Korisnik:Loukas.Lazic/pesak
Odiseas Andrucos | |
|---|---|
 Odiseas Andrucos | |
| Datum rođenja | 1788. |
| Mesto rođenja | Itaka, Jonska Ostrva, Mletačka republika |
| Datum smrti | 5. jun 1825. (37 god.) |
| Mesto smrti | Atina, Grčka |
Odiseas Andrucos (grč. Οδυσσέας Ανδρούτσος) rođen je 1788. na ostrvu Itaka i umro 5. juna 1825. Bio je sin Andreasa Verusisa (poznatog i kao kapetan Andrucos) i istaknuti vojskovođa Grčkog rata za nezavisnost 1821. Borio se do 1820. na strani Ali-paše, a kasnije za nezavisnost i slobodu Grčke. Njegovu biografiju, kratku, senzacionalnu sa savremenim značajnim događajima napisao je Lefkadios Joanis Zambelios, koji je poznavao Odiseasa od malih nogu.
Rođenje
urediU braku Andreasa Verusisa, arbanaskog porekla, sa Akrivi Carlamba iz Preveze rođen je 1788. (ili 1789) Odiseas Andrucos. Prema drugima rođen je 1788–1789. na Itaci, a po tome je dobio i ime Odiseas.[1]
Odiseasov otac kapetan Andrucos učestvovao je u revoluciji Lambrosa Kaconisa i bio je uhapšen od strane Mlečana. Predao se Turcima i ubijen je odsecanjem glave 1797. godine u Carigradu. Tako je Odiseas ostao bez oca kad je imao oko 8 godina. Akrivi Carlamba, Odisejeva majka koja je postala udovica, prebegla je 1798. godine na ostrvo Lefkadu zbog rušenja Preveze koje je naredio Ali-paša Janjinski. Između 1798. i 1800 mladi Odiseas se sprijateljio sa kasnije poznatim pesnikom Joanisom Zambeliosom, koji je napisao Odiseasovu kratku biografiju. Kasnije se sa majkom se vraća u Prevezu, gde je živeo do 1806. Godine 1815. Odiseas je u crkvi Svetog Joanisa Hrisostomosa u Prevezi krstio sina Sotirakisa Soldatojanisa.[2]
Na dvoru Ali-paše Janjinskog
uredi
Godine 1806. Ali-paša Janjinski, sećajući se ličnog prijateljstva koje je imao sa pokojnim ocem Odiseasa Andrucosa, potražio je Odiseasa i doveo ga na svoj dvor u Janjini. Prema drugoj verziji, tamo ga je doveo na molbu njegove majke Akrivi. U Janjini Odiseas Andrucos je pohađao vojnu školu Ali-paše.Iako je imao buran život, Ali-paša mu je uvek opraštao njegove prestupe. Kako je sam Odiseas rekao Joanisu Zambeliosu, na dvoru Ali-paše naučio je „da mrzi tiraniju, voli slobodu, nada se oslobođenju Grčke i da se obučava za to“. Kada je Odiseas imao petnaest godina, Ali-paša ga je uveo u svoju ličnu gardu i Odiseas je ubrzo uspeo da postane njen vođa. Izgleda da je takođe ušao u alevitski red bektašijstva kome je pripadao njegov zaštitnik. Godine 1818. postao je član Heterije a 1819. je postavljen za dervenagu u istočnoj oblasti Središnje Grčke. Odiseas Andrucos je učestvovao u bitkama kod Berata, Đirokastra i Gardikija a Ali-paša mu je dao na upravljenje Livadijsko područje. 1820. godine, kada je Ali-paša raskinuo sa Visokom portom, Odiseas je napustio Livadiju ali je pre toga Atanasija Dijakosa uveo u Heteriju i poverio mu vlast nad svojim područjem. Sklonio se u Arahovu, gde je pokušao, sa drugim istaknutim Grcima kojima je bilo zajedničkο to što su svi imali mandat na Ali-Pašinom dvoru, da sklopi grčko-albanski savez rukovodeći se planovima Heterije. Međutim, ovaj pokušaj je propao, pošto je Omer Vrijonis odbio da učestvuje. Nakon takvog razvoja događaja Andrucos je prebegao preko Akarnanije na Jonska ostrva, na Lefkadu. Tu se početkom 1821. sastao sa Jeorgiosom Karaiskakisom, Jeorgiosom Varnakiotisom, Jorgosom Cogasom, Dimitriosom Makrisom, Kirjakulisom Mavromihalisom i drugim glavešinama Peloponeza i Rumelija. Andrucos je takođe učestvovao na sastanku koji se održao u Lefkadi, koja je tada bila pod okupacijom Engleske, krajem januara 1821. godine. Tema sastanka su bile pripreme koje je trebalo izvršiti za ustanak u Središnjoj Grčkoj. Odlučeno je da podizanje pobune u istočnoj oblasti Središnje Grčke pripadne Andrucosu i Panurjasu. Odluke sastanka su odmah stupile na snagu: krajem marta Andrucos i grupa njegovih ljudi, zajedno sa igumanom manastira Kiprijanosa, napali su na mostu Tatarna odred od 60 Turskih vojnika na čijem čelu bio Dervenag Hasan Beg Gekas i koji su bili pratnja pošiljke državnog novca. Nakon uspešne operacije novac su ostavili netaknut kako bi pokazali da je napad bio čisto revolucionarni čin.
