Википедија

Ластин репак

Lastin repak[1][2] (lat. Papilio machaon) vrsta je leptira iz porodice jedrilaca.

Lastin repak
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Animalia
Tip:
Arthropoda
Klasa:
Insecta
Red:
Lepidoptera
Natporodica:
Papilionoidea
Porodica:
Papilionidae
Potporodica:
Papilioninae
Pleme:
Papilionini
Rod:
Papilio
Vrsta:
P. machaon
Binomno ime
Papilio machaon
Sinonimi
Lista
  • Papilio machaon var. marginalis Robbe, 1891
  • Papilio machaon ab. nigrofasciata Rothke, 1895
  • Papilio machaon ab. niger Heyne, [1895]
  • Papilio machaon var. aurantiaca Speyer, 1858
  • Papilio machaon var. asiatica Ménétriés, 1855
  • Papilio hippocrates C. & R. Felder, 1864
  • Papilio machaon var. micado Pagenstecher, 1875
  • Papilio bairdii Edwards, 1866
  • Papilio asterius var. utahensis Strecker, 1878
  • Papilio hollandii Edwards, 1892
  • Papilio aliaska Scudder, 1869
  • Papilio machaon joannisi Verity, [1907]
  • Papilio machaon petersii Clark, 1932
  • Papilio hippocrates var. oregonia Edwards, 1876
  • Papilio ladakensis Moore, 1884
  • Papilio sikkimensis Moore, 1884
  • Papilio machaon var. centralis Staudinger, 1886
  • Papilio brucei Edwards, 1893
  • Papilio brucei Edwards, 1895
  • Papilio machaon dodi McDunnough, 1939
  • Papilio machaon var. montanus Alphéraky, 1897
  • Papilio machaon var. montanus Alphéraky, 1897
  • Papilio machaon alpherakyi Bang-Haas, 1933
  • Papilio machaon minschani Bang-Haas
  • Papilio machaon chinensomandschuriensis Eller, 1939
  • Papilio machaon hieromax Hemming, 1934
  • Papilio machaon mauretanica Verity, 1905
  • Papilio machaon var. mauretanica Blachier, 1908
  • Papilio machaon var. mauretanica Holl, 1910
  • Papilio machaon var. asiatica ab. caerulescens Holl, 1910
  • Papilio machaon var. asiatica ab. djezïrensis Holl, 1910
  • Papilio sphyrus Hübner, [1823]
  • Papilio machaon machaon maxima Verity, 1911
  • Papilio machaon maxima gen.aest. angulata Verity, 1911
  • Papilio machaon f. chrysostoma Chnéour, 1934
  • Papilio machaon f. archias Fruhstorfer, 1907
  • Papilio machaon chishimana Matsumura, 1928
  • Papilio machaon sylvia Esaki, 1930
  • Papilio machaon venchuanus Moonen
  • Papilio machaon schantungensis Eller, 1936

Opis insekta

uredi

Poput mnogih svojih srodnika, ima karakteristične produžetke na zadnjim krilima, po čemu je čitava porodica inače i dobila naziv. Zadnja krila su odmaknuta od tela. Telo odrasle jedinke je dugo oko 35 mm, a raspon krila je od 80 do 90 mm. Izvanredan je i brz letač.[3] Prednja krila su mu žuta sa više pega i crnim širokim rubom u kome je osam polumesečastih žutih tačaka. Ovo je jedan od najkrupnijih leptira, kako kod nas tako i u Evropi.[4]

Ciklus razvića

uredi

Ženka polaže jaja na divlju mrkvu, peršun, paštrnak i druge biljke iz kojih se legu gusenice koje u prvom larvenom stupnju vretenaste, crne glavene kapsule i sivog integumenta. Skrivaju se na grančicama biljke hraniteljke. Naredni stupanj odlikuje tamno smeđi integument, narandžasta lateralna linija, a vidljive su i narandžaste osnove skolusa sa minutnim setama. Već u ovom stupnju torakalni segmenti izgledaju krupnije od abdominalnih. U nivou prvog i drugog para lažnih nožica nalazi se bela mrlja na dorzumu. Nakon ove faze, sledi dobijanje finalnog aposematskog obojenja. Zrele gusenice su svetlo zelenog integumenta, a on je prošaran crnim i narandžastim markacijama. Glavena kapsula je markirana na isti način i zaštićena blago otečenim torakalnim segmentima, i zauzima pognut položaj. U predelu prvog torakalnog segmenta nalazi se i retraktibilni, narandžasti osmeterijum: žlezdana, viljuškasta tvorevina iz koje se oslobađa tečnost za odbranu. Gusenice aktivira osmeterijum na spoljašnji stimulus i kada je ugrožena.[5] Duga je oko 50 -{mm}-. Gusenica je polifagna, a hrane se uglavnom biljkama iz porodice Apiaceae.[6]Prezimljuje u stadijumu lutke. Godišnje se izleže dve ili tri generacije. U Srbiji i regionu se sreće od aprila do kraja septembra.[3]

Stanište i areal

uredi

Široko je rasprostranjena na prostoru zapadnog Palearktika. Zoogeografska pripadnost: submediteranska vrsta.[6] Naseljava livade, močvare, ali i parkove i agroekosisteme Afrike, Evrope i Azije, a ima ga i u severnim delovima Amerike.[3] Zbog relativno malih populacija, mužjaci i ženke skupljaju se za parenje u većem broju na sunčanim mestima, uglavnom na livadama ili čistinama na vrhovima brežuljaka.[6]

  •  
      prisutan
  •  

Ugroženost

uredi

Ova vrsta je ugrožena zbog uništavanja staništa i upotrebe pesticida.[3] Status ugroženosti prema IUCN kategorizaciji, vrsta u Evropi nije ugrožena. Prema nacionalnoj kategorizaciji, vrsta je ugrožena.[6]

Reference

uredi
  1. ^ Popović, M. & Đurić, M. 2011. Dnevni leptiri Srbije - priručnik. HabiProt, 198 str. ISBN 978-96-912033-1-3 nevažeći ISBN.
  2. ^ Jakšić, P., Đurić, M. (2008) Srpski nazivi dnevnih leptira (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea). in: Ranđelović V. (ed.) Symposium of flora of Southeastern Serbia and neighbourning regions (9th), Niš, Niš: Prirodno-matematički fakultet, pp. 231-237
  3. ^ а б в г Павковић, В. Упознај наше дневне лептире. Завод за уџбенике: Београд. 2007. ISBN 978-86-17-14865-0.
  4. ^ Stanković, M. (2006): Vodič kroz prirodu u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica. Pokret Gorana Sremska Mitrovica
  5. ^ „Bestimmungshilfe des Lepiforums: Papilio Machaon”. www.lepiforum.de. Pristupljeno 2020-12-13. 
  6. ^ a b v g Jakšić, P & Nahirnić A. (2011): Dnevni leptiri Zasavice. Beograd

Literatura

uredi
  • Popović, M.; Đurić, M. (2011). Dnevni leptiri Srbije - priručnik. HabiProt. str. 198. ISBN 978-96-912033-1-3 Proverite vrednost parametra |isbn=: checksum (pomoć). 
  • Pavković, V. (2007). Upoznaj naše dnevne leptire. Zavod za udžbenike: Beograd. ISBN 978-86-17-14865-0. 
  • Jakšić, P.; Nahirnić, A. (2011). Dnevni leptiri Zasavice. Beograd. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Lastin repak na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ластин_репак&oldid=27726009”