Википедија

Laboratorija

Laboratorija je specijalno opremljena prostorija koja svojim uređajima i opremom omogućava izvođenje odgovarajućih naučno-istraživačkih postupaka.[1]

Pod terminom laboratorija, obično se podrazumeva hemijska laboratorija, mada laboratoriju koriste i druge nauke i to ne uvek prirodne (pr. jezička ili informatička laboratorija). Prema svojoj nameni, načinu i vrsti posla, laboratorija može biti specijalizovana za pojedine discipline jedne nauke, pa tako u hemiji razlikujemo laboratorije za analitičku hemiju, preparativnu neorgansku i organsku sintezu, biohemiju itd. Bez obzira na vrstu posla, svaka hemijska laboratorija mora da bude prostrana, osvetljena i dobro provetrena.[2]

Pregled uredi

Organizacija i sadržaj laboratorija određuju se različitim zahtevima stručnjaka koji rade u njima. Laboratorija za fiziku može da sadrži akcelerator čestica ili vakuumsku komoru, dok metalurška laboratorija može imati aparate za livenje ili rafinaciju metala ili za ispitivanje njihove čvrstoće. Hemičar ili biolog može koristiti vlažnu laboratoriju, dok laboratorija psihologa može biti soba sa jednosmernim ogledalima i skrivenim kamerama u kojima se posmatra ponašanje. U nekim laboratorijama, poput onih koje obično koriste kompjuterski naučnici, računari (ponekad superkompjuteri) se koriste ili za simulacije ili za analizu podataka. Naučnici u drugim oblastima koristiće i druge vrste laboratorija. Inženjeri koriste laboratorije i za projektovanje, izgradnju i testiranje tehnoloških uređaja.

Naučne laboratorije mogu postojati kao istraživačke sobe i prostori za učenje u školama i univerzitetima, industriji, vladinim ili vojnim objektima, pa čak i na brodovima i svemirskim letelicama.

 
Laboratorija, škola za devojčice okruga Brekon

Uprkos osnovnom pojmu laboratorije kao ograničenog prostora za stručnjake,[3] termin „laboratorija“ se takođe sve više primenjuje na prostore za radionice kao što su Living Labs, Fab Labs ili Hakerspejs, u kojima se ljudi sastaju da bi radili na društvenim problemima ili pravili prototipove, radeći zajedno ili deleći resurse.[4][5][6] Ovaj razvoj je inspirisan novim, participativnim pristupima nauci i inovacijama i oslanja se na metode dizajna usmerene na korisnika[7] i koncepte poput otvorene inovacije ili inovacije korisnika.[8][9] Jedna osobena karakteristika rada u Open Labs je fenomen prevođenja, vođen različitim pozadinama i nivoima stručnosti ljudi koji su uključeni.[10]

Istorija uredi

Rani primeri „laboratorija“ zabeleženih na engleskom uključivali su alhemiju i pripremu lekova.[11]

Pojava velike nauke tokom Drugog svetskog rata povećala je veličinu laboratorija i naučne opreme, uvodeći akceleratore čestica i slične uređaje.

Rane laboratorije uredi

Najranija laboratorija prema sadašnjim dokazima je kućna laboratorija Pitagore sa Samosa, poznatog grčkog filozofa i naučnika. Ova laboratorija je nastala kada je Pitagora sproveo eksperiment o tonovima zvuka i vibracijama žice.[12]

Na slici Luja Pastera koja je rad Alberta Edelfelta iz 1885. godine, Luj Paster je prikazan kako upoređuje belešku u svojoj levoj ruci sa flašom napunjenom čvrstim materijalom u desnoj ruci, i ne nosi nikakvu ličnu zaštitnu opremu.[13]

Istraživanje u timovima počelo je u 19. veku, a mnoge nove vrste opreme razvijene su u 20. veku.[14]

Podzemna alhemijska laboratorija iz 16. veka slučajno je otkrivena 2002. godine. Verovalo se da je vlasnik bio Rudolf II, car Svetog rimskog carstva. Laboratorija se zove Speculum Alchemiae i čuva se kao muzej u Pragu.[15]

Bezbednost uredi

Glavni članak: Laboratorijska bezbednost
 
Stanica za ispiranje očiju u laboratoriji.

U mnogim laboratorijama postoje opasnosti. Laboratorijske opasnosti mogu uključivati otrove; infektivni agensi; zapaljivi, eksplozivni ili radioaktivni materijali; pokretne mašine; ekstremne temperature; laseri, jaka magnetna polja ili visoki napon. Zbog toga su mere predostrožnosti od vitalnog značaja.[16][17] Postoje pravila kako bi se rizik pojedinca sveo na minimum, a sigurnosna oprema se koristi da zaštiti korisnike laboratorije od povreda ili da pomogne u reagovanju na hitne slučajeve.

Administracija za bezbednost i zdravlje na radu (OSHA) u Sjedinjenim Državama, prepoznajući jedinstvene karakteristike radnog mesta u laboratoriji, kreirala je standard za profesionalnu izloženost opasnim hemikalijama u laboratorijama. Ovaj standard se često naziva „Laboratorijski standard“. Prema ovom standardu, laboratorija je obavezna da izradi Plan hemijske higijene (CHP) koji se bavi specifičnim opasnostima koje se nalaze na njenoj lokaciji i pristupom njima.

