Leonid Bajdak

Leonid Ivanovič Bajdak (rus. Леонид Иванович Байдак, Odesa, Rusko carstvo, 189416. septembar 1970, San Francisko, Kalifornija, SAD) je bio oficir ruske carske armije, a potom i vojni pilot.

Leonid Bajdak
Leonid Iv. Baydak.jpg
Leonid Bajdak
Puno imeLeonid Ivanovič Bajdak
Datum rođenja1894.
Mesto rođenjaOdesa
  Ruska Imperija
Datum smrti(1970-09-16)16. septembar 1970.
Mesto smrtiSan Francisko
  SAD

BiografijaUredi

Završio je školu u Čugujevu (Harkovska gubernija). Po završetku vojne škole stupio je u Carsku školu vojnog vazduhoplovstva u Gatčini kod Petrograda, koju je završio marta 1917. godine. Bajdak je bio u poslednjoj carskoj klasi ove vojne vazduhoplovne škole, jer je nedugo zatim car Nikolaj sklonjen s prestola. U Rusiji je potom izbio građanski rat. Bajdak je ostao veran datoj vojničkoj zakletvi, bio je pripadnik Ruske vojske u Severnoj armiji pod komandom generala Jevgenija Milera, koja je vodila ogorčene borbe sa boljševicima. Zbog dobrog držanja i pokazanog junaštva u tim borbama, Vrhovni komandant Ruske vojske admiral Kolčak ga je nagradio ordenom Svetog Đorđa — jednim od poslednjih carskih vojnih odlikovanja.

Nakon poraza, ostaci Ruske (bele) armije krenuli su na mukotrpno povlačenje ka jugu zemlje. Poručnik Bajdak se nalazio u koloni koja se pod borbom povlačila u južnu Rusiju sa ciljem da se pridruži snagama Ruske vojske pod komandom generala Vrangela. Na južnom frontu poručnik Bajdak je izvodio uspešno borbene letove tokom 1920. godine, zbog čega je nagrađen ordenom Svetog Nikole Čudotvorca 2. reda — belogardijskim odlikovanjem. Crvena armija je nizala pobede, a snage generala Vrangela koje su ostale bez resursa trpele su snažne udare. Tokom novembra 1920. beloarmejci su se evakuisali sa Krima na obalu Turske. Posle provedenih godinu dana u izbegličkom logoru na poluostrvu Galipolju, gde su bili lišeni svega, ruski izgnanici su dobili azil u druge zemlje.

Kralj Aleksandar Karađorđević je 1921. pozvao ruske vojne i civilne izbeglice da se nasele u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Brojne ruske izbeglice su bile kvalifikovana radna snaga, inženjeri, lekari, profesori i dr. Po dolasku u Jugoslaviju, zaposlili su se u struci, jer je u zemlji u koju su došli bilo dosta deficitarnih zanimanja. Poručnik Bajdak je stupio u Vojno vazduhoplovstvo, prvo kao mehaničar, a potom i kao vojni pilot.

On je poznato sa Tadija Sondermajer, član uprave Društva, rezervni kapetan i pilot sa Solunskog fronta kada su predložio da obavi etapni let avionom od Pariza do Bombaja i da na taj način dokažu vrednost i sposobnost jugoslovenskih pilota. Nakon kratkih priprema, Sondermajer i Bajdak su poleteli iz Pariza 20. aprila 1927. godine. Konačno, posle 14.800 preletenih kilometara, 14 etapa i 11 dana putovanja, 2. maja 1927. godine sletali su u Beograd. Preko 30.000 Beograđana dočekalo je svoje heroje na aerodromu ispod Bežanijske kose. Zbog ovog leta je kompanija Aeroput (kanije JAT) dobila mogućnost da prodajom akcija postane avio-kompanija.

Radio je na Zemunskom aerodromu na projektu aviona Ikarus IK-1. Tokom drugog leta, avion je počeo da gubi visinu i Bajdak je iskočio, a avion je udario u zemlju.

Od jeseni 1940. bio je komandant 5. puka stacioniranog na niškom aerodromu. Nakon kapitulacije Jugoslavije pridružio se redovima ruskog zaštitnog korpusa. Nakon rata, pobegao je u SAD, gde je i umro 16. septembra 1970.

Vidi jošUredi

Spoljašnje vezeUredi