Корисник:Jozefsu/Aboutme
Зовем се Јожеф (мађ. József Dózsai) и рођен сам у Суботици. Дете сам из времена хипија, тако да сада гурам своје 40-те. Као што ми се из имена види (не, немам сродства са Ђерђом Дожа, мучеником средњовековне сељачке буне :) матерњи језик ми је мађарски, иако српски – то јест српскохрватски – говорим откад причам, научио сам га од црногорске, српске и буњевачке деце на "Теслином насељу" и у "Керу" а усавршио уз помоћ Политикиног Забавника (коме дугујем и љубав према стриповима). Српски говорим "суботички" (нешто налик на приче кантаутора Балашевића :) Но шта сам ја заправо? Верујем да је то питање барем једном у животу поставио себи сваки Војвођанин. Осим што мој сваки прави земо има барем једног претка бећара-коњокрадицу небитне народности, сви смо ми мешавина тих двадесет-кусур народа који су у валовима насељавали Војводину. Истина, турака, немаца, словака, румуна и срба немам у родословљу (осим можда кумова и даље родбине, ко ће га знати) али мајка ми је хрватица Пештанског порекла (са дедине стране, док је бака била мађарица из Сентеша, Чонград), а моји су са татине стране староседеоци са "Баштованског шора" (мађ. Kertész-sor) у Келебији, данас етнографско-културноисторијски заштићене групе салаша северозападно од Суботице. Деда је био и сматрао себе мађарем, али не толико национално-свесно да би га то навело да се јави у мађарску војску и оде да се бори против Руса, већ принудна Аустроугарска мобилизација. Као што знамо, са ових простора је у смрт или са мало среће у (руско, италијанско, француско итд.) заробљеништво послато неких милион мушкараца — податак који ћете сигурно наћи и на Википедији. У ствари, баш сам погледао на Викију: током I. светског рата погинуло је нешто више од пола милиона, заробљено преко 800.000 и рањено близу 1,5 милона војника мађарске националности. (Мађари су тада, као и у не мање трагичном II. светском рату, пали под утицај Немачке осовине и заједно са њима изгубили рат уз наведене губитке.) Е сад, кад смо га ставили у историјски оквир — мој деда Јанош се нашао међу тим заробљенима, а из руског заробљеништва се успео жив извући, па се вратио 11 година након рата и то ожењен рускињом. У породици кажу да га ја у великој Русији спасло познавање српског језика, јер је као двојезичар брзо савладао руски. На жалост ја руски не говорим (нити се изјашњавам у вези руског идентитета, ни по питању крима, где су ми украјинци ипак симпатичнији од Великог Медведа, који их је неколико пута растурао у прошлости), иако су ми тата и старији брат били флуентни у њему (за брата су ономад у чехословачкој мислили да је рођени рус :) Но немојте мислити да нећу приметити кад ме "спомињете" на руском, бугарском, македонском или словеначком, пошто сам био Титов војник, још у братству и јединству, и то у задњој генерацији, а пропутовах и Балкан... Укратко, ја нисам прича о етничкој мањини, рекао бих да сам прича о рађању у историјски хаос европске мултикултуралности и вишејезичности, прича о резултату тога који се рефлектује у разумевању тих култура, и који се рефлектује у суживоту упркос разлика за које су неки (лудаци и изроди човечанства) сматрали да су довољне за конфликт, рат и разарања вредности оних других. |
А сад о стручној оспособљености. По строгој струци техничар пољопривреде (општи смер – то су они који питају како се сади шаргарепа, а кад стручно обрезују воћку она увене :). Од средње школе радио сам као поштар, зидар, физикалац, верски и омладински радник, заштитар природе... Моји хобији – не по редоследу важности – укључују: орнитологија (birdwatching), ентомологија (пре свега лептири и вилинкоњици), цртање, стрипови, сликарство (не само историја уметности већ сликам и сам), историја, археологија, нумизматика, палеонтологија (фосили), језици и превођење (превео неколико књига, мада не баш најбоље), филателија (маркице), екологија, ботаника (имам хербар), херпетологија (осим отровних змија којих се бојим), биогеографија (сакупљање теренских података о живујцима), религија и вера (протестант ако морам да се изјасним, мада не "протестујем" и не мрзим остале религије, нерелигије и покрете, ако су конструктивни – али деструктивне презирем), фотографија, снимање гласова у природи, едитовање покретних слика и звука, блоговање, истраживачко новинарство, географија и картографија (ГИС), градитељско, културно и етнографско наслеђе, музика (на првом месту класичан рок типа Флојди и Цепелини, али и све остало), новинарство (то је већ било :) ...сигурно сам нешто важно изоставио... :p Па се и овде враћамо на исто питање: шта сам ја у ствари? Можда је полихистор најпарвилнији израз, али волим да кажем за себе да сам теренски биолог, са многогодишњим искуством у цивилном сектору тј. у НВО активизму, најчешће као волонтер (за џ.) али понекад и као (страни и домаћи) плаћеник. Поред праћења и фотографисања птица у мом крају као љубитељ птица, координирам један сегмент прикупљања геореференцираних података и о свим другим живујцима, на националном нивоу. Члан сам више формалних еколошких организација и неформалних група природњака (листа данас износи чланство у 8) али се ретко питам. А ја ипак пуштам свој глас, тако што сам стално ангажован у писању чланака за локалне новине и електронске медије. И ето сад, за Википедију.
Скоро сам почео да уживам у томе, занимљиво, за једног "полуруса"... |
С. Р.