Лето када сам научила да летим

Ukoliko ste tražili film, pogledajte članak Leto kada sam naučila da letim (film).

Leto kada sam naučila da letim je omladinski roman srpske književnice Jasminke Petrović. Prvi put je objavljen 2015. godine u izdavačkoj kući Kreativni centar. U prvih pet godina doživeo je šest izdanja, a objavljen je i na brajevom pismu. Roman je dramatizovan i ekranizovan. Preveden je na nekoliko jezika.

Leto kada sam naučila da letim
Naslovna strana 6. izdanja romana (2020)
Nastanak
Autor	Jasminka Petrović
Dizajner korica	Dobrosav Bob Živković
Zemlja	Srbija
Jezik	srpski
Sadržaj
Mesto i vreme radnje	Stari Grad (Hvar); oko 2015.
Izdavanje
Datum	2015.
Hronologija
Prethodnik	35 kalorija bez šećera
Naslednik	Sve je u redu

Ovo je roman o odrastanju, pisan u formi dnevnika trinaestogodišnje devojčice Sofije iz Beograda, koja letnji raspust provodi sa babom na Hvaru, kod babine sestre Lucije (nona Luce). Uz karakterističnu mešavinu humora, živopisnih likova i autentičnog prikaza ljudskog iskustva, Jasminka Petrović u ovom romanu pruža pogled na posledice ratnih sukoba i raspada SFRJ iz perspektive današnje generacije mladih, ali istovremeno se bavi i univerzalnim temama odrastanja, prijateljstva i porodice, u kojima se može prepoznati svaki mladi čitalac ili čitateljka.

Glavni likovi

• Trinaestogodišnja devojčica Sofija iz Beograda,
• Marija (Mare), Sofijina baba, rođena na Hvaru, živi u Beogradu
• Lucija (Luce), Marijina mlađa sestra sa Hvara
• Luka, Marijin stariji brat sa Hvara
• Luka (takođe, dobio ime po dedi), Lukin unuk, Sofijin rođak, takođe sa Hvara
• Ana, Lukina unuka, Sofijina rođaka i vršnjakinja, takođe sa Hvara
• Sven, Sofijin vršnjak iz Švedske, koji letuje na Hvaru i u kojeg se Sofija zaljubljuje

Radnja romana

Leto kada sam naučila da letim je roman o odrastanju, ispripovedan u prvom licu, u obliku dnevnika koji tokom 23 noći provedene u Starom Gradu na Hvaru vodi trinaestogodišnja devojčica Sofija. Siže obuhvata period od polaska na letovanje sa babom, kod babine sestre, nona Luce, do povratka u Beograd. Letovanje sa dve babe svakako ne zvuči kao letovanje iz snova jedne tinejdžerke. U malom mestu gde ne poznaje nikog, ne razume reči, običaje i reakcije ljudi koji je okružuju, njeno letovanje počinje da liči na košmar. Glavna junakinja povlači se u knjige, muziku i sanjarenje u nadi da će joj tako brže proći vreme. Ali leto je puno iznenađenja i Sofija polako otkriva da i u malom mestu ima ljudskih priča dostojnih romana, a da se nekad s bakom i rođacima koje jedva poznaje može lepše ispričati nego s najboljom drugaricom iz odeljenja.

