Википедија

Крџа

Patka krdža ili kržlja, kržljura (lat. Anas crecca) vrsta je patke koja se gnezdi u umerenoj zoni Evroazije i migrira na jug za vreme zimskih meseci. Ovo je najmanja vrsta patke u Evropi,[2] a to je i razlog zbog koga ova ptica nosi ime krdža na srpskom (od prideva zakržljala — nedovoljno razvijena).

Krdža
Mužjak u letu
Oglašavanja krdže
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Anseriformes
Porodica: Anatidae
Rod: Anas
Vrsta:
A. crecca
Binomno ime
Anas crecca
Rasprostranjenje A. crecca
  Areal gnežđenja
  Prisutna tokom cele godine
  Rasprostranjenje zimi
Sinonimi

To je jako gregarna vrsta i može formirati velika jata van sezone gnežđenja. Najčešće se sreće na obraslim vlažnim ili vodenim staništima gde se hrani semenom biljaka i vodenim beskičmenjacima. Severnoamerička krdža (lat. Anas carolinensis) ranije se smatrala (po nekim autorima još uvek spada) podvrstom krdže (lat. Anas crecca).

Opis uredi

 
Mužjak u svadbenom perju (gore) i ženka (dole).

Krdža je najmanja nezaranjajuća patka sa dužinom tela od 20 do 30 centimetara i prosečnom masom oko 340 grama kod mužjaka i 320 grama kod ženki. Dužina krila je između 17,5 i 20,4 centimetra, sa raspon krila od 53 do 59 centimetara. Dužina kljuna je 3,2–4 centimetra i tarzus između 2,8 i 3,4 centimetra.[2][3]

Iz daljine, mužjak u svadbenom perju izgleda sivo, sa crnom glavom, žutim podrepkom i belom linijom duž bokova tela. Glava je kestenjasto obojena, sa širokom, iridescentnom tamno zelenom maskom na licu polumesečastog oblika ili oblika suze koja kreće odmah ispred prednje ivice oka i ide do polovine dužine leđne strane vrata. Ova maska je ograničena tankom žuto-belom linijom koja se proteže od kraja maske i ide duž ivice maske praveći ram oko nje. Grudi su mrko obojene sa malim braon okruglim tufnama. Sredina stomaka je bela, dok je ostatak tela beličast sa tankim i gustim crnim peckama zbog koga izgleda kao da je ptica sivo obojena čak i sa male daljine. Letna pera su tamno sivo-braon obojena, dok je ogledalo na krilu iridescentno crno-zeleno sa belim vrhovima koji obrazuju donji ivicu ogledala, a gornju ivicu obrazuju žuta pera pokrova letnih pera. Unutrašnja strana krila je bela, sa sivim primarnim perima i gusto raspoređenim crnim tačkama na unutrašnjim pokrovnim perima i crnim vrhom. Rep i pokrov repa je crne boje, sa svetložutim podrepnim regionom oblika trougla.[3]

 
Eklipsni (prelazna obojesnot) mužjak (poslednja sa desne strane), ženka i mlada ptica

U negnezdećoj sezoni, mužjaci dosta liči na ženke, mnogo uniformije obojeni, dok su ženke braonkasto obojene sa malo tamnijim leđima i krilima. Imaju tamnosivo obojenu kapu na glavi, zadnju stranu vrata, obrvu i šare na perju.

Jednogodišnje ptice su obojene kao ženke, ali imaju jače izražene šare. Mladunci su obojeni kao i pačići drugih nezaranjajućih pataka i ono u čemu se razlikuju je telesna masa, budući da pačići krdže teže 15 grama po ispiljavanju.[2][3][4]

Kljun mužajaka je tamnosive boje, a kod eklipsnih formi je sa zelenkastim ili braonkastim nijansama u osnovi. Kljun ženki i jednogodišnjih ptica je rozikast ili žućkasto obojen u osnovi, prelazeći u tamnosivu obojenost idući ka vrhu kljuna.

