Википедија

Korisnik:Tamaraavt4820/pesak

The Tetons and the Snake river (1942) Ansel Adams

Pejzažna fotografija prikazuje razna mesta na svetu, od ogromnih i nepreglednih do mikroskopskih prostora. Pejzažna fotografija uglavnom predstavlja prirodu, ali takođe se fokusira i na ljudske izume ili ljudsko narušavanje pejzaža. Pejzažna fotografija se praktikuje iz mnogih razloga. Možda najčešći razlog je da fotografije podsete pojedinca na njihova opažanja ili iskustva koja su doživeli u prirodi, posebno kada putuju. Drugi to praktijuju kao način života napolju, kako bi se povezali sa prirodnim elementima, a neki kao bekstvo od urbanog života.[1][2][3]

Mnoge pejzažne fotografije pokazuju malo ili nimalo ljudske aktivnosti i napravljene su da bi pokazale čistu, neukaljanu sliku prirode, lišene ljudskog uticaja - u stvari prikazuje teme kao što su strogo definisane prirodne forme, vremenske prilike i ambijentalno svetlo. [4]Kao što je to slučaj sa mnogim formama umetnosti, definicija pejzažne fotografije je široka i može uključivati ruralne i urbane predele, inustrijske zone ili fotografiju prirode.[5][6]

Jeloustoun Nacionalni park, SAD (1909)

Enviromentalizam uredi

Neki od najznačajnijih i najpoznatijih pejzažnih fotografa su bili motivisani lepotom prirode i željom da je sačuvaju. Delo Vilijama Henrija Džeksona sredinom devetnaestog veka je bilo ključno u ubeđivanju Kongresa 1872. godine da napravi Jeloustoun, prvi nacionalni park u Sjedinjenim Američkim Državama.[7] Fotografije koje je pravio Filip Hajd za Sijera klub su bile bitne u promovisanju očuvanja prirodnih dobara na zapadu SAD-a tokom dvadesetog veka.[8] Renomirani pejzažni fotograf Ansel Adams je primio nagrade Conservation Service Award i Presidential Medal of Freedom u znak zahvalnosti za uticaj njegovog dela na očuvanje divljine i podizanju svesti o našem okruženju.[9]

Motivi uredi

 
Toskana, Martin Falbizone

Pejzažna fotografija uglavnom podrazumeva fotografisanje prirodnih predela kao što su zemlja, nebo i voda iz daljine na prirodnom svetlu - dok neki pejzaži mogu da sadrže i motive scena iz blizine, čak i veoma blizu, a ponekad se fotografiše i noću.[10]

Fotografije urbanih scena, kao što su farme, voćnjaci, bašte i arhitektura, mogu se takođe računati kao fotografije pejzaža. Čak i prisustvo ljudskih tvorevina (zgrade, putevi i mostivi, itd.) ili umetnička dela (kao što su skulpture) mogu se računati kao fotografije pezjaža ako se predstave u umetničkim postavkama ili se predstave (fotografišu) u umetničkom stilu.[5][10]

Pejzažna fotografija je tipično ili relativno fotografija statičnih subjekata - neka forma mrtve prirode. Ovo pretenduje da olakša zadatak, za razliku od fotografisanja pokretnih i živih subjekata. Međutim, pejzažna fotografija često podrazumeva i fotografisanje divljih životinja i ova dva pojma se koriste naizmenično; i pejzažna fotografija i fotografija divljine mogu biti elementi istog umetničkog dela ili opusa.[11]

Turizam uredi

 
Farska Ostrva

Pejzažna fotografija je širom sveta postala bitan deo ekonomije. Zemlje kao što su Škotska, Island, Farska Ostrva, Novi Zeland, SAD, Kanada i zemlje u Alpskoj regiji su veoma popularne među pejzažnim fotografima. Kao rezultat toga, radionice i ture pejzažne fotografije su postale ozbiljan biznis u tim državama. Aplikacije su postale bitan deo tog iskustva, jer govore korisnicima kako da nađu najpopularnija mesta i kako da ih fotografišu.

