Википедија

Ljubomirnrtd812

Pridružio/la se na datum 26. mart 2016.

[1]JP "Elektromreža Srbije" - JP EMS

Javno preduzeće Elektromreža Srbije[1] ili skraćeno JP EMS[2], je jedino javno preduzeće u Srbiji, koje se bavi prenosom električne energije. Davne, 1958. godine formirano je preduzeće za prenos električne energije Elektroistok u sastavu Združene Elektroprivrede Srbije - EPS-a. Godinama nakon, dolazi do uspona važnog segmenta elektroenergetike, mreže koja povezuje razuđena proizvodna i potrošačka područja. Uspon je ostvaren povećanjem broja vodova i postrojenja, uvođenjem novih naponskih nivoa, postrojenja veće snage i podizanjem stručnog kadrovskog potencijala, da bi zajedno sa upravljanjem elektroenergetskim sistemom, 2005. godine, preduzeće izraslo u giganta Elektromrežu Srbije. Od svog formiranja i upisa u registar privrednih subjekata, Javno preduzeće Elektromreža Srbije, Beograd ima svojstvo pravnog lica. U pravnom i poslovnom prometu nastupa u svoje ime i za svoj račun sa punom odgovornošću. Dan Javnog preduzeća Elektromreža Srbije, Beograd je 28. jun. To je dan osnivanja prvog prenosnog preduzeća u Srbiji 1958. godine i dan osnivanja Združene elektroprivrede Srbije 1965. godine, u kojoj je uspostavljena funkcija upravljanja elektroenergetskim sistemom.

O Preduzeću uredi

Pre nešto više od deset godina, tačnije 1. jula 2005. godine, osnovano je Javno preduzeće Elektromreža Srbije.

Prateći proces deregulacije i uvažavajući moderne tendencije u elektroenergetskom sektoru, Elektromreža Srbije nastala je izdvajanjem kapaciteta preduzeća Elektroistok i visokonaponskih objekata Elektroprivrede Srbije, kao i preuzimanjem kompletne Direkcije za upravljanje JP EPS, uključujući i dispečerski centar na Voždovcu.

Svaka od deset godina koje su iza JP EMS-a značila je korak napred. Zanos i energija koji su EMS-ovci od starta pokazali, istovremeno koristeći veliko i dragoceno stečeno iskustvo, brzo su razagnali sve sumnje u efikasnost novog, horizontalnog načina organizacije u elektroenergetskom sektoru.

Ovaj elektroenergetskom sektor, je kategorija koja se stalno menja i po prirodi stvari teži unapređenjima i inovacijama. Kako se menjao svet oko nas, tako se menjao i EMS, rastao je, modernizovao se i usklađivao sa potrebama i zahtevima delatnosti. Posebna pažnja posvećena je izgradnji i održavanju značajnih elektroenergetskih objekata. Upravo na desetogodišnjicu, EMS ostvaruje najveće uspehe od svog osnivanja: visokonaponska transformatorska stanica Vranje 4, ključna za sigurno i kvalitetno napajanje jugoistočne Srbije električnom energijom, svečano je puštena u rad u februaru ove godine. Takođe, do kraja godine kompanija će proslaviti i završetak izgradnje najvažnijeg elektroenergetskog objekta u Beogradu, trafostanice Beograd 20 u Mirijevu. Završetak tog projekta označiće i otvaranje novog poglavlja kada je reč o pouzdanom snabdevanju električnom energijom u glavnom gradu. Baš u ovoj jubilarnoj godini JP EMS počinje i realizaciju izuzetno značajnog projekta - izgradnje Transbalkanskog koridora za prenos električne energije, a do njenog kraja uspostaviće i organizovanu regionalnu berzu električne energije.

Osnivanje organizovane regionalne berze još jedan je značajan projekat. Partner EMS-u u tom projektu je EPEX SPOT, bitan nosilac uspostavljanja jedinstvenog evropskog „spot“ tržišta. EPEX SPOT i EMS u potpunosti su posvećeni nastanku SEEPEX-a, berzeelektrične energije u jugoistočnoj Evropi, što je odgovor na potrebu srpskog i regionalnog tržišta električne energije za integracijom u jedinstveno evropsko tržište.

Transbalkanski koridor za prenos električne energije, projekat koji je definisan kao strateški značajan, predstavljaće svojevrsni energetski autoput. U prvoj fazi, do 2025. godine, taj projekat predviđa izgradnju više od 350 kilometara dalekovoda najvišeg naponskog nivoa i oko 2000 MVA novoinstalisane snage u transformatorskim stanicama, uz ukupno ulaganje od oko 150 miliona evra. Transbalkanski koridor obezbeđuje dugoročnu nacionalnu energetsku bezbednost Republike Srbije i on će od našeg prenosnog sistema učiniti nezaobilazno strateško energetsko raskršće regiona.

Ostali strateški projekti predviđaju povećanje kapaciteta u postojećim postrojenjima i izgradnju kablovskih vodova u Novom Sadu i Beogradu, a paralelno se sprovode i rekonstrukcije postojeće mreže, kao i projekti u vezi priključenja novih proizvodnih kapaciteta u Elektroenergetski sistem Srbije.

EMS je uspešno i profitabilno preduzeće. Ono što je značajno – profit i ostvarena dobit JP EMS rastu iz godine u godinu. Poslednje godine najuspešnije su od osnivanja firme, a visina ostvarene dobiti za 2014. godinu je preko tri milijarde dinara, što je skoro duplo više nego dobit u 2013. godini, koja, opet, prevazilazi dobit iz 2012. godine. JP Elektromreža Srbije je među preduzećima koja uplaćuju najviše sredstava u budžet Republike Srbije. Kao odgovorna kompanija, EMS doprinosi finansijskoj stabilnosti države i pomaže one kojima je pomoć najpotrebnija.

Elektromreža Srbije već deceniju razbija predrasude o javnim preduzećima u Srbiji. Stalno unapređujući procese rada i poslovanja, EMS se izborio za status i poštovanje i van granica zemlje. Ustrojen kao moderna evropska kompanija, EMS spremno dočekuje sve izazove i ne plaši se promena i teških zadataka, a način na koji poslujemo predstavljen je kao primer u okviru predavanja održanog na Fakultetu organizacionih nauka.

