Korisnik:Marijacirkovic18/песак3
| Ahilova pesma | |
|---|---|
| Autor | Madlin Miler |
| Zemlja | Sjedinjene Američke Države |
| Jezik | engleski jezik |
| Žanr / vrsta dela | Ljubavna, fikcija |
| Izdavanje | |
| Izdavanje | 2011. godina, Eko Pres |
Ahilova pesma je roman iz 2011. godine napisan od strane američke spisateljice Madlin Miler. Radnja se odvija tokom Grčkog Herojskog doba, i ovaj roman je zapravo adaptacija Homerove Ilijade, ispričan sa Patroklove tačke gledišta. Roman prati Patroklov odnos sa Ahilom, od njihovog prvog susreta do podviga tokom Trojanskog rata, sa posebnim fokusom na njihovu romantičnu vezu. Ahilova pesma je dobitnik nagrade Oranž 2012. godine.
Radnja
urediPatroklo, sin kralja Menetija, predstavljen je kao potencijalni prosilac Helene, ćerke Tindareja. On je tada dužan da položi krvnu zakletvu u odbranu njenog braka sa Menelajom. Nakon što je Patroklo slučajno ubio plemićkog sina, prognan je u Ftiju, gde upoznaje Ahila, sina kralja Ftije, Peleja i morske nimfe, Tetide. Oni postaju bliski prijatelji i Patroklo razvija osećanja prema njemu. Ubeđena u to da smrtnik nije dovoljno dobar partner za njenog sina, Tetida pokuša da ih razdvoji tako što šalje Ahila u planine kod Hirona, kako bi ga podučavao naredne dve godine, ali pak mu se Patroklo pridružuje na kraju. Kako im se odnos razvija, mikenski kralj Agamemnon poziva brojne Ahajce da mu se pridruže u vojnom podvigu protiv Troje, čiji je princ Paris, kidnapovao ženu njegovog brata Menelaja, Helenu. Uzimajući u obzir da proročanstvo predskazuje da će Ahil umreti u Troji nakon što ubije trojanskog princa Hektora, Tetida sakriva Ahila na Skiros maskiranog u ženu u palati kralja Likomeda; ona ga natera da se oženi Likomedovom ćerkom Deidamijom, koja kasnije nosi Ahilovog sina - Neoptelema.
Patroklo prati Ahila na Skiros, gde žive sve dok ih ne otkriju Odisej i Diomed. Patroklo je u obavezi da se pridruži ratu protiv Troje, kao rezultat njegove krvne zakletve dok se Ahil pridružuje nakon obećanja da se nikada neće boriti protiv Hektora, kako bi izbegao svoju predskazanu smrt. Nakon družbe sa ahajskim silama, tenzija raste između Ahila i Agamemnona: pre svega Agamemnovim žrtvovanjem svoje ćerke Ifigenije kako bi umirio Artemidu i kasnije kada Ahil preuzme trojansku devojku Briseidu kao ratni plen, kako bi je spasao od Agamemnona. Nakon devet godina, Hriseida je pod vlasništvom Agamemnona. Ubrzo nakon toga njen otac, Hris, pokušava da je vrati nazad tako što nudi zlato, međutim Agamemnon odbija predlog. Hris se obraća Apolonu, koji izaziva kugu koja razara ahajsku vojsku. Ahil naređuje Agamemnonu da vrati Hriseidu, međitim to prerasta u sukob gde Agamemnon svaljuje krivicu na Ahila jer se rat odužio, kako on kaže, zbog njegove nespremnosti da se suoči sa Hektorom i da ga ubije. Kao kazna za to, Agamemnon naređuje da se Briseida oduzme od Ahila i dovede njemu, što vređa Ahila koji se zaklinje da se neće boriti sve dok mu čast nije vraćena.
Kako bi izazvala potrebu Grka za Ahilom, Tetida ubeđuje Zevsa da izokrene rat u korist Trojanaca kako bi Ahajci zažalili nedelo učinjeno na Ahilovu štetu i tako su Ahajci pretrpeli veliki gubitak. Dolazi do sukoba između Patrokla i Ahila jer Ahil odbija Patroklov predlog koji bi vratio Briseidu. Naime, Ahil traži javno izvinjenje i odbija da se vrati vojsci, uprkos činjenici da su sve bliže porazu.
Patroklo, koji je postao blizak sa vojnicima kao lekar i koji se saoseća sa njima, pokuša i ne uspe da ubedi Ahila da se vrati na bojno polje. Umesto toga, on se preruši u njega i polazi u bitku protiv Troje, predvodeći Ahilovu vojsku. Tokom bitke, Apolon otkriva Patrokla koji biva ubijen od strane Hektora i njegovo telo doneseno je Ahilu.