Tokom letnjih meseci se mitare. Mužjak u eklipsnom perju podseća na ženke samo sa tamnim pokrovnim perjem i sivim kljunom. Kao i kod ostalih pataka, letna pera se mitare sva simultano i ptica je nesposobna da leti oko 4 nedelje.[5]

Ovo je jako akustična vrsta. Mužjaci se oglašavaju krik ili krilik, nisu glasni, ali se jasno čuju i njihovo oglašavanje se čuje dosta daleko. Ženke imaju slabiji keh ili neeh gak.[3]

 
Anas crecca

Taksonomija uredi

 
Mužjak krdže (lat. A. crecca) u svadbenom perju (obratiti pažnju na belu vertikalnu liniju ispod krila koja je dijagnostička karakteristika.)

Krdža pripada pravim krdžama, grupi malih anatidnih nezaranjajućih pataka i blizak je srodnik gluvari (lat. A. platyrhynchos) i ostalim pripadnicima te grupe. Formira supervrstu sa severnoameričkom krdžom (lat. Anas carolinensis) i žutokljunom krdžom (lat. A. flavirostris). Predložena podvrsta lat. A. c. nimia sa Aleutskih ostrva se razlikuje u tome što je potonja nešto veća od nominalne vrste lat. A.c.crecca, pa se ne može uzeti kao dobra podvrsta.[2][6][7]

 
Severnoamerička krdža (lat. Anas carolinensis), mužjak u svadbenom perju (obratiti pažnju na vertikalnu liniju kod mužjaka koja se spušta sa ramena ka stomaku)
 
Ženka

Krdža je naučno opisana i imenovana od strane Karla Linea u njegovom 10. izdanju Systema naturae iz 1758. godine. Ime potiče od latinske reči Anas, što znači "patka" i šved. kricka, što je švedsko ime za ovu vrstu.[8]

Raspostranjenje i stanište uredi

 
Ptice na zimovalištu u Indiji

U severnoj Evropi je vrlo česta, u srednjoj i južnoj znatno ređa i gnezdi se sporadično. Areal gnežđenja se prostire od 70° do 40° severne geografske širine.[9] Krdža se gnezdi širom severne i umerene Evroazije i zimuje južnije od svog arela gnežđenja. U blažim klimatima Evrope ostaje tokom čitave godine. Zimi je velika gustina zimujućih ptica oko Mediterana, ali odlazi na zapad do Mauritanije, na istok do Japana i Tajvana, a na jugu se može sresti i u južnoj Africi. Lutajuće ptice su do sada nalažene u Zairu, Maleziji, na Grenlandu, ali i na Marijanskim ostrvima, Palauu i Japu u Mikroneziji;[10] mada se regularno sreću i u Severnoj Americi pored obala sve do Kalifornije i Južne Karoline.[3]

U Srbiji (Vojvodini) gnežđenje je konstantovano samo na sedam lokacija, što je svrstava u retke gnezdarice. Populacija u Srbiji je malobrojna ali stabilna. Naseljava plitke, muljevite i slatinaste močvare i bare.[9]

Sveukupno, krdža je ređa od svog severnoameričkog srodnika, mada je i pored te činjenice još uvek dosta brojna. Ocena brojnosti se radi tokom zimskih meseci na tradicionalnim zimovalištima, pri čemu se redovno na Mediteranu i regionu Crnog mora broji i do 750.000 svake godine, oko 250.000 u umerenoj zoni zapadne Evrope i više od 110.000 u Japanu. Internacionalna Unija za Konzervaciju Prirode (IUCN) i BirdLife International su klasifikovali vrstu kao vrsta od najmanje brige, jer ne sreće nijedan od uslova za podizanje statusa ugroženosti.[1][2][3]

Krdža je vrsta koja je obuhvaćena Sporazumom o zaštiti afričko-azijskih migratornih ptica močvarica (AEWA).