Ipak, za uspeh i napredak EMS-a najzaslužniji su njegovi zaposleni, najvažniji resurs svake kompanije. Spoj energije, obrazovanja, sposobnosti, iskustva i neprestane edukacije dobitna je kombinacija. Ono što EMS-ovci rade često prevazilazi domen radne obaveze, što se moglo videti i u situacijama poput poplava u Obrenovcu i havarija u Majdanpeku i okolini iz decembra 2014. godine. Nimalo se ne štedeći, ponekad i rizikujući život kako bi građani što pre dobili električnu energiju, zaposleni JP EMS postavljaju svetao primer hrabrosti i profesionalizma. 

         Деo уводне речи Генералног директора ЈП ЕМС-а Николе Петровића, дипл.економисте.

Istorija uredi

Razvoj prenosne mreže zavisi od mnogo faktora, kao što su privredni razvoj zemlje, gustina naseljenosti stanovništva, lokacije prirodnih energetskih resursa, velikih privrednih objekata, itd. Pod pojmom prenosne mreže, u našoj zemlji, podrazumevali su se vodovi i postrojenja napona 110 kV i više (odgovarajući standardizovani naponski nivoi 220 i 400 kV). Od početka elektrifikacije Srbije (1893. god) pa do kraja Drugog svetskog rata, prenosne mreže po navedenim kriterijumima praktično nije bilo. Od 1945. godine dolazi do naglog razvoja kroz izgradnje i formiranja mreža.

Prvi prenos električne energije u Srbiji ostvaren je pre više od jednog veka (1903. godine HE Vučje – Leskovac), ali na naponu koji je po navedenim kriterijumima bio distributivni. Prva povezivanja vodova za potrebe rudimentarnog prenosa električne energije ostvarena su u periodu između dva svetska rata. Značajniji prenos je ostvaren 1938. godine kada je stavljena u pogon Termoelektrana Vreoci. Izgrađeni su i pušteni u rad dalekovodi TE Vreoci – Beograd i TE Vreoci – Aranđelovac, ali na naponu od 60 kV. U to vreme se uvodi i naponski nivo od 35 kV (Kragujevac – Čačak, Kraljevo i Jagodina). Stavljanjem u pogon navedenih vodova, ostvarena je prva mreža od 60 kV, odnosno 35 kV u sektoru Beograda, Kragujevca i Vreoca. U toku Drugog svetskog rata sagrađena su dva dalekovoda i to TS Makiš – TS Beograd 2 (pod 60 kV) i kao 110 kV vod Beograd – Kostolac, koji je u prvo vreme bio stavljen pod napon od 15 kV.

Posle Drugog svetskog rata nastupio je period industrijalizacije i elektrifikacije zemlje. Otpočela je izgradnja elektroenergetskih objekata za proizvodnju i prenos električne energije. Prva tipska transformatorska stanica 110/35 kV u Jagodini 1 stavljena je u pogon 1952. godine. Istovremeno je dalekovod Kostolac – Petrovac – Svetozarevo (Jagodina) stavljen pod napon od 110 kV. Već nakon tri godine završen je prsten 110 kV vodova Beograd – Kruševac – Sevojno – Kolubara – Beograd. Iste, 1955. godine povezana je preko HE Zvornik 110 kV mreža Srbije sa 110 kV mrežom BiH, a decembra 1957. godine su 110 kV mreže svih republika tadašnje Jugoslavije povezane u paralelan rad.

Naredne, 1958. godine formirano je preduzeće za prenos električne energije Elektroistok u sastavu Združene Elektroprivrede Srbije. Počinje uspon važnog segmenta elektroenergetike, mreže koja povezuje razuđena proizvodna i potrošačka područja. Uspon je ostvaren povećanjem broja vodova i postrojenja, uvođenjem novih naponskih nivoa, postrojenja veće snage i podizanjem stručnog kadrovskog potencijala, da bi zajedno sa upravljanjem elektroenergetskim sistemom, 2005. godine, preduzeće izraslo u giganta Elektromrežu Srbije. Od svog formiranja i upisa u registar privrednih subjekata, Javno preduzeće Elektromreža Srbije,

Misija i Vizija uredi

Misija

Siguran i pouzdan prenos električne energije, efikasno upravljanje prenosnim sistemom povezanog sa elektroenergetskim sistemima drugih zemalja, optimalan i održiv razvoj prenosnog sistema u cilju zadovoljenja potreba korisnika i društva u celini, obezbeđivanje funkcionisanja i razvoja tržišta električne energije u Srbiji i njegovo integrisanje u regionalno i evropsko tržište električne energije.

Vizija

Savremeno koncipirana kompanija koja odgovorno i efikasno obavlja funkcije operatora prenosnog sistema i tržišta električne energije u Srbiji kao delatnosti od opšteg interesa, unapređujući svoje poslovanje u cilju dostizanja najviših standarda uz primenu principa održivog razvoja i visoke društvene odgovornosti.

Organizacija uredi

Fukcionisanje ovako velike kompanije kontroliše i izvršavaju 1. Nadzorni Odbor i 2. Poslovodstvo

Nadzorni Odbor uredi

U Nadzornom odoboru se nalaze sledeći članovi:

1.PREDSEDNIK NADZORNOG ODBORA 

 # Милун Тривунац, магистар економских наука - председник Надзорног одбора

2.ČLANOVI NADZORNOG ODBORA

  1. Blagoje Conić, dipl. inženjer drumskog saobraćaja
  2. Vinka Milanović, ekonomista
  3. Leposava Milić, dipl. ekonomista, nezavisni član
  4. Aleksandra Nauparac, dipl. ekonomista, predstavnik zaposlenih

Poslovodstvo uredi

Poslovodstvo preduzeća je sastavljeno od:

KABINETA: 

  Генерални директор
  1. Nikola Petrović, dipl.ekonomista
  Заменик генералног директора
  1. Aleksandra Nauparac, dipl.ekonomista

IZVRŠNIH DIREKTORA: 

  Извршни директор за управљање и тржиште
  1. Branko Šumonja, dipl.el.inž
  Извршни директор за пренос електричне енергије
  1. Ilija Cvijetić, dipl.el.inž
  Извршни директор за инвестиције и стратегију
  1. Jelena Matejić, dipl.ekonomista
  Извршни директор за правне послове
  1. Tamara Crvenica, dip.pravnik
  Извршни директор за економско финансијске послове
  1. Branislav Đurđević, dipl.ekonomista
  Извршни директор за људске ресурсе
  1. Kristina Bojović, dipl.ekonomista

KORPORATIVNIH DIREKTORA: 

  Корпоративни директор за међународне и регулаторне односе
  1. Branislav Đukić, dipl.el.inž
  Корпоративни директор за комерцијалне послове
  1. Tanja Gavrilović, dipl.ekonomista
  Корпоративни директор за ИКТ
  1. Dejan Matić, dipl.el.inž.