Ahil tuguje za Patroklom zajedno sa Briseidom i naređuje da se Patroklov pepeo pomeša sa njegovim kada bude nastradao. Bivajući bez volje za životom, Ahil se vraća u bitku kako bi ubio Hektora i osvetio Patrokla. Nakon što je ubijen od strane Parisa, njegov pepeo se meša sa Patroklovim, baš kao što je i tražio i oni bivaju sahranjeni. Neoptelem preuzima Ahilovo mesto i ubija Briseidu, nakon što ona odbije njegove zahteve i otkrije romantičnu prirodu Ahilove i Patroklove veze. Ahajci su podigli spomenik Ahilu i Patroklu, ali nisu urezali Patroklovo ime na zahtev Neoptelema, stoga, Patroklov duh nije u mogućnosti da pređe u podzemlje. Nakon rata, Tetida se vraća i tuguje za Ahilom. Ona i Patroklo razmenjuju uspomene i Tetida se iskupljuje tako što urezuje i Patroklovo ime na spomenik. Patroklo je sad u mogućnosti da pređe u podzemlje gde se ponovo sastaje sa Ahilom.
Stvaranje i izdavanje romana
urediMadlin Miler zainteresovala se za legendu o Ahilu još kao dete, kada joj je majka pročitala Ilijadu. Od svih likova najviše ju je zaintrigirao Patroklo, ne tako bitan lik ali veoma uticajan na sam završetak Trojanskog rata. Počevši od materijala ove vrste, Madlin je želela da napiše priču o Patroklu i njegovom značaju u Ahilovom životu. U skladu sa Ilijidom, Madlin je crpela inspiraciju iz spisa Ovidija, Vergilija, Sofoklea, Apolodora, Euripida i Eshila kao i iz Ahilovog detinjstva, njegovog odnosa sa Patroklom i njegovim učenjem kod Hirona. Svoju odluku da načini Patrokla i Ahila romantičnim partnerima, Madlin je objasnila:
"To sam pozajmila od Platona! Ideja da su Patroklo i Ahil bili u romantičnoj vezi poprilično je stara. Mnogi grčko-rimski pisci su njihov odnos objašnjavali kao romantični - interpretacija te vrste bila je uobičajena i prihvaćena u drevnom svetu. Čak imamo i fragment izgubljene tragedije Eshila gde Ahil priča o njegovim i Patroklovim 'čestim poljupcima'. Takođe se i u samoj Ilijadi može primetiti podržavanje njihovog odnosa kao takvog, iako Homer nikada nije prikazao njihov odnos na eksplicitni način. Za mene, najubedljiviji dokaz, pored Ahilove tuge, je način na koji tuguje; on odbija da spali Patroklovo telo, insistrirajući da ga zadrži u svom šatoru, gde konstantno plače i grli ga, uprkos užasavajućim reakcijama ljudi oko njega. Fizički očaj te vrste u potpunosti me je ubedio u totalnu intimu ova dva muškarca." [1]
Madlin je deset godina radila na Ahilovoj pesmi. Nakon potpunog zanemarenja rukopisa kog je pisala pet godina, ona počinje sve ispočetka, mučeći se da uspostavi glas svog naratora na savršen način. Ahilova pesma izdata je kao njena prva knjiga 20. septembra 2011. godine od strane izdavačke kuće EkoPres pod pokroviteljstvom HarperKolins.[2]
Kritike
urediPregledajući Ahilovu pesmu za dnevni list Gardijan, Natali Hejns je prokomentarisala roman kao "poetičniji od skoro bilo kog prevoda Homera" i "duboko osećajna verzija Ahilove priče".[3] Meri Doria Rasel slično opisuje ovaj roman u njenoj rubrici za Vašington Post.[4] U svojoj kritici za Njujork Tajms, Denijel Mendelson uzima u obzir strukturu knjige, konkretno, njen ton. On navodi da ova knjiga nije prikladna za žanr Književnost za mlade, opisujući je kao "knjiga koja ima glavu žanra Književnosti za mlade, telo Ilijade i pozadinu Barbare Kartland". Takođe je uporedio prozu ove knjige sa SparkNouts. [5]
2012. godine Ahilova pesma dobija nagradu na 17. dodeli Oranž nagrada. Kerolin Kelog, urednica Los Anđeles Tajms, napisala je da je to bila iznenađujuća pobeda, uzimajući u obzir da je Madlin Miler " crni konj ovogodišnje dodele nagrada". Džoana Trolop, glavni sudija, izjavila je: " Ovo je i više nego zaslužna nagrada - originalno, strastveno, inovativno! Homer bi bio ponosan na nju". Roman je takođe bio nominovan 2013. godine za dodelu nagrada Stounvol Buk i iste godine za dodelu Čautauka nagrada. [6]
Reference
uredi- ^ „First-time author Madeline Miller wins last-ever Orange Prize”.
- ^ „Orange prize for fiction 2012 goes to Madeline Miller”.
- ^ „The Song of Achilles by Madeline Miller – review”.
- ^ „"The Song of Achilles," by Madeline Miller”.
- ^ „Mythic Passions”.
- ^ „Timothy Egan wins Chautauqua Prize for “Short Nights of the Shadow Catcher””.