Značajni pejzažni fotografi uredi

Metode snimanja (tehnikalije) uredi

Pejzažna fotografija uglavnom zahteva relativno jednostavnu fotografsku opremu, ali ozbiljnija oprema može obezbediti veće mogućnosti. Umetnikovo zapažanje može dati atraktivne i impresivne rezultate čak i sa skromnom opremom.[12]

Kamera uredi

Bilo koji običan (ili sofisticiran) foto-apart - analogni ili digitalni - mogu se koristiti za pejzažnu fotografiju. Digitalne kamere veće rezolucije i većeg formata snimanja (ili analogni foto-aparati sa filmom većeg formata) omogućuju veću količinu detalja i veću mogućnost umetničkog izražavanja.[3][5][12]

Kako god, foto-aparati sa većim formatima snimanja imaju ograničenu dubinsku oštrinu (deo scene koji je u fokusu) za zadati otvor blende, što zahteva veću preciznost u fokusiranju.[12]

Foto-aparat sa "panorama" funkcijom može dozvoliti veoma široku sliku odgovarajuću za snimanje panoramskog pogleda.

Objektivi uredi

 
Keri, Irska

Za široka prostranstva se preferira upotreba širokougaonog objektiva, jer ima veliki zahvatni ugao. Suprotno tome, i normalni i tele objektivi mogu da obezbede zadovoljavajući snimak i omogućavaju snimanje manjih oblasti koja su na većoj udaljenosti. Telefoto objektivi takođe omogućuju ograničeno polje fokusa, kako bi fotografu olakšali da naglasi određeno područje, na određenoj udaljenosti dobro fokusirani sa zamućenim prednjim i zadnjim planom. Velika razlika između širokougaonog i tele objektiva je u kompresiji prostora; što je širi objektiv to će prostor između prednjeg i zadnjeg plana izgledati veće; suprotno tome, tele objektiv će učiniti da prednji i zadnji plan izgledaju bliže jedan drugom. Ostali objektivi koji mogu pomoći su tzv. Objektiv riblje oko, za snimanje ekstremno širokih uglova i dramatičan efekat i makro i mikro objektivi za fotografisanje motiva koji su veoma blizu. I ako se zum objektivi veoma često koriste, neki pejzažni fotografi preferiraju objektive sa jednom žižnom daljinom radi dobijanja oštrijih i kvalitetnijih fotografija.[1][10][11][12][13]

Medij za snimanje: film ili digitalni senzor uredi

Osetljivost materijala na svetlo - filma ili digitalnog senzora - je bitna u pejzažnoj fotografiji, posebno kada je potrebno napraviti snimak sa mnogo detalja. Tokom sunčanog dana, niska osetljivost filma ili podešena niska osetljivost digitalnog senzora (ISO 100 ili ISO 200) se najčešće koriste, jer omogućuju maksimalnu preciznost i jednakost na fotografiji. [12][14]

Ipak, ako postoji pokret u sceni i scena je tamnija - kao tokom oblačnog dana, sutona, noći ili u senci - viša ISO vrednost (do granica koje film i digitalni senzor dozvoljavaju, u zavisnosti od manjka svetla) može biti poželjna, kako bi osigurala mogućnost korišćenja kraće ekspozicije da bi se pokret zamrzao.[12][14]

Osvetljavanje i blic uredi

Normalno, pejzažna fotografije - koja je primarno fokusirana na prirodnu lepotu - pretenduje da koristi samo prirodno, ambijentalno svetlo.[10][12]

U nekim slučajevima, korišćenje veštačkog osvetljenja je preporučljivo ili neizbežno. Pažljiva upotreba blica, kontinualnog veštačkog ili reflektovanog svetla za „dopunu” senki se često koristi kad se fotografiže pejzaž iz neposredne blizine (npr. bašte, mali delovi mračnih šuma, itd.).