Članstvo u ENSO-e uredi

Nacionalni prenosni sistemi se povezuju dalekovodima visokog napona kako bi se ostvario sigurniji, pouzdaniji i stabilniji rad, odnosno stvorila mogućnost za međusobnu razmenu električne energije. Iz tih razloga se 70-ih godina i elektroenergetski sistem tadašnje SFRJ povezao sa zapadnoevropskom interkonekcijom.

Sa deregulacijom energetskog sektora, koja je otpočela u poslednjoj dekadi prošlog veka, do izražaja je došla sve veća važnost koordinacije aktivnosti operatora prenosnog sistema, pre svega usled intenzivne prekogranične trgovine električnom energijom. Time se javila i potreba da se uspostave jedinstveni standardi i kriterijumi za rad sistema u svim delovima Evrope, što je na osnovu evropske regulative dovelo do prestanka rada udruženja operatora prenosnih sistema po sinhronim oblastima (UCTE, NORDEL, ATSOI, BALTSO i UKTSOA), kao i ETSO (European Transmission System Operators) asocijacije i prenošenje njihovih poslova i nadležnosti na ENTSO-E (European Network of Transmission System Operators for Electricity, sajt: www.entsoe.eu) asocijaciju, čiji je JP EMS punopravni član.

Rad ENTSO-E asocijacije organizovan je u okviru sledećih komiteta: 

   Комитет за рад система;
   Комитет за развој система;
   Комитет за тржиште;
   Комитет за истраживање и развој.

Komiteti se sastoje od funkcionalnih radnih grupa (posvećenih određenoj stručnoj problematici), regionalnih grupa (koje imaju svoje podgrupe), ad-hok timova i projekatnih grupa.

Važne Informacije uredi

Pristup prenosnom sistemu uredi

Pod pojmom pristupa sistemu za prenos električne energije se podrazumeva kontinuirano korišćenje sistema za prenos električne energije od strane energetskih subjekata priključenih na ovaj sistem u svrhu predaje odnosno preuzimanja električne energije. Usluga pristupa sistemu za prenos električne energije predstavlja uslugu koju JP Elektromreža Srbije kao operator prenosnog sistema pruža energetskim subjektima priključenim na prenosni sistem, i po osnovu koje ostvaruje prihod. Uslovi i način utvrđivanja maksimalno odobrenog prihoda JP Elektromreža Srbije se uređuju Metodologijom za određivanje cene pristupa sistemu za prenos električne energije koju donosi Agencija za energetiku RS, i na osnovu koje JP Elektromreža Srbije predlaže cene pristupa sistemu za prenos električne energije. Saglasnost na cene pristupa sistemu za prenos električne energije daje Agencija za energetiku RS. Prihod po osnovu pružanja usluge pristupa sistemu za prenos električne energije predstavlja najznačajniji i najdominantniji izvor prihoda JP Elektromreža Srbije. Obračunski period za koji se vrši obračun pristupa je period koji započinje od 07:00 časova prvog kalendarskog dana u mesecu i traje do 07:00 časova prvog kalendarskog dana u narednom mesecu. Problematika pristupa sistemu za prenos električne energije se uređuje Ugovorom o pristupu sistemu za prenos koji zaključuju JP Elektromreža Srbije i energetski subjekat koji je obveznik plaćanja usluge pristupa. Prva primena tarife za pristup prenosnom sistemu je započela 1. januara 2008.godine.

CENE PRISTUPA SISTEMU ZA PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE

Savet Agencije za energetiku dao je saglasnost na Odluku o ceni pristupa sistemu za prenos električne energije JP Elektromreža Srbije 8. februra 2013. godine dopisom br. 106/2013-D-I-/2. Odluka o utvrđivanju cena za pristup sistemu električne energije objavljena je u Službenom glasniku RS broj 14 od 13. 02. 2013. godine i primenjuje se od 01. 03. 2013. godine. Cene za pristup sistemu za prenos električne energije iskazuju se po tarifama utvrđenim po Metodologiji za određivanje cene pristupa sistemu za prenos električne energije koja je doneta na Savetu Agencije za energetiku RS 26. septembra 2012. godine („Službeni glasnik RS”, br. 93, 123/12 od septembra i decembra 2012. godine).

Priključenje na prenosni sistem uredi

Zakonski okvir

Proces priključenja objekata na prenosni sistem Republike Srbije se sprovodi u skladu sa sledećim regulativama:

- Zakon o energetici ( „Službeni glasnik RS“ br. 145/14); - Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ br. 72/09,81/09,-ispravka, 64/10 -US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14);

  1. Uredba o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom („Službeni glasnik RS“ br.63/2013);
  2. Pravilnik o energetskoj dozvoli („Službeni glasnik RS“ br. 15/15);
  3. Pravila o radu prenosnog sistema ( „Službeni glasnik RS“ br. 91/15);
  4. Metodologija o kriterijumima i načinu određivanju troškova Priključka na sistem za prenos i distribuciju električne energije;
  5. Pravilnik o određivanju troškova priključenja na sistem za prenos električne energije;
  6. Procedura za priključenje objekata na prenosni sistem (usvojena od strane Agencije za energetiku Republike Srbije shodno članu 117. Zakona o energetici);
  7. Uputstvo za priključenje objekata na prenosni sistem.

Ključni koraci u procesu priključenja

  1. Izrada Studije priključenja Objekta;
  2. Izrada planske i tehničke dokumentacije i pribavljanje potrebnih dozvola za izgradnju Priključka
  3. Praćenje gradnje Priključka;
  4. Odobrenje za priključenje Objekta;
  5. Provera ispunjenosti tehničkih uslova iz odobrenja za priključenje Objekta, potpisanih ugovora i Pravila o radu prenosnog sistema.