Prilikom utvrđivanja odgovarajućeg plana hemijske higijene za određeni posao ili laboratoriju, neophodno je razumeti zahteve standarda, procenu trenutnih bezbednosnih, zdravstvenih i ekoloških praksi i procenu opasnosti. CHP se mora revidirati svake godine. Mnoge škole i preduzeća zapošljavaju stručnjake za bezbednost, zdravlje i životnu sredinu, kao što je službenik za hemijsku higijenu (CHO) da razvijaju, upravljaju i procenjuju svoje CHP. Pored toga, pregled treće strane se takođe koristi za pružanje objektivnog „pogleda sa strane“ koji pruža novi pogled na oblasti i probleme koji se mogu uzeti zdravo za gotovo ili prevideti zbog navike.

Inspekcije i revizije se takođe redovno sprovode radi procene opasnosti usled rukovanja i skladištenja hemikalija, električne opreme, bioloških opasnosti, upravljanja opasnim otpadom, hemijskog otpada, održavanja domaćinstva i spremnosti za hitne slučajeve, radijacione bezbednosti, ventilacije, kao i respiratornog testiranja i kvaliteta vazduha u zatvorenom prostoru. Važan element takvih revizija je pregled usklađenosti sa propisima i obuka pojedinaca koji imaju pristup laboratoriji ili rade u njoj. Obuka je ključna za kontinuirano bezbedan rad laboratorijskog objekta. Nastavnici, osoblje i menadžment moraju biti angažovani na radu na smanjenju verovatnoće nesreća, povreda i potencijalnih sudskih sporova. Ulažu se napori da se osigura da su video snimci o bezbednosti u laboratoriji relevantni i zanimljivi.[18]

Galerija uredi

Reference uredi

  1. ^ Bertholf, Roger L. (2017). „Laboratory Structure and Function”. Clinical Core Laboratory Testing. str. 1—23. ISBN 978-1-4899-7792-2. doi:10.1007/978-1-4899-7794-6_1. 
  2. ^ Nešić, S. & Vučetić, J. 1988. Neorganska preparativna hemija. Građevinska knjiga: Beograd.
  3. ^ Latour, Bruno (1987). Science in action: How to follow scientists and engineers through society. Cambridge: Harvard University Press. 
  4. ^ Flaherty, Joe (14. 5. 2012). „Ford + TechShop: Getting Employees to Tinker”. Wired. 
  5. ^ Burress, Charles (22. 12. 1997). „A Tinkerer's Paradise in Berkeley / Young, old inventors are offered tools, techniques and inspiration”. SF Chronicle. 
  6. ^ Carlson, Adam (5. 9. 2013). „Top 8 Tools for Building a Personal Prototyping Laboratory”. EE Times. 
  7. ^ ISO 13407:(1999), titled Human-centred design processes for interactive systems, is an ISO Standard providing Guidance on human-centred design activities throughout the life cycle of interactive computer-based systems.
  8. ^ Von Hippel, E. (1986). Lead users: a source of novel product concepts. Management Science 32, 791–805.
  9. ^ Chesbrough, H.W. (2003). Open Innovation: The new imperative for creating and profiting from technology. Boston: Harvard Business School Press.
  10. ^ Fritzsche, A (2018). „Corporate Foresight in Open Laboratories - A Translational Approach”. Technology Analysis & Strategic Management. 30 (6): 646—657. S2CID 46887116. doi:10.1080/09537325.2017.1380180. 
  11. ^ „laboratory”. Oxford English Dictionary (3rd izd.). Oxford University Press. septembar 2005.  (Potrebna je pretplata ili članska kartica javne biblioteke UK.): "Originally: a room or building for the practice of alchemy and the preparation of medicines. Later: one equipped for carrying out scientific experiments or procedures, esp. for the purposes of research, teaching, or analysis; (also) one in which chemicals or drugs are manufactured."
  12. ^ „World's Oldest Laboratory”. Analytical Chemistry. 62 (13): 701A. 30. 5. 2012. doi:10.1021/ac00212a716. 
  13. ^ Schummer, Joachim; Spector, Tami I (jul 2007). „The Visual Image of Chemistry: Perspectives from the History of Art and Science”. Hyle: International Journal for Philosophy of Chemistry (1): 3—41. 
  14. ^ Lowe, Derek (27. 5. 2015). „Laboratory history: The chemistry chronicles”. Nature. 521 (7553): 422. Bibcode:2015Natur.521..422L. doi:10.1038/521422a  . 
  15. ^ „Museum of Alchemy”. Speculum Alchemiae (na jeziku: engleski). 
  16. ^ Otto, Thomas (2021). Safety for Particle Accelerators. Particle Acceleration and Detection (na jeziku: engleski). Bibcode:2021spa..book.....O. ISBN 978-3-030-57030-9. ISSN 1611-1052. doi:10.1007/978-3-030-57031-6  . 
  17. ^ Cossairt, J. Donald; Quinn, Matthew (2019). Accelerator Radiation Physics for Personnel and Environmental Protection (na jeziku: engleski) (1 izd.). Boca Raton, FL : CRC Press, Taylor & Francis Group, [2019]: CRC Press. ISBN 978-0-429-49163-4. S2CID 189160205. doi:10.1201/9780429491634. 
  18. ^ Michael L. Matson; Jeffrey P. Fitzgerald; Lin, Shirley (1. 10. 2007). „Creating Customized, Relevant, and Engaging Laboratory Safety Videos”. Journal of Chemical Education. 84 (10): 1727. Bibcode:2007JChEd..84.1727M. doi:10.1021/ed084p1727. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лабораторија&oldid=27554309”