Ластин репак
Lastin repak[1][2] (lat. Papilio machaon) vrsta je leptira iz porodice jedrilaca.
Lastin repak | |
---|---|
Naučna klasifikacija | |
Carstvo: | |
Tip: | |
Klasa: | |
Red: | |
Natporodica: | |
Porodica: | |
Potporodica: | |
Pleme: | |
Rod: | |
Vrsta: | P. machaon
|
Binomno ime | |
Papilio machaon | |
Sinonimi | |
Lista
|
Opis insekta
urediPoput mnogih svojih srodnika, ima karakteristične produžetke na zadnjim krilima, po čemu je čitava porodica inače i dobila naziv. Zadnja krila su odmaknuta od tela. Telo odrasle jedinke je dugo oko 35 mm, a raspon krila je od 80 do 90 mm. Izvanredan je i brz letač.[3] Prednja krila su mu žuta sa više pega i crnim širokim rubom u kome je osam polumesečastih žutih tačaka. Ovo je jedan od najkrupnijih leptira, kako kod nas tako i u Evropi.[4]
Ciklus razvića
urediŽenka polaže jaja na divlju mrkvu, peršun, paštrnak i druge biljke iz kojih se legu gusenice koje u prvom larvenom stupnju vretenaste, crne glavene kapsule i sivog integumenta. Skrivaju se na grančicama biljke hraniteljke. Naredni stupanj odlikuje tamno smeđi integument, narandžasta lateralna linija, a vidljive su i narandžaste osnove skolusa sa minutnim setama. Već u ovom stupnju torakalni segmenti izgledaju krupnije od abdominalnih. U nivou prvog i drugog para lažnih nožica nalazi se bela mrlja na dorzumu. Nakon ove faze, sledi dobijanje finalnog aposematskog obojenja. Zrele gusenice su svetlo zelenog integumenta, a on je prošaran crnim i narandžastim markacijama. Glavena kapsula je markirana na isti način i zaštićena blago otečenim torakalnim segmentima, i zauzima pognut položaj. U predelu prvog torakalnog segmenta nalazi se i retraktibilni, narandžasti osmeterijum: žlezdana, viljuškasta tvorevina iz koje se oslobađa tečnost za odbranu. Gusenice aktivira osmeterijum na spoljašnji stimulus i kada je ugrožena.[5] Duga je oko 50 -{mm}-. Gusenica je polifagna, a hrane se uglavnom biljkama iz porodice Apiaceae.[6]Prezimljuje u stadijumu lutke. Godišnje se izleže dve ili tri generacije. U Srbiji i regionu se sreće od aprila do kraja septembra.[3]
Stanište i areal
urediŠiroko je rasprostranjena na prostoru zapadnog Palearktika. Zoogeografska pripadnost: submediteranska vrsta.[6] Naseljava livade, močvare, ali i parkove i agroekosisteme Afrike, Evrope i Azije, a ima ga i u severnim delovima Amerike.[3] Zbog relativno malih populacija, mužjaci i ženke skupljaju se za parenje u većem broju na sunčanim mestima, uglavnom na livadama ili čistinama na vrhovima brežuljaka.[6]
-
prisutan
Ugroženost
urediOva vrsta je ugrožena zbog uništavanja staništa i upotrebe pesticida.[3] Status ugroženosti prema IUCN kategorizaciji, vrsta u Evropi nije ugrožena. Prema nacionalnoj kategorizaciji, vrsta je ugrožena.[6]
Reference
uredi- ^ Popović, M. & Đurić, M. 2011. Dnevni leptiri Srbije - priručnik. HabiProt, 198 str. ISBN 978-96-912033-1-3 nevažeći ISBN.
- ^ Jakšić, P., Đurić, M. (2008) Srpski nazivi dnevnih leptira (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea). in: Ranđelović V. (ed.) Symposium of flora of Southeastern Serbia and neighbourning regions (9th), Niš, Niš: Prirodno-matematički fakultet, pp. 231-237
- ^ а б в г Павковић, В. Упознај наше дневне лептире. Завод за уџбенике: Београд. 2007. ISBN 978-86-17-14865-0.
- ^ Stanković, M. (2006): Vodič kroz prirodu u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica. Pokret Gorana Sremska Mitrovica
- ^ „Bestimmungshilfe des Lepiforums: Papilio Machaon”. www.lepiforum.de. Pristupljeno 2020-12-13.
- ^ a b v g Jakšić, P & Nahirnić A. (2011): Dnevni leptiri Zasavice. Beograd
Literatura
uredi- Popović, M.; Đurić, M. (2011). Dnevni leptiri Srbije - priručnik. HabiProt. str. 198. ISBN 978-96-912033-1-3 Proverite vrednost parametra
|isbn=
: checksum (pomoć). - Pavković, V. (2007). Upoznaj naše dnevne leptire. Zavod za udžbenike: Beograd. ISBN 978-86-17-14865-0.
- Jakšić, P.; Nahirnić, A. (2011). Dnevni leptiri Zasavice. Beograd.
Spoljašnje veze
uredi- http://www.habiprot.org.rs/Alciphron/pregled.php?grupa=8&vrsta=440671 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. april 2015)
- BioRaS — Biološka raznovrsnost Srbije (jezik: srpski) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. април 2015)
- Fauna Europaea