смо убили толико, а онда ми њима кроз чланак пошаљемо поруку да су они убили више. Свакоме ко је само мало провео читајући Википедију, а зна најмање два језика (рецимо српски и хрватски) то ће одмах бити јасно. Пријатно ме је изненадило да су нашли концензус око Тесле, "чији" је. Ја мислим да је човек припадао човечанству, а и он је у то веровао.

Врло неугодне историјске чињеницеУреди

Када пишемо о неправди учињеној према нашем народу, скоро увек заборавимо да су и представници "наших" радили исто или горе. Нужност самокритике у националном питању је код сваког озбиљног студента историје неминовна.

Нисам јединиУреди

Интересантне ствари каже овај лик: постоји опасност да ти бришу текст јер га је неко у међувремену преправио на нешто што се неће свидети неком трећем, а да нема везе с тобом.

Национализам – Мисли No.1Уреди

За разумевање националног питања треба одрасти. То је као кад гледам слике моје кћерке када је била мала. Играла се барбикама, вриштала кад није добила све што је мислила да јој треба. А сада кад је гледам, одрасла је, више није иста особа.

Родитељи саде идеје у вруће главе своје деце, идеје са којима ни они нису рашчистили. Многи у нашем друштву нису рашчистили ствари са својом прошлошћу. Носе тешка бремена грешака које су учинили њихови оци, дедови. Нада је ове генерације, ако отпусти прошлост. Не у смислу заборава, али у смислу свакојаког беса и освете. Из прошлости се учи да би се ишло даље у будућност. Како сам преживео ратиште? Рекли су нам да су сви народни хероји умрли 44-те а Рамбо то је само филм... Реалност, другови, а не снови. Ми пуно сањаримо. А тамо где се пуца, тамо људи и падају, у реалном времену. Ко се мача лати од мача ће пасти.

Вратили смо се, све је изгубљеноУреди

Само овлаш преглед ове веб стране (и сваке списарије) ове назови "патриотске" организације чини ствари кристално јасним.

Само један пример: када је реч о Сребреници, изјашњавају се са апелом да су све жртве рата исто тако важне и требају да се помену све жртве равноправно, и како је све то жалосно (и за њих) и бла бла.

А онда на дну странице у листи догађаја значајних за организацију пише: "дани ликвидације српског становништва Новог Сада". Ни речи о жртвама других националности, а било их је много, и јевреја, и рома, па чак и мађара, о мешовитима да и не говоримо. Заборавља се и аспект да становништво није насумице бирано, него су погубљени богати људи а њихова имовина је опљачкана, што мења аспект чисто националне основе овог злочина.

Злочини мађарских окупатора у ВојводиниУреди

Иако је новосадска рација била гнусан злочин који ја као мађар из свег гласа бацам својим сународницима националистима у лице, морам да кажем ово: у целом послератном периоду непрестано се мађарима — преко доктрине колективне одговорности — пребацивало шта су ти појединци тамо у име мађара и Мађарксе радили. Међутим, онима који ми то трљају под нос мислећи да мени лично стварају поенту, не смеју заборавити ни то ко је први бацао људе у реку много раније од тога.

Сваком народу и индивидуалном пацифистичком представнику тог народа је тешко да се суочи са прошлошћу свог властитог народа. Сваком.

Али када се пише "злочини ових над онима" увек треба – барем овде – да буде испраћено верзијом "злочини наших над онима". Тако је са I.св. ратом, са II-им и са најновијим братоубилачким.

Најтеже ми је схватити у целој причи да људи који су као нацисти убијали цивиле, касније до бесвести порицали своје учешће. Многи су се на тој основи чак и извукли. Ајде да су бар рекли, био сам млад, натерали ме остали или нешто слично. Али они мртви ладни "нисам ни био тамо", "нисам то био ја", и тако то... Добро човек свашта лаже да би спасио главу. Сваки убица прво пориче, тако је и данас кад љубоморни муж убије жену, што је исто тако довољно трагично за реалност садашњице.

Уређујем Дизни ликовеУреди

Одрастао сам са Дизнијевим јунацима, са Политикиним и Микијевим Забавником, и Дизни је интегрални део мене као особе. Јуна 2016. са запрепашћењем сам констатовао да као и свака друга Википедија и ова има чланак о свакој порно глумици и свакој ЛГБТ особи света и историје, а ниједан чланак о Дизни јунацима осим Микија, Шиље и Паје (и то само клице). Дао сам се на посао. Свако ко мисли да је ово уређивање лако, грдно се вара. Само ја знам колико непреспаваних ноћи и колико кафа је то "коштало", а имао бих и преча посла, и много важније теме да обрадим. Међутим, покренуо сам стрип портал, и врло се плашим да ће га евентуално оспорити као прерано покренут, због недостатка матареијала на тему. Страхови су врло оправдани.