Izrada Studije priključenja

Studijom priključenja se definiše moguć način priključenja na prenosni sistem, a njen prilog su dokumenta neophodna za dalju izradu tehničke dokumentacije i pribavljanje potrebnih dozvola (Mišljenje Operatora prenosnog sistema, Tehnički uslovi i Projektni zadaci).

Za objekat proizvođača i kupca sa posebnim karakteristikama vrši se i provera kvaliteta električne energije, analiza dinamičkih prelaznih procesa, provera usaglašenosti Objekta sa Pravilima o radu prenosnog sistema.

Procedura: Postupak izrade Studije priključenja se inicira podnošenjem Zahteva za izradu Studije priključenja Objekta na prenosni sistem.

Operator prenosnog sistema će razmotriti Zahtev i uputiti podnosiocu Zahteva predlog Ugovora o izradi Studije priključenja Objekta na prenosni sistem i informaciju o imenovanom Rukovodiocu projekta priključenja za dati Objekat od strane Operatora prenosnog sistema.

Nakon što Operator prenosnog sistema i kupac/proizvođač zaključe Ugovor o izradi Studije priključenja Objekta na prenosni sistem pristupa se izradi Studije priključenja na prenosni sistem.

Izrada planske i tehničke dokumentacije i pribavljanje potrebnih dozvola za izgradnju Priključka

U ovoj fazi procesa priključenja Objekta sprovode se sledeće aktivnosti: rešavanje imovinsko – pravnih odnosa na zemljištu potrebnom za izgradnju priključnog dalekovoda i priključno razvodnog postrojenja, obezbeđivanje izrade i propisane kontrole kompletne planske i projektno-tehničke dokumentacije, pribavljanje potrebnih uslova i dozvola za Priključak (lokacijskih uslova i građevinske dozvole), što obuhvata pripremu Idejnog rešenja za lokacijske uslove, pripremu i reviziju Idejnog projekta, izradu i tehničku kontrolu Projekta za građevinsku dozvolu, izradu i pribavljanje odobrenja na Studiju uticaja na životnu sredinu i svu ostalu potrebnu dokumentaciju saglasno pozitivnim propisima Republike Srbije.

Procedura: Postupak izrade planske i tehničke dokumentacije i pribavljanje potrebnih dozvola za izgradnju Priključka se inicira podnošenjem Zahteva za Ugovor o izradi planske i tehničke dokumentacije i pribavljanju potrebnih dozvola za izgradnju Priključka.

Operator prenosnog sistema će razmotriti Zahtev i uputiti podnosiocu Zahteva predlog Ugovora o izradi planske i tehničke dokumentacije i pribavljanju potrebnih dozvola za izgradnju Priključka.

Nakon što Operator prenosnog sistema i kupac/proizvođač zaključe Ugovor o izradi planske i tehničke dokumentacije i pribavljanju potrebnih dozvola za izgradnju Priključka, može se pristupiti njegovoj realizaciji prema Planu aktivnosti koji su međusobno usaglasili Operator prenosnog sistema i kupac/proizvođač (isti čini sastavni deo ovog Ugovora).

Praćenje gradnje Priključka

Međusobna prava i obaveze Operatora prenosnog sistema i kupca/proizvođača u ciklusu gradnje Priključka reguliše se putem Ugovora o praćenju gradnje Priključka.

Procedura: Postupak praćenja gradnje Priključka se inicira podnošenjem Zahteva za zaključivanje Ugovora o praćenju gradnje.

Operator prenosnog sistema će razmotriti Zahtev i uputiti podnosiocu Zahteva predlog Ugovora o praćenju gradnje Priključka.

Nakon što Operator prenosnog sistema i kupac/proizvođač zaključe Ugovor o praćenju gradnje Priključka, može se pristupiti njegovoj realizaciji prema Planu aktivnosti koji su međusobno usaglasili Operator prenosnog sistema i kupac/proizvođač (isti čini sastavni deo ovog Ugovora).

Odobrenje za priključenje Objekta

Odobrenje za priključenje Objekta na prenosni sistem definiše: mesto priključenja na sistem, način i tehničke uslove priključenja, troškove priključenja, potrebna ispitivanja usaglašenosti sa Pravilima o radu prenosnog sistema, instalisani kapacitet, odobrenu snagu, mesto primopredaje energije i način merenja energije i snage, kao i rok za fizičko priključenje Objekta.

Procedura: Postupak izrade Rešenja o odobrenju za priključenje Objekta se inicira podnošenjem Zahteva za izdavanje Odobrenja za priključenje Objekta proizvođača na prenosni sistem i Zahteva za izdavanje Odobrenja za priključenje Objekta kupca na prenosni sistem.

Operator prenosnog sistema je dužan da odluči o zahtevu za priključenje objekta kupca u roku od 30 dana od dana prijema kompletnog pismenog zahteva, odnosno za priključenje objekta proizvođača u roku od 60 dana od dana prijema kompletnog pismenog zahteva.

Provera ispunjenosti tehničkih uslova iz odobrenja za priključenje objekta

Nakon izgradnje Objekta i Priključka neophodno je proveriti da li postoje neusaglašenosti sa Pravilima o radu prenosnog sistema.

Procedura: Postupak provere ispunjenosti tehničkih uslova za priključenje, pokreće kupac/proizvođač podnošenjem Zahteva za proveru ispunjenosti tehničkih uslova za priključenje.

Nakon što Operator prenosnog sistema i kupac/proizvođač usaglase i potpišu plan realizacije Protokola za puštanje Objekta u pogon sa podnosiocem Zahteva otpočinje se sa proverom ispunjenosti tehničkih uslova za priključenje.

Eksploatacija Objekta

U cilju utvrđivanja uslova eksploatacije objekta koji će biti priključen na prenosni sistem Republike Srbije neophodno je da Operator prenosnog sistema i kupac/proizvođač usaglase i potpišu Ugovor o eksploataciji Objekta.

Ugovor o eksploataciji Objekta, pored opštih elemenata ugovora sadrži i:

  1. spisak objekata na koje se Ugovor odnosi;
  2. granice vlasništva na primarnoj, sekundarnoj i ostaloj opremi;
  3. nadležne centre upravljanja Operatora prenosnog sistema i korisnika prenosnog sistema;
  4. spisak ovlašćenog osoblja za tehničku saradnju;
  5. razmenu tehničke dokumentacije;
  6. tehničke parametre koji se odnose na merenje električne energije;
  7. poverljive podatke na osnovu kriterijuma iz Pravila.