Ponašanje uredi

Ova vrsta patke je jako gregarna i tokom zime formira velika jata. U letu, kako zbog veličine, tako i načina leta, podseća na šljukarice. Tokom sezone gnežđenja se sreće na zatvorenim vodenim ili vodoplavnim slatkovodnim površinama sa visokom vegetacijom, kao što su močvarne tajge ili mala jezerca sa gustim tršćacima. Tokom zime se sreće u brakičnim vodama i zatvorenim lagunama pored obale mora.[3]

Krdža se hrani brbotanjem, slično ostalim patkama ove grupe. Hranu može sakupljati delimičnim ili potpunim zaranjanjem, ali je to daleko od prave hranidbene strategije ronećih pataka. U gnezdećoj sezoni se hrani najčešće vodenim beskičmenjacima, kao što su račići, insekti i njihove larve, mekušci i razni crvi. Preko zime se okreće granivornoj ishrani, hraneći se semenom vodenih biljaka i trava. Dnevna je vrsta tokom gnezdeće sezone, dok tokom zime često aktivno pretražuje za hranom u sumrak ili noću.[3]

Gnezdi se na zemlji, blizu vode i pod zaklonom. Parovi se formiraju tokom zimskih meseci i na gnezdećem području su zajedno od sredine marta. Gnežđenje startuje par nedenja od tog trenutka. Gnezdo je duboka rupa u zemlji obložena suvom travom, lišćem i paperjem, blizu vode. Po poleganju jaja, mužjaci odlaze bliže ili dalje, obrazujući mužjačka jata i kreću sa mitarenjem. Sa svojim potomcima će se sresti tek u zimskim mesecima. Gnezdo može sadržati 5–16 jaja, ali je najčešće 8–11 i inkubiraju ih 21–23 dana. Mladi napuštaju gnezdo ubrzo po ispiljavanju, a sa majkom ostaju oko 25–30 dana, posle čega postaju skoro nezavisni. Mužjaci i ženke krdže migriraju do zimovališta odvojeno. Najduži životni vek registrovan do sada je 27 godina (ne zna se da li je obična ili severnoamerička krdža). To je dugačak životni vek za ovako malu pticu.[3]

Galerija uredi

Reference uredi

  1. ^ a b BirdLife International (2019). „Anas crecca”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.1. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 18. 4. 2020. 
  2. ^ a b v g d Carboneras, Carles (1992). del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew; Sargatal, Jordi, ur. Family Anatidae (Ducks, Geese and Swans). Handbook of Birds of the World. Volume 1: Ostrich to Ducks. Barcelona: Lynx Edicions. str. 536—629,plates 40—50. ISBN 978-84-87334-10-8. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z Madge, S.; Burn, H. (1987). Wildfowl, an Identification Guide to the Ducks, Geese and Swans of the World. London: Christopher Helm. ISBN 978-0-7136-3647-5. 
  4. ^ „Anas crecca life history data”. AnAge. 2009. Pristupljeno 6. 1. 2009. 
  5. ^ RSPB Handbook of British Birds . UK. 2104. ISBN 978-1-4729-0647-2.
  6. ^ Livezey, Bradley C. (1991). „A phylogenetic analysis and classification of recent dabbling ducks (Tribe Anatini) based on comparative morphology” (PDF). Auk. 108 (3): 471—507. doi:10.2307/4088089. 
  7. ^ Johnson, Kevin P.; Sorenson, Michael D. (1999). „Phylogeny and biogeography of dabbling ducks (genus Anas): a comparison of molecular and morphological evidence” (PDF). Auk. 116 (3): 792—805. doi:10.2307/4089339. 
  8. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 46,121. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  9. ^ a b Rašajski, J. (2017): Sve ptice Srbije. Laguna, Beograd
  10. ^ Wiles, Gary J.; Johnson, Nathan C.; de Cruz, Justine B.; Dutson, Guy; Camacho, Vicente A.; Kepler, Angela Kay; Vice, Daniel S.; Garrett, Kimball L.; Kessler, Curt C.; Pratt, H. Douglas (2004). „New and Noteworthy Bird Records for Micronesia, 1986–2003”. Micronesica. 37 (1): 69—96. 

Bibliografija uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Крџа&oldid=26910464”