Шаблон:Корисник РусУреди

Ко на свету икада гледа корисничке кутијице?? Који проценат има од тог гледања??

 
Овај корисник се изјашњава као Рус по националности и доприноси чланцима о својој нацији.

Одлучио сам се ипак за овај радикалан корак и поставио и ову корисничку кутију, полу у шали, јер сам схватио да сам једини мађар на српској Википедији чији допринос никада неће бити довољно убедљив за друге уреднике ове Википедије. Затим, овако не треба да оправдавам своје про-руске ставове (уколико и где такви постоје) или своју симпатију ка руским специфичностима. Наравно русе волим као нацију и као део моје крви, али не волим кад се праве важни што су светска сила (али у ствари само зато јер их је јако много). И не волим што су пустили Стаљина да их тероризира и што су касније силом запосели бивши социјалистички блок (између осталих и моју "другу" нацију по крви). Али јако ми се допада њихова бунтовност и независност, не фермају светски поредак и знају да цене слободу, коју су тешко зарадили, а у својој историји веома мало имали...

ЗадациУреди

  • Пребацивање текстова о биљкама.

Задњих година написао сам око 400 текстова о таксонима биљака Србије на једном порталу. То је практички мој ауторски текст, који мора овде да се пребаци, јер тога је јако-јако мало.

Занима ме разлика између албанског и нашег текста

Проблеми на српској ВикипедијиУреди

Било је прилично давно, тачно 10 година касније сам се прикључио. Интересантно штиво. И више него интересантно, и актуелно...

Међунационални односи у Средње-Јужној ЕвропиУреди

Немерно написах тако јер све што задеси Балкан, задеси и Европу (види Косово). Балкан је и даље буре барута. Када фитиљ загасне мало, он се таман поново ужари. ЕУ је покварена и свакаква (пази, оно неће да нас приме ако не буде Параде Поноса, а бракови и породице нам се распадају 100 на сат и имамо белу кугу...) међутим ако се ЕУ распадне Европа ће ући у најкрвавије окршаје између измешаних народа на њеном простору и међуетнички рат какав свет још није видео. Драће кожу једни другима, нећу да будем птица злослутница, а не морам бити ни Нострадамус да бих то знао. Само их заједничка добробит и федерација по узору на САД може спасити. ЕУ је (био) добар покушај, сви у Европи су пре ЕУ вековима само ратовали, те за првенство, те за сваки квадрат земље, те за колоније, те из освете за раније поразе (2. светски рат)... Али не желим сад да мислим на то (људи већ сад беже одавде колико далеко могу, ко пацови са брода који тоне)...

Правила и смернице?Уреди

Ако је неко у неудомици, као што сам ја дуго био где су та много помињана унутрашња правила Википедије — то је свака страница која почиње са "Википедија: ..."

Нема чланака какве пишеш нигде другде на ВикипедијиУреди

Ових дана сам добио наведену критику, на шта сам одговорио да сваки део света, свака култура и сваки народ има нешто своје, што не мора да имају други – на срећу нисмо сви на свету исти јер би то било веома досадно.

А ево и контрапримера.

Шта је "добар чланак" на Википедији?Уреди

Потпуна новинарска пропаганда. Ниједна фотографија нема директне везе са изнетим. Чланак је написан као неки есеј (из угла учесника догађаја), поткрепљен са мало референци и то сумњивим и непроверљивим изворима, намерно без линка на конкретну књигу, намерно без тачне странице одакле се наводи, (злоупотребљеним лажним) цитатима извађеним из контекста, сајт обрисан са нета итд. - на пример књига која се наводи као извор за почетне тврдње о планираној копненој агресији: NATO's Air War for Kosovo - A Strategic and Operational Assessment, на наведеним странама 53. и 54, не пише ништа о операцији Стрела! Пише само да су у мају 1999. постојали озбиљни планови да се у случају неуспеха ваздушних напада изведе копнена инвазија на Србију, и то не из Албаније него из Румуније или Хрватске. Операција Стрела (Operation Arrow - Kosovo war 1999) није била повезана са НАТО, то је био напад ОВК на Косово из Албаније (Washingtin Post: Operation Arrow, the KLA's first (and last) major military operation.)