Kontakt

Za sve informacije o postupku priključenja na prenosni sistem, zainteresovane strane se mogu obratiti Operatoru prenosnog sistema na e-mail adresu: prikljucenje@ems.rs

Prenos uredi

Prenos električne energije je transport električne energije na velika rastojanja između proizvođača (elektrana) i centara potrošnje (elektrodistribucije, veliki industrijski potrošači). Električna energija se prenosi dalekovodima naponskih nivoa 110kV, 220kV i 400kV.

Dalekovodima napona 400kV povezuju se najveći i najznačajniji centri proizvodnje i potrošnje u Srbiji, ali se, pretežno preko ovog naponskog nivoa, i čitav elektroenergetski sistem Srbije povezuje sa elektroenergetskim sistemima susednih zemalja, što omogućava međunarodnu trgovinu električnom energijom. Na taj način prenosni sistem Srbije čini deo panevropskog sistema za prenos električne energije, a njegov poseban značaj ogleda se u tome da neposredno povezuje devet zemalja i obezbeđuje prenos električne energije sa severa na jug, sa istoka na zapad i sa severoistoka na jugozapad Evrope.

Dalekovodi se spajaju u visokonaponskim postrojenjima, gde se vrši transformacija električne energije, odnosno promena naponskog nivoa, pomoću energetskih transformatora velike snage (transformatorske stanice) ili razvod električne energije na istom naponu (razvodna postrojenja). Transformatorske stanice i razvodna postrojenja su složena postrojenja koja omogućavaju funkcionisanje i upravljanje elektroenergetskim sistemom kao celinom.

Pored dalekovoda i postrojenja prenosni sistem čine i drugi prateći sistemi (telekomunikacioni sistem, sistem daljinskog upravljanja, sopstvena potrošnja i drugi) što sve zajedno prenosni sistem čini jednim od najsloženijih infrastrukturnih sistema.

Permanentnim razvojem i održavanjem stalne pogonske spremnosti prenosnog sistema se bavi Direkcija za prenos električne energije. Svojim kontinuiranim radom obezbeđuje maksimalni stepen pouzdanosti funkcionisanja prenosa električne energije. Direkcija pokriva celokupno području Republike Srbije i organizovana je u 7 organizacionih jedinica – Pogona za tehničku podršku prenosnom sistemu „Tehnika“ i 6 pogona područja prenosnog sistema, koji su formirani po teritorijalnom principu. Sedišta pogona prenosa su u Beogradu, Boru, Valjevu, Kruševcu, Novom Sadu i Obiliću (privremeno u Nišu). Pogon „Tehnika“ je organizovan na funkcionalnom principu u Beogradu i ima osnovnu ulogu tehničke podrške, objedinjavanja i koordinacije poslova koje obavljaju u pogonima prenosa kao što su poslovi rezvoja, eksploatacije i održavanja prenosne mreže, poslovi zaštite, lokalnog upravljanja, ispitivanja, merenja i drugi poslovi vezani za prenos el. energije i funkcionalnost prenosnog sistema.

Pogonska spremnost i pouzdanost rada prenosnog sistema se može slikovito predstaviti preko parametra AIT za neplanirane prekide isporuke električne energije (prosečno vreme prekida isporuke zbog uzroka u prenosnom sistemu) koji za 2012. godinu iznosi 18,23 minuta (u 2010. AIT je bio 19,9 minuta, a u 2011. 46,68 minuta). Ovakva pogonska spremnost postignuta je zahvaljujući visokom stepenu obučenosti i odgovornosti zaposlenih u Direkciji za prenos koji rade na održavanju prenosnog sistema. Cilj je da blagovremeno korektivno i redovno preventivno održavanje uz dalje investicije dovedu do najmanjih mogućih poremećaja u radu prenosnog sistema.

Upravljanje uredi

Opis posla uredi

Upravljanje prenosnim sistemom obuhvata planske aktivnosti i aktivnosti koje se obavljaju u realnom vremenu. Najvažnije planske aktivnosti se odnose na: 

   уговарање системских услуга;
   израду планова искључења;
   израду планова рада електроенергетског система;
   израду модела и анализе сигурности;
   прорачун прекограничних преносних капацитета;
   прогнозу потрошње и губитака.

Ugovorom o sistemskim uslugama operator prenosnog sistema obezbeđuje kapacitete za sve vrste regulacija, kao i za uspostavljanje sistema nakon raspada. Planovi isključenja prave se na godišnjem, kvartalnom i sedmičnom nivou. Prvi korak je godišnje usaglašavanje isključenja u regionu jugoistične Evrope, nakon čega se izrađuju planovi isključenja u našem prenosnom sistemu u saradnji sa elektranama, distribucijama i kupcima koji su priključeni na prenosni sistem. Kako bi se omogućila međunarodna razmena električne energije, operatori prenosnih sistema izračunavaju prekogranične prenosne kapacitete. Ovako izračunati kapaciteti se dodeljuju u skladu sa posebnim pravilima. Prognoza potrošnje i tehničkih gubitaka je prvi korak u izradi dnevnih planova rada elektroenergetskog sistema. Na ove podatke dodaju se podaci iz planova rada balansnih grupa koji se odnose na potrošnju, proizvodnju i razmenu električne energije. Planom rada mora se predvideti i neophodna rezerva za regulaciju frekvencije i snage razmene. Da bi se obezbedila sigurnost rada sistema, svakodnevno se na osnovu navedenih planova rada izrađuju modeli našeg prenosnog sistema i razmenjuju se sa drugim evropskim modelima operatora. Proračuni sigurnosti se sprovode na spojenom modelu za region Jugoistočne Evrope. Ukoliko analize pokažu neispunjenost sigurnosnih kriterijuma, nalažu se izmene u planovima rada, odnosno dispečerima se daju preporuke za postupanje u realnom vremenu. Upravljanje prenosnim sistemom u realnom vremenu obuhvata sledeće glavne aktivnosti: 

   унутардневне измена планова рада;
   надзор рада преносног система;
   регулацију фреквенције и снаге размене ангажовањем производних капацитета кроз балансни механизам;
   регулацију напона;
   спровођење основних мера обезбеђења места рада на елементима преносног система и издавање докумената за рад;
   санирање поремећаја.