U Grčkom ratu za nezavisnost 1821.
uredi1822. godine uz konsultacije sa Ali-pašom Janjinskim, neposredno pre njegove tragične pogibije Odiseas Andrucos se sa vojskom od 1.500 ljudi osamostalio i započeo trogodišnju borbu protiv Osmanlija.
Vrhunac borbi koje je vodio Andrucos bila je herojska bitka kod Gravije (8. maj 1821). Sa malim brojem Grka bio je utvrđen unutar Gravije, gde se uspešno suočio sa višestrukom vojskom Osmanlija pod Omerom Vrijonisom. Posle odbijanja Osmanlija, Vrijonis je dao naređenje da se iz Lamije prenesu topovi kako bi se srušio Han kod Gravije, ali su Odiseas i njegovi saborci uspeli da pobegnu preko noći uz minimalne gubitke. U ovoj bici trijumfovao je Andrucosov strateški genije. Tako je s pravom zauzeo položaj vojskovođe Beotije i suštinski uticao na sudbinu revolucije u istočnoj Središnjoj Grčkoj u narednim godinama.
U proleće 1822. optužio ga je Joanis Koletis za saradnju sa neprijateljem, zbog čega je dao ostavku na svoju položaj. Senat Vrhovnog suda mu je 27. avgusta 1822. poverio Atinsku upravu i trijumfalni gardista je ušao na Akropolj, u pratnji Joanisa Makrigianisa, Joanisa Gurasa, Joanisa Mamurisa, Statisa Kacikojanisa i još 300 naoružanih revolucionara. Doček Atinjana bio je zapanjujuć. U Atini se Odiseas Andrucos susreo sa mnogim stranim filhelenima, koji se o njemu blagonaklono pozivaju u svojim memoarima. Sa njim je u Grčku došao Britanac Edvard Džon Treloni (1792–1881), prijatelj Lorda Bajrona. U novembru 1823. upoznao je Odiseasa Andrucosa i bio je fasciniran njegovom ličnošću. Oženio se Odiseasevom 13-godišnjom polusestrom Tacicom. Svuda ga je pratio i ostao mu veran do kraja. Andrucos je nastavio svoju neustrašivu vojnu akciju protiv Turaka do 1824. godine.
Smrt Odiseasa Andruca
uredi
Odiseas Andrucos je na kraju pogrešno optužen za dosluh sa Turcima, proganjan i razbijen tokom građanskih sukoba koji su usledili. Moćni političar Revolucije Joanis Koletis je bio Odiseasov lični neprijatelj kao i drugih narednika, koje je pokušavao da ponizi. Pored toga, Andrucos je razbesneo lokalne Kodžabaše koji su ga mrzeli zato što je bio popularan vođa i više puta je pokušavao da ograniči njihovu moć. Odiseaseva demokratija, koja je postala poznata izvan Grčke i koja je nanela štetu njihovoj sopstvenoj oligarhiji, razbesnela ih je. Na kraju je mržnja Fanariota i Kodžabaša dovela do ubistva jednog od najvećih boraca Grčkog rata za nezavisnost. 5. juna 1825. godine, Odiseasa Andrucosa, zatvorenog pod lažnim optužbama na Akropolju, mučili su i ubili Mitros Triantafilina, Joanis Mamuris i Papakostas uz odobrenje njegovog bivšeg zeta Joanisa Gurasa. Njegovi politički protivnici ga nisu čak ni izveli pred suđenje jer su se plašili da će Andrucos pokazati njihovu nepravdu prema njemu i izazvati opšte negodovanje protiv njih. Sećanje na njega kao heroja nacionalnog ustanka grčka država je vratila tek 1872.[3]
Porodica
urediOdiseas se oženio Eleni Kareli, ćerkom bogatog i moćnog Hristosa Karelisa (ranije komornika kira Vasiliki) iz Janjine, i zajedno su dobili sina Leonidasa Andrucosa (1824–1837.) koji je uz podršku Oto Grčkog je poslat u Minhen da odrasta u društvu kralja Ludviga Augusta. Tamo se, međutim, razboleo 1836. godine kada je izbila epidemija kolere i umro je 11. decembra u dvanaestoj godini. Žena Odiseasa Andrucosa umrla je 22. juna 1879. godine u 86. godini i sahranjena je sledećeg dana.
Reference
uredi- ^ Αγαπητός, Αγαπητός Σ (1877). Οι Ένδοξοι Έλληνες του 1821, ή Οι Πρωταγωνισταί της Ελλάδος. Τυπογραφείον Α. Σ. Αγαπητού, Εν Πάτραις.
- ^ Karabelas, Nikos D. „Ο Ιερός Ναός του Αγίου Ιωάννου Χρυσοστόμου στην Πρέβεζα. Σύντομη ιστορική αναδρομή / The church of St John Chrysostom in Preveza. A short historical study”. Apeiros-Epirus Chora / Άπειρος-Ήπειρος Χώρα, τχ. 190 (Μάρτιος 2017), σελ. 34-36 και τχ. 191 (Απρίλιος 2017), σελ. 34-36.
- ^ „Οδυσσέας Ανδρούτσος”. www.hellenicaworld.com. Pristupljeno 2021-11-12.