На пример [[Датотека::Mapa strela 1.png]] (као ни остале мапе) није стављена у Оставу, знајући да ће као нереференцирана одмах бити обрисана. То указује на плански урађен пропагандни чланак, без намере да буде провереван. Напад из Македоније је фиктиван? (Овакве мапе је лако нацртати за 5 минута.) Цео чланак је измишљена пропаганда... А проглашен "добрим"! Али мора да буде добар кад пише да је ВЈ коначно победила НАТО. Када се жели поверовати у лаж, и нарочито ако се она лепо упакује... Исто то пише и у једином таквом чланку који је "пуштен" на ен.вики: али су то ишчуђавали па и брисали - ту нашу "победу" то што је Слоба тада стално наглашавао, а ја мислио да сам само ја луд јер не разумем како смо "победили" :(.

Такође као пример, пише у чланку да је јединица "Јастреб" стационирана у Тирани, чију фотографију узима са Оставе била укључена у копнене нападе према Србији. Та слика је злоупотребљена јер у њеном опису и чланку на ен.вики и пише да та база и њене стациониране јединица нису учествовале у никаквим борбеним дејствима и никада није испалила ни метак, због чега је Весли Кларк и био критикован због сулудог трошења војних стредстава. Са тог еородрома су планирани али никада спроведени ваздушни напади током бомбардовања Југославије (супротно тврдњама у чланку). Али и није логично: ако је 549. моторизована бригада Приштинског корпуса потпуно разбила ОВК и наводне "веома бројне" НАТО снаге "које су нападале са мноштвом ратне технике од тенкова до авиона" како да тада ништа од те НАТО опреме није погођено или заробљено? Ако су цртане мапе тачне и напад је изведен из Албаније и Македоније и дошло је до директног удара снага, како је "наводно страдало" око 100 војника ВЈ а само два војника НАТО?? У чланку се консистентно пише напад су извели терористи и НАТО трупе заједно. А страдали су само чланови ОВК? Како је то могуће? "Нато трупе" није хватао метак? Мапе опет показују нешто друго, топове НАТОа на некој удаљености од 50-60 км од границе Косова, како ударају по ВЈ. Сад не знам да ли треба бити војни експерт да се види да ли је тако нешто и изводљиво. Како прецизно подржати напад (инвазију како је представљено у чланку) на једну државу са копненом војском која се сукобљава у борбама прса и прса "дубоко у територији" (како је описано у овом есеју) и усто време не погађати у своје? (мада пише да су гађали своје неколико пута...) Најгоре је што наведене копнене "операције" нису референциране ни у самом тексту, а ипак слика копненеих возила и наводних албански тенкова је ипак окачена... Супер ствар је ова Википедија :)

Можда је морало да се напише и један овакав "победнички" чланак? Који стоји само на ср.вики, и то као "добар" чланак?? Да ли сам изненађен? Да ли је уопште могуће о било каквом рату писати објективно и без пристрасности? Али интересантно ко пише о таквим херојским стварима - људи који у животу нису видели пушку изблиза...

А шта је са деловима српске војске који су за време целог бомбардовања (разарање касарне у Ђаковици) биле у Албанији? Како њих нико није напао? Они су се скривали тамо јер их НАТО није легално смео гађати на територији Албаније. Друг ми је служио војску тамо, каже да иначе не би ни преживели, за време целог бомбардовања његова јединица је била око 20 км у унутрашњости Албаније.

Даље, има још рупа у тврдњама, јер НАТО пориче да је америчка 41 артијеријска бригада опалила и метак док је била у Албанији. Требала је да осигура повезивање снага у региону (била је команда стана), јер Македонија није пристала да прими НАТО трупе, а Аустрија и Швајцарска нису уступиле свој ваздушни простор. Апачи су долетали из базе у Немачкој, ваздушни напади извођени из Италије и Мађарске, а у Албанији су због веома лоших услова само слетали ради горива и наоружавања. И сам чланак наводи да ниједан Апач није погођен (вероватно су коришћени само да шпијунирају) него је један сам од себе пао. Видети чланке о наведеним трупама овде и овде. Даље у чланку се 59 пута помиње НАТО, а сам чланак се налази у категорији "НАТО бомбардовање СРЈ 1999" а од тога се помиње у следећем контексту: побеђена срана, успешно им се супроставила ВЈ, албанска војска је деловала у оквирима и у координацији са НАТО, помоћ ОВК, активно планира инвазију на ЈУ...