Nadzor i upravljanje prenosnim sistemom obavlja se preko informacionog sistema koji razmenjuje i obrađuje podatke iz objekata: 

   преносног система;
   дистрибутивног система 110 kV;
   за производњу електричне енергије прикључених на преносни систем;
   купаца прикључених на преносни систем;
   европских преносних система;

a koji se odnose na: 

   напоне, токове активних и реактивних снага и струја;
   ангажовање генератора;
   позиције регулационих трансформатора;
   регулационо одступање;
   резултате анализа сигурности;
   оптимизацију техничких губитака у преносном систему;
   струје кратких спојева…

Razmena ovih podataka odvija se pretežno preko telekomunikacionog sistema koji se zasniva na OPGW tehnologiji (optička vlakna ugrađena u zaštitnu užad dalekovoda). Ovaj sistem je integrisan u evropsku komunikacionu mrežu, tzv. Electronic Highway. Pored upravljanja prenosnim sistemom na nacionalnom nivou, JP EMS obavlja i funkciju koordinatora SMM (Serbia-Macedonia-Montenegro) kontrolnog bloka. Na osnovu pravila o radu interkonekcije, operatori prenosnih sistema Srbije, Crne Gore i Makedonije sporazumeli su se da osnuju SMM kontrolni blok, koji ima tri osnovne funkcije: administraciju programa rada, praćenje realizacije programa rada u realnom vremenu (sekundarna regulacija) i obračun razmenjene električne energije.

Organizacija uredi

Upravljanje u realnom vremenu se realizuje iz centara upravljanja JP EMS koji su ustanovljeni na dva nivoa:

Sektor za operativno upravljanje prenosnim sistemom (Nacionalni dispečerski centar – NDC), koji upravlja elementima prenosne mreže 400 kV i 220 kV, te interkonektivnim dalekovodima 110 kV,

Sektor za regionalno upravljanje prenosnim sistemom preko regionalnih dispečerskih centara (RDC) koji upravljaju prenosnom mrežom 110 kV i delom distributivne mreže 110 kV.


Trenutno postoji 5 regionalnih dispečerskih centara: RDC Beograd, RDC Bor, RDC Valjevo, RDC Kruševac i RDC Novi Sad.

Pravila o radu prenosnog sistema uredi

Na osnovu saglasnosti Agencije za energetiku Republike Srbije od 3.11.2015. godine objavljene u Službenom glasniku br. 91/2015 od 6.11.2015. godine, objavljuju se na internet stranici operatora prenosnog sistema (JP EMS) Pravila o radu prenosnog sistema dana 9.11.2015. godine i stupaju na snagu 8 dana po objavljivanju.

Tržište uredi

Pravila o radu tržišta električne energije uredi

„Pravila o radu tržišta, izrađena u skladu sa Zakonom o energetici i propisima Evropske unije, uređuju principe, pravila i postupke na veleprodajnom tržištu u Republici Srbiji i ugovorni okvir kojim se bliže regulišu prava i obaveze učesnika na tržištu.

Tržišnim pravilima se naročito uređuju pravila balansne odgovornosti, balansnog tržišta, kao i proračun odstupanja i finansijskog poravnanja balansno odgovornih strana.

Donošenjem Tržišnih pravila uspostavljen je neophodan pravni okvir za dalji razvoj i efikasno funkcionisanje tržišta električne energije na principu konkurencije i njegovo uklapanje u jedinstveno evropsko tržište.“

Balansno tržište električne energije uredi

“Na balansnom tržištu električne energije operator prenosnog sistema kupuje, odnosno prodaje balansnu električnu energiju u cilju:

  • održavanja balansa između proizvodnje, razmene i potrošnje električne energije u realnom vremenu;
  • obezbeđenja sigurnog rada elektroenergetskog sistema;
  • održavanja potrebnog nivoa rezerve za sekundarnu i tercijarnu regulaciju

Učešće na balansnom tržištu uređuje se ugovorom koji operator prenosnog sistema zaključuje sa učesnikom na tržištu električne energije, u skladu sa pravilima o radu tržišta električne energije.“

Razvoj uredi

Planovi razvoja uredi

PLANOVI RAZVOJA – nacionalni – regionalni – evropski

U skladu sa Strategijom razvoja energetike Republike Srbije, planovima razvoja proizvodnog i distributivnog sistema Republike Srbije, poslovnom strategijom JP EMS kao Operatora prenosnog sistema Republike Srbije, a na osnovu planiranih ulaganja u unapređenje i razvoj poslovne aktivnosti, ulaganja u infrastrukturu za prenos električne energije su usmerena na sledeće ciljeve:

  • Povećanje pouzdanosti prenosnog sistema i sigurnosti napajanja potrošača, što je i zakonska obaveza JP EMS;
  • Povećanje prenosnih kapaciteta/koridora preko Republike Srbije koji imaju regionalni i pan-evropski značaj;
  • Uravnotežen, održiv i blagovremen razvoj prenosnog sistema sa ciljem priključivanja novih konvencionalnih i obnovljivih izvora električne energije, objekata kupaca i
  • Razvoj tržišta električne energije na nacionalnom i regionalnom nivou.

Veoma je bitno napomenuti da je, osim Zakonom definisanih obaveza JP EMS u vezi obezbeđivanje pomenutih osnova održivog razvoja čitavog EES Republike Srbije, JP EMS kao kompanija u stoprocentnom vlasništvu Republike Srbije, dužna da svoje aktivnosti na polju planiranja i realizacije infrastrukturnih ulaganja usklađuje i sa međunarodnim obavezama preuzetih od strane Republike Srbije.

PAN-EVROPSKI DESETOGODIŠNjI PLAN RAZVOJA

Prema Trećem paketu zakona u vezi Internog tržišta električne energije EU, tačnije Regulativi 714/2009, ENTSO-E, asocijacija je dužna da objavljuje:

  • Pan-evropski desetogodišnji plan razvoja prenosne mreže (TYNDP);
  • Regionalne investicione planove, i
  • Statističke izveštaje vezane za prilagođenost proizvodnog i prenosnog sistema.