Kakogod, s obzirom na široka prostranstva koja imaju tendenciju da dominiraju u pejzažnoj fotografiji, veštačko svetlo je uglavnom neefikasno ili čak ima negativan uticaj na fotografiju (uzrokuje da prednji plan izgleda presvetlo, a pozadina previše tamno).[12]

Svetlo u zoru ili sumrak, ili neposredno pre izlaska i zalaska Sunca (posebno u samo svitanje ili tokom „zlatnog sata” tik pre zalaska Sunca), smatra se najboljim za snimanje detalja, pokazujući scenu sa najlepšim bojama inače stvarajući impresivne i atraktivne fotografije.[10][11][15][16]

Brzina zatvarača i blenda uredi

Upotrebom kamera koje imaju različita podešavanja brzine zatvarača i otvora blende, pejzažni fotografi preferiraju podešavanja kojima će celokupan prikazani prostor biti oštar. Ovo uglavnom zahteva mali otvor blende (veliki f broj, uglavnom između 11 i 13 je najbolji za čistoću i dubinsku oštrinu) koji propušta malo svetla kroz objektiv, osiguravajući da što veći deo vidnog polja bude u fokusu.

Mali otvor blende može zahtevati sporiju brzinu zatvarača (dužu ekspoziciju), kako bi se nadomestila ograničena količina svetla koja ulazi kroz mali otvor blende. Ovo može predstavljati problem ukoliko postoje pokretni elementi u slici, kao na primer životinje koje se kreću (posebno ptice u letu), ljudi ili prevoz. Takođe može biti problem i ako je okruženje u pokretu, kao na primer kad duva vetar i pomera drveće i biljke u sceni, ili voda koja teče. Duga ekspozicija takođe može biti problem ako je sam fotograf u pokretu (npr. fotografiše iz vozila u pokretu).[10][14]

Stoga, kompromis između otvora blende i brzine zatvarača može biti neophodan ili preporučljiv. U izvesnoj meri, film sa većom osetljivošću ili podešavanje senzora mogu da nadomeste svetlinu bez potrebe za promenom ekspozicije ili otvora blende. Međutim, veće ISO vrednosti mogu da rezultuju fotografijom sa više šuma i slabo vidljivim detaljima, pogotovo na većim daljinama.[14]

U nekim slučajevima, kratka ekspozicija je poželjna kako bi se pokazao pokret subjekta, konkretno tekuće vode ili efekat vetra.[12][14]

Filteri uredi

 
Neutral density filter by Robert Emperley

Filteri mogu služiti mnogo čemu u pejzažnoj fotografiji.[12]

Na primer, polarizacioni filer može da zatamni nebo, dok su detalji površine relativno svetliji. Polarizacioni filteri takođe pomažu u ukidanju odsjaja na vodi redukujući refleksije, sneg i led - čak bolje prikazuje providnost vode i leda.[1][12][17]

Neutral density filteri su zatamnjeni sa neutralnim (bezbojnim) sivim slojem koji smanjuje količinu svetla koja ulazi u objektiv kamere. Ovi filteri se koriste za produžavanje ekspozicije bez potrebe da se koristi manji otvor blende ili veća ISO vrednost, ili suprotno tome, da se koristi veći otvor blende bez potrebe da se koristi kraće vreme ekspozicije.[18] Varijacije ovog filtera pod nazivom graduirani neutralni filter ili jednostavno NDH, ima prelaz od tamnosivog, preko sivog do čistog dela na suprotnoj strani. Fotografi koriste ovaj filter kako bi umanjili prirodan kontrast smanjujući svetlinu najsvetlijeg dela pejzaža, dok kod tamnijeg dela dopuštaju većoj količi svetlosti da neometano prođe kroz objektiv.[19]

UV-Zero fileri smanjuju „ljubičast odsjaj” koji je uzrokovan ultraljubičastim zračenjem, posebno u slučaju korišćenja digitalne opreme. Takođe se preporučuje njihova upotreba od strane profesionalnih fotografa kao zaštita objektiva, posebno napolju i u dinamičnim situacijama.

Kolor filteri mogu praviti razne efekte, ili popraviti loše boje nastale usled neprirodnog svetla ili zbog određenih karakteristika kamere.

Dodatna oprema uredi

 
Stativ

Radi smanjenja trešenja koje se dešava zbog držanja kamere u rukama, pejzažna fotografija često zahteva stabilno fotografinjanje koje obezbeđuje oštrije fotografije. Tronožni stativi su specijalno dizajnirani za stabilizaciju kamere i smatraju se neophodnom opremom u pejzažnoj fotografiji.[12][14][17]

Međutim, svaka stabilna površina, na koju ne utiču vibracije, vetar ili ljudska aktivnost mogu doprineti sličnom rezultatu. Upotreba tajmera, trigera ili kablovskog okidača omogučćavaju „okidanje” fotografije bez uticaja vibracija koje mogu biti rezultati ručnog pritiskanja dugmeta za snimanje fotografije.