И сад о инфокутији: ако добро читам шта у овом "енциклопедијском" чланку пише - ВЈ у бројности од око 1000 војника је "под командом Веслија Кларка" напало 29.500 терориста (са само 100 професионалних војника међу њима, тако пише), од чега је половина побијена - 14.000 мртвих (исти извор са грешком дуплог цитирања)... Нисам могао да верујем бројкама, којих узгред у самом тексту и нема.... ух, покушао сам да сабирам: српску војску напао је 30 пута бројнији непријатељ, а они су га преполовили... Какав је ово чланак?? Да ли се ради о некавој компјутерској игри ратовања па се ја узалуд нервирам??

Успут, убачена је табела ван сваког контекста која показује да је на ВЈ (у периоду тог једног напада?) бачено укупно 41.000 пројектила (бомби и ракета). И ове сероње Натовци ништа нису погодили, чак ни један тенк, вау! Јер су снаге ВЈ успешно мењале позицију, шта ти знаш о ратовању! Затим, ниједна од референци не говори о ономе што у тексту пише! Пример: није успео напад албанских терориста како је планирао Нато а референца иде овако "Натова повезаност са ОВК је могла да осигура крајњу победу"...

Пошто је ова борба трајала само неколико дана, а након тога се ВЈ практички предала и изашла са Косова, није потпуно јасно шта се чланком жели изнети. У једном моменту ту је победничка борба, потпуна победа и херојство а у другом да смо се одједном предали??? Ако се овако пише српска историја, хвала лепо

Иако се у тексту поред разглаба само потенцијални напад преко Косова који фактички никада није изведен (на шта указују и све цитиране референце) мапа поред ипак исцртава такав напад, као да је до њега и дошло и ВЈ је победила НАТО...?? Цело време у тексту се описује јачина војске у Албанији и наводно у Макединији "која би напала кад би требала" итд. а на мапама је нацртано да су већ напали...? А онда у "Развоју догађаја" након што је описано колико Нато снага је нагомилано за напад, опет су тек крајем маја започели планови за копнену офанзиву. Овај чланак нема ни главу ни реп!

Елем, можда и зато нема таквог чланка нигде другде на Википедији, а још уз то и био је изгласан за одличан чланак! То само може у Србистану да се деси. Напишем чланак да смо победили било где против било кога у рату и одмах добијам одличан чланак! Није битно што у то верујем само ја и читаоци ове националне Википедије, то уопште није битно, битно је да МОГУ то да урадим и са довољно подршке могу да пишем шта год хоћу.

Ја више волим евидентније теме, али хајде, неко мора да пише и о таквим стварима.

ДелвидекУреди

Много, претерано много сам на овој Вики читао о изразу "јужни крајеви" за који много сматрају да је искључиво у иредентистичко-националистичкој употреби. Међутим није тако. Видети употребу рецимо у чланку о Титу. У 8. пасусу реч је о партизанима и у контексту јужних крајева се мисли на мађаре који су живели ту и пришли партизанима. Биће још примера, али сад неам времена да тражим плански...

Мађарска ВикипедијаУреди

Као мађар бацио сам поглед на неке чланке тамо и видео да (и) ова Вики крвари из много рана. Немају чланке нпр. о биткама на Неретви и Сутјески, о етничким партизанским јединицама и Петефи-бригади (!), скоро ни о једној на операцији немаца на Балкану... а и многи важни чланци су клице. Значи нисмо једини и посла има на претек.