Predstavnici JP EMS su tokom 2013. godine aktivno učestvovali u izradi Pan-evropskog desetogodišnjeg Plana razvoja TYNDP2014 kao lideri podgrupe za regionalne mrežne studije u okviru ENTSO-E regiona CSE RG – kontinentalna jugoistočna Evropa. Prema Trećem paketu zakona vezanih za Interno tržište električne energije EU, tačnije Direktivi 2009/72/EC, nacionalni TSO je dužan da svake godine podnosi Regulatornom telu Desetogodišnji plan razvoja prenosnog sistema (do sada objavljeni pod okriljem ENTSO-E 2011, 2012. i 2013. godine). plan razvoja • Desetogodišnji plan razvoja JP EMS Objavljuje se svake godine. • Regionalni investicioni plan Objavljuje se na dve godine. • Pan-evropski desetogodišnji plan razvoja Objavljuje se na dve godine.

NACIONALNI DESETOGODIŠNjI PLAN RAZVOJA

Set strateških planskih dokumenata JP EMS, koji se objavljuje od 2013. godine je sledeći:

  • Desetogodišnji Plan razvoja prenosnog sistema Republike Srbije;
  • Nacionalni strateški investicioni plan – NASIP, (“CBA” rezultati), i
  • Godišnji investicioni plan – GIP.

JP EMS je usvojio desetogodišnji Plan razvoja prenosnog sistema Republike Srbije za period 2014-2023. (2030.) godina. Predlog teksta Plana razvoja je upućen AERS na razmatranje 01.11.2013. godine nakon čega je održana i prezentacija Plana ravoja zajedno sa preliminarnim rezultatima analize isplativosti projekata koji konkurišu za prelazak iz razvojne, odnosno studijske faze, u predinvesticionu, odnosno investicionu fazu.

Nacionalni plan razvoja uredi

NACIONALNI STRATEŠKI INVESTICIONI PLAN ZA PETOGODIŠNjI PERIOD – NASIP 2014

Od ove godine JP EMS je, iako još uvek nije definisano Zakonom o Energetici Republike Srbije, objavio i Nacionalni strateški investicioni plan – NASIP2014, odnosno višegodišnji strateški investicioni plan za nastupajući petogodišnji period 2014.-2018. godina.

INVESTICIONE AKTIVNOSTI

Osnovna delatnost Sektora za investicije u 2013. godine bila je organizacija i vođenje investicione izgradnje novih i rekonstrukcija postojećih prenosnih objekata (visokonaponskih postrojenja i visokonaponskih vodova), odnosno drugih podsistema u JP EMS kao i proširenja, rekonstrukcije i modernizacije postojećih. Sektor se angažovao na poslovima održavanja većeg obima, u realizaciji značajnog broja nabavki velike i male vrednosti, realizaciji projekata priključenja i povezivanja. Takođe, Sektor za investicije upravlja i angažovan je na izgradnji novih i održavanju postojećih građevinskih objekata JP EMS. Tokom 2013. godine u Sektoru za investicije izvršavani su poslovi pripreme i nadzora te organizacije i koordinacije aktivnosti na:

  • izgradnji novih investicionih objekata;
  • rekonstrukciji i proširenju postojećih elektroenergetskih objekata;
  • rekonstrukciji, adaptaciji, sanaciji i održavanju objekata većeg obima;
  • ugradnji “OPGW” užadi;
  • nabavci investicione opreme i materijala;
  • realizaciji poslova javnih nabavki na nivou preduzeća;
  • na održavanju građevinskih objekata i tehnoloških blokova NDC-a.

Sektor za investicije je uključen i u realizaciju kredita EIB -program „C“, za nabavku opreme za više objekata i vodi i učestvuje u realizaciji donacije Delegacije evropske komisije za Republiku Srbiju (IPA donacija) kojom se obezbeđuje kompletna oprema za TS Vranje 4, energetski transformatori za TS Vranje 4 i TS Leskovac 2, kao i građevinski radovi na izgradnji TS Vranje 4. Sektor za investicije je uzeo učešća na ugovaranju projekata, odnosno nabavci opreme i radova, iz oblasti telekomunikacija, tehničkog sistema upravljanja, računarskih mreža, video nadzora i protivpožarne signalizacije.

U toku 2013. godine bilo je aktivno učešće u izradi novih zakona i podzakonskih akata vezanih za našu delatnost. Posebno ističemo izradu novog Pravilnika za gradnju dalekovda, Zakona o planiranjnju i izgradnji, Zakona o energetici, te mnogih drugih zakona i podzakonskih akata i time smo doprineli urednijoj i efikasnoj realizaciji investicija u EMS-u i u Republici Srbiji.

Tokom 2013. godine Sektor za investicije je sprovodio intezivne investicione aktivnosti na preko 100 projekata – pozicija u Planu investicija u 2013. godini, od kojih izdvajamo investiciono i strateški najznačajnije projekte za JP EMS: 

   Припремне активности за изградњу нове ТС 220/110 kV Бистрица, са прикључним далеководима 220 и 110 kV;
   Активности и радови на изградњи ТС 400/110kV Београд 20 са прикључним далеководима 400 и 110 kV;
   Активности и радови на изградњи ТС 400/110kV Врање 4 са прикључним далеководима 400kV и 110kV;
   Припремне активности на изградњи ДВ 2 x 400 kV Панчево 2 – граница Румуније;
   Радови ДВ 2x2x110 kV Крагујевац 1 – Крагујевац 8;
   ДВ 400 kV број 451 Београд 8 – Панчево 2, прелаз Дунава;
   ДВ 220 kV бр. 253/1 ТС Београд 8 – ХИП Панчево, прелаз Дунава;
   ДВ 110 kV Мајданпек – Мосна;
   Припремне активности на изградњи ДВ 110 kV Бела Црква – Велико Градиште;
   Припремне активности на изградњи ДВ 110 kV Нови Сад 5 – Нови Сад 7;
   Припремне активности на ДВ 110 kV бр.1127 прикључење ТС Краљево 6 (Рибница);
   Припремне активности на изградњи ДВ 2х110 kV Ниш 2 – Ниш 6 (Ратко Павловић)
   Припремне активности на изградњи ДВ 400 kV Крагујевац 2 – Краљево 3;
   Активности и радови на замени дела опреме у постројењу 110kV и уградњи другог трансформатора 400/110kV у ТС Лесковац 2;
   Активности и радови на уградњи другог трансформатора 400/110 kV у ТС Јагодина 4;
   Радови на адаптацији ТС 400/220 kV Обреновац;
   Радови на замени комплетне високонапонске опреме на ТС 220/110 kV Београд 3;
   Радови на реконструкцији ТС 220/110/35 kV Београд 5;
   Припремне активности за адаптацију серверска сала и сопствене потрошње у НДЦ;
   Припремне активности за пројекат резервног НДЦ;
   Уређење и адаптација пословног простора ЈП ЕМС-а на више локација.