Neke moderne, visokokvalitetne kamere imaju stabilizaciju slike, koja neutrališe vibracije nastale usled pomeranja unutrašnjeg mehanizma kamere, ili elektronski koriguju fotografiju.[20]

Pošto pejzažna fotografija predstavlja fotografisanje napolju, zaštitna oprema može biti od velike pomoći. Snimanje iz skloništa ili nepokretnog vozila (sa isključenim motorom, mirnim putnicima) može biti veoma korisno. Upotreba kišobrana ili neke druge zaštite kako bi oprema i fotograf ostali suvi takođe može biti veoma korisno. Vodootporni kontejner za kameru, sa predmetima za sušenje (kao što su suva tkanina) su preporučljivi, i eksperti preporučuju da kamera bude zaštićena od prašine, snega, kiše, kao i od ekstremno jake direktne sunčeve svetlosti.[1][11][17]

Reference uredi

  1. ^ a b v g „Landscape Photography Tips -- National Geographic”. Photography (na jeziku: engleski). 2009-12-11. Pristupljeno 2022-05-13. 
  2. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Pristupljeno 2022-05-13. 
  3. ^ a b Vasilikanis, Konstantinos (2014). „"Portfolio"”. Landscape Photography Magazine: pp.88. 
  4. ^ Warner Marien, Mary (2006). Photography: A cultural history. Laurence King Publishing. str. strana 136. 
  5. ^ a b v Waite, Chaarlie with interviewer Keith Wilson (2014). „In conversation... Charlie Waite”. Landscape Photography Magazine: pp.120. 
  6. ^ „Visualizing Nature - Nature and Landscape Photography - Department of Earth, Atmospheric, and Planetary Sciences - Purdue University”. www.eaps.purdue.edu. Pristupljeno 2022-05-13. 
  7. ^ „The Life of William Henry Jackson”. web.archive.org. 2016-03-03. Pristupljeno 2022-05-13. 
  8. ^ „Philip Hyde - History - Sierra Club”. vault.sierraclub.org. Pristupljeno 2022-05-13. 
  9. ^ „Ansel Adams - History - Sierra Club”. vault.sierraclub.org. Pristupljeno 2022-05-13. 
  10. ^ a b v g d đ „A beginner’s guide to garden photography”. www.telegraph.co.uk. Pristupljeno 2022-05-13. 
  11. ^ a b v g Freeman, John (2014). „Photographing Namibia”. Landscape Photography Magazine: pp.96. 
  12. ^ a b v g d đ e ž z i j k Ruiz, Kahleen. Landscape Photography. 
  13. ^ „What is the Best Astrophotograpy Lens? | Matthew Duke Photography”. Matthew Duke Photography (na jeziku: engleski). 2019-05-02. Pristupljeno 2022-05-13. 
  14. ^ a b v g d đ Ruiz, Kathleen (2015). Photography Basics. 
  15. ^ Vasileious, Dimitri (2014). „Dedication to Duty”. Landscape Photography Magazine: pp.64. 
  16. ^ Plant, Ian (2014). „PRO Feedback”. Landscape Photography Magazine: pp.186. 
  17. ^ a b v Leggero, Michael (2014). „Washington State”. Landscape Photography Magazine. 
  18. ^ Peterson, Bryan. Bryan Peterson's Understanding Photography Field Guide. str. str. 390. ISBN 9780817400194. 
  19. ^ Hicks, Nigel. The Photographer's Guide to Light. str. str. 38—39. 
  20. ^ Hay, David (2014). „"Hay Fever: The Meaning of Letters"”. Landscape Photography Magazine: pp.174. 

Literatura uredi

  • Henry Carroll (mart 2014). Read this if you want to take good photographs
  • Ross Hoddinott, Mark Bauer (2014) The Art of Landscape Photography

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Tamaraavt4820/песак&oldid=25629595”