Задаци и пословиУреди

[1] = Постави свој проп. материјале на Оставу [2] = уради ово у SVG кад стигнеш

За читање - кад стигнешУреди

НАТО пропаганда и агресија на СРЈ,

Литература за чланке о биљуУреди

ЛитератураУреди

  • The Plant List (2013). Version 1.1. Royal Botanic Gardens–Kew–Missouri Botanical Garden
  • Младен Јосифовић, Милоје Р. Сарић, eds. (1970-1992): Флора СР Србије, I-X, Српска Академија наука и уметности, Београд.
  • Милан Чанак, Станија Парабућски, Милорад Којић (1978): Илустрована коровска флора Југославије. Матица српска, Одељење за природне науке, Нови Сад.
  • Академик Милоје Р. Сарић, уредник (1989): Лековите биљке СР Србије, САНУ - Београд.
  • Jávorka, S., Csapody, V. (1975): Icanographie der Flora des Südostlichen Mitteleuropa. Akadémiai Kiadó, Budapest.
  • Јосиф Панчић (1874): Флора Кнежевине Србије (Flora Principatus Serbiaе), Београд.
  • Јосиф Панчић (1884): Додатак Флори Кнежевине Србије, Београд.
  • Милован Гајић (1980): Преглед врста флоре СР Србије са биљногеографским ознакама. Гласник шумарског факултета, серија А, Београд.
  • Trinajstić Ivo (skripta): Sistematika bilja, Šumarski fakultet u Zagrebu
  • Ружица Игић, Драгана Вуков (2000): Практикум из систематике виших биљака, Универзитет у Новом Саду, ПМФ. Нови Сад
  • Татић Б., Блечић В., (2002): Систематика и филогенија виших биљака, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
  • Ioannes Tsekos; Michael Moustakas (6. 12. 2012). Progress in Botanical Research: Proceedings of the 1st Balkan Botanical Congress. Springer Science & Business Media. стр. 148—. ISBN 978-94-011-5274-7. 
  • Ksenija Jakovljević, Dmitar Lakušić, Snežana Vukojičić, Gordana Tomović, Jasmina Šinžar-Sekulić, Vladimir Stevanović (2011): Richness and diversity of Pontic flora on serpentine of Serbia, Central European Journal of Biology Volume 6, Issue 2, pp. 260-274
  • Проф. др Радиша Јанчић (2010): Речник ботаничких морфолошких појмова, вансеријско издање САНУ.
  • Јанковић, М, Пантић, Н., Мишић, В., Диклић, Н., Гајић, М. (1984): Општи део, In: Сарић, М., уредн., Вегетација СР Србије 1., САНУ, Београд.
  • Стевановић, В. (1992): Флористичка подела територије Србије са прегледом виших хориона и одговарајућих флорних елемената, In: Сарић, М., уредн., Флора Србије I: 49-65. САНУ, Београд.
  • Стевановић, В., Стевановић, Б. (1995): Основни климатски, геолошки и педолошки чиниоци биодиверзитета копнених екосистема Југославије. In: Стевановић, В., Васић, В., уредн., Биодиверзитет Југославије са прегледеом врста од међународног значаја, п. 75-115. Еколибри, Биолошки факултет, Београд.
  • Стевановић, В. (1995): Биогеографска подела територије Југославије In: Стевановић, В., Васић, В., уредн., Биодиверзитет Југославије са прегледеом врста од међународног значаја, п. 117-127. Еколибри, Биолошки факултет, Београд.
  • Стевановић, В., Јовановић, С., Лакушић, Д., Никетић, М. (1995): Диверзитет васкуларне флоре Југославије са прегледом врста од међународног значаја In: Стевановић, В., Васић, В., уредн., Биодиверзитет Југославије са прегледеом врста од међународног значаја, п. 183-217. Еколибри, Биолошки факултет, Београд.
  • Стевановић, В., Јовановић, С., Лакушић, Д. (1995): Диверзитет вегетације Југославије In: Стевановић, В., Васић, В., уредн., Биодиверзитет Југославије са прегледеом врста од међународног значаја, п. 219-241. Еколибри, Биолошки факултет, Београд.
  • Стевановић, В., Јовановић, С., Лакушић, Д., Никетић, М. (1999): Карактеристике и особености флоре Србије и њен фитогеографски положај на Балканском полуострву и у Европи In: Стевановић, В. уредн., Црвена књига флоре Србије 1 – Ишчезли и крајње угроженитаксони, п. 9-18. Министарство за заштиту животне средине Републике Србије, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту природе Републике Србије, Београд.
  • Turrill, W.B., (1929): The Plant-Life of the Balkan Peninsula. Oxford at the Clarendon Press, Oxford.
  • T. G. Tutin, ed. (1964-1993): Flora Europaea, Cambridge University Press.

Руски језик (који би требао да је мој други матерњи)Уреди

Првог новембра 2016. почео сам интензивно да учим руски! (и због једне Рускиње :)

Босанско питањеУреди

Читајући чланке о БиХ и њеној територији и историји дошао сам до закључка да питање Босне и Херцеговине још ни издалека није решено... У ствари, никада није било. Међународна заједница је веома непрофесионално приступила решавању ратом нерешивих питања и привременим Дејтонским споразумом гурнула их под тепих. Сам Бог зна шта је будућност тог дела света. А било би добро да је добра, јер је БиХ била најјугословенсскија република, сви смо је волели, студирати у Сарајеву било је привилегија, а позитивно решење Босне (уједињење? – подела?) значио би пример и Косову, и Војводини и свим мултиетничким подручјима у Европи. Тзв. међународна заједница има надлежност и одговорност да реши Босанско питање, јер ако "народ решава" то смо већ видели, а светске силе су на Босну увек гледале само као на плен, а не као на интегрални и кључни део Европске историје.