Korporativni poslovi uredi

Interna revizija uredi

EMS je prvo javno preduzeće u Srbiji koje je uspostavilo internu reviziju. Od 2008.godine interna revizija EMS funkcioniše kao nezavisna organizaciona celina i radi u skladu sa Poveljom interne revizije, Etičkim kodeksom i Priručnikom za rad interne revizije. Interna revizija EMS pomaže preduzeću da ostvari svoje ciljeve kroz sistematičan, disciplinovani pristup procenjivanju i poboljšanju efikasnosti upravljanja rizikom, kontrolnih i upravljačkih procesa.

U EMS-u je formiran i Revizorski odbor kao deo korporativnog upravljanja. Revizorski odbor obezbeđuje nezavisan nadzor nad aktivnošću interne revizije i on, između ostalog, razmatra i predlaže za usvajanje Strateški i Godišnji plan interne revizije, Izveštaj o radu interne rev izije i primenu revizorskih preporuka.

Značaj interne revizije EMS je u njenom nezavisnom, objektivnom uveravanju i savetodavnoj aktivnosti koja je osmišljena da doda vrednost organizaciji i poboljša njeno poslovanje. Ona to radi kroz ocenu:

  • usaglašenosti sa zakonima i propisima;
  • poštovanja primene politika, procedura i pravila interne kontrole;
  • ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti korišćenja resursa;
  • pouzdanosti i integriteta finansijskih i drugih podataka.

Preporuke interne revizije se uvažavaju a poboljšanja primenjuju u svakodnevnom radu.

Kvalitet uredi

JP EMS, operator prenosnog sistema i tržišta električne energije u Srbiji, je uspostavilo, održava i unapređuje sistem integrisanog upravljanja kvalitetom, zaštitom životne sredine i zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu i koristi ga kao alat kojim standardizuje i unapređuje svoje poslovne procese, identifikuje i ispunjava zahteve korisnika i drugih zainteresovanih strana i kontinuirano poboljšava kvalitet svojih usluga.

Integrisani sistem menadžmenta JP EMS je usaglašen sa zahtevima standarda SRPS ISO 9001, SRPS ISO 14001 i SRPS OHSAS 18001 o čemu govore sertifikati koje je sertifikaciono telo SGS dodelilo 10. decembra 2013. Kao izraz posvećenosti stalnom unapređenju kvaliteta poslovnih procesa i aktivnosti koji su u funkciji opšteg interesa, i njihovom sprovođenju na održiv i društveno odgovoran način, poslovodstvo JP EMS je donelo Politiku kvaliteta, zaštite životne sredine i zaštite zdravlja i bezbednosti na radu. Ova politika obezbeđuje okvir za donošenje ciljeva i obavljanje svakodnevnih aktivnosti u JP EMS.

Transparentnost uredi

Javna rasprava

  1. Pravila o objavljivanju ključnih tržišnih podataka
  2. Obrazac za podnošenje primedbi na Pravila o objavljivanju ključnih tržišnih podataka

Transparentnost je od suštinskog značaja za dostizanje funkcionalnog, efikasnog, likvidnog i konkurentnog veleprodajnog tržišta električne energije. Ona se odnosi na dostupnost i objavljivanje svih relevantnih informacija svim učesnicima na tržištu i predstavlja preduslov nediskriminatornog funkcionisanja tržišta.

Obaveze učesnika na tržištu u vezi transparentnosti podataka električne energije definisane su Regulativom EU br. 714/2009 koja se primenjuje od 03. marta 2011. godine. Na osnovu sporazuma o Energetskoj zajednici i odluke Ministarskog saveta Energetske zajednice regulativa je važeća i za Republiku Srbiju.

Ovom regulativom zahteva se dostupnost svih relevantnih podataka koji se odnose na:

  • priključenje, raspoloživost i korišćenje mreže kao i izveštaje koji uključuju gde i zašto postoji zagušenje kao i metode otklanjanja zagušenja i planove daljeg razvoja;
  • primenjeni metod upravljanja zagušenjima u cilju ponude maksimalnog raspoloživog kapacitata na tržištu kao i primenjen način proračuna prekograničnog prenosnog kapaciteta za različite vremenske okvire;
  • procedure upravljanja zagušenjima i dodele kapaciteta;
  • operativne i planirane bezbedonosne standarde;
  • dodelu prekograničnog prenosnog kapaciteta na različitim vremenskim horizontima;
  • prognozirane vrednosti potrošnje na različitim vremenskim horizontima (godišnja, mesečna, sedmična i prognoza satnih vrednosti potrošnje za naredni dan) kao i ostvarene vrednosti;
  • prognozirane vrednosti proizvodnje na različitim vremenskim horizontima (godišnja, mesečna, sedmična i prognoza satnih vrednosti potrošnje za naredni dan) kao i ostvarene vrednosti;
  • prekogranično balansno tržište.

Domaće zakonodavstvo (važeći Zakon o energetici Sl.glas. RS br. 145/2014, kao i prethodni objavljen u Sl.glas.RS br. 57/2011) je propisalo obavezu JP EMS, kao operatoru prenosnog sistema, da prikuplja i objavljuje podatke i informacije vezane za transparentnost i praćenje tržišta električne energije, kao i da donese Pravila o objavljivanju ključnih tržišnih podataka do kraja 2015.godine. Ovim pravilima će se bliže urediti odgovornosti operatora prenosnog sistema, operatora distributivnog sistema, operatora zatvorenog distributivnog sistema, proizvođača električne energije i krajnjih kupaca u vezi sa prikupljanjem, dostavljanjem i objavljivanjem tržišnih podataka. Rok za donošenje Pravila je kraj 2015. godine.

Reference uredi

{{reflist[2]}}

Spoljašnje veze uredi

Spomenice i zahvalnice uredi

100 izmena
  1. ^ a b „Ceo Naziv”. Elektromreža Srbije. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  2. ^ a b „Naslovna strana”. Sajt JP EMS. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Ljubomirnrtd812&oldid=17590069”