Radnja počinje u Beogradu, Sofijinim pripremama za odmor na Hvaru, na koji odlazi sa svojom babom Marijom. Za babu, međutim, odmor predstavlja 23 godine iščekivan susret sa mlađom sestrom Lucijom. Unutar idilične priče o letovanju, drugarstvu i provlači se disonantna priča o ratnom sukobu i raspadu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Preturajući po biblioteci babine sestre, nona Luce, Sofija nailazi na njoj nepoznatu i nerazumljivu knjigu o Titu i Jugoslaviji. Njena pitanja i komentari izazivaju raspravu među sestrama o komunizmu, Titu i vrednostima starog državnog poretka iz koje postepeno isplivava priča o porodičnom raskolu. Sofijina baba Marija rođena je u Starom Gradu, na ostrvu Hvaru. Otišla je na studije u Beograd, udala se za Beograđanina i ostala u tada glavnom gradu zajedničke države. Njen brat Luka i sestra Lucija ostali su na Hvaru. Luka je u ratnom sukobu 90-ih izgubio sina. Zbog bola i očaja on je svoje ogorčenje i osudu usmerio ka svim stanovnicima Srbije, pa tako i prema svojoj sestri. Svoj stav izneo je u pismu prepunom grubih osuda i uvreda i brat i sestra prekinuli su svaku komunikaciju. Marija je toliko povređena da odbija Lukinu ruku pomirenja i poziv na rođendansko slavlje. Međutim, podstaknuta sestrinom bolešću i smrtnom opasnošću u kojoj se Lucija našla, ona odlučuje da oprosti Luki nezaslužene uvrede i oni se mire. Marija odlazi sa sestrom u bolnicu u Split, a Sofiju ostavlja kod Luke i njegove porodice, gde devojčica upoznaje svoje rođake, brata Luku (koji je ime dobio po svom dedi, isto kao i Sofijin rođeni brat) i sestru Anu, svoju vršnjakinju.

Uz karakterističnu mešavinu humora, živopisnih likova i autentičnog prikaza ljudskog iskustva, Jasminka Petrović u ovom romanu pruža pogled na posledice prethodnih decenija iz perspektive današnje generacije mladih, ali istovremeno se bavi i univerzalnim temama odrastanja, prijateljstva i porodice, u kojima se može prepoznati svaki mladi čitalac ili čitateljka.

O romanu

Roman Leto kada sam naučila da letim bavi se problemima i potrebama savremenih tinejdžera: druženje sa vršnjacima, osećaj pripadnosti, zabava, ljubav, nesigurnost, dosada... Takođe obrađuje i odnos starih i mladih, kao i posledice koje je rat devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji ostavio na međuljudske odnose i društvo u Srbiji i Hrvatskoj: mešovite brakove, bliske rođake na zaraćenim stranama, pogibije. Let je metafora Sofijine želje za slobodom i nalaženjem sopstvenog identiteta, a susreti i doživljaji tokom letovanja nose za njeno sazrevanje važne poruke o ljubavi, razumevanju, opraštanju i prevazilaženju bola.

Humor koji proizlazi iz tinejdžerskog samosažaljenja i osećanja junakinje da se „smara” sa dve babe dok se svi drugi bolje zabavljaju, preuveličavanje i žalbe na nepravednost života, ironična, ali i autoironična perspektiva, bliski su mladim čitaocima, a odlično poznavanje omladinskog žargona, kao i vešto korišćenje bodulskog dijalekta (čakavska leksika) i srpskog jezika kao izvor verbalne komike i komičnih situacija daju svežinu delu i autentičnost junakinji. Roman takođe ima i ideološku pozadinu, ako se posmatra u kontekstu tematizovanja rata u bivšoj Jugoslaviji, a takođe se može posmatrati i kao primer ženskog bildungsromana.

Jezik u romanu

Radnja romana ispričana je u prvom licu, slengom jedne beogradske tinejdžerke, ali dijalozi su pisani originalnim jezikom aktera - srpskim kakav se govori u Beogradu i bodulskim dijalektom, kakvim se govori na dalmatinskim ostrvima. Udeo jezičkog u ovom romanu je izuzetno velik, pa se može reći da je ovo dobrim delom i roman o jeziku. Savladavanjem i usvajanjem nepoznatog govora glavna junakinja uči da bude otvorena prema drugačijem, što čini važan deo njenog odrastanja i samooblikovanja.

Odgovor na pitanje o tome kako je rat počeo dat je iz više uglova, jezikom razumljivim mladim čitaocima.

Iz babine perspektive: Rat ti je najveći biznis. Nekomu je odgovara da nas posvađa ... Neki bogati i moćni. Oni kojima je uvik malo, koliko god da imaju ... (započeli su rat) Uz pomoć svojih poslušnika koji su utirivali narodu strah u kosti i eto ti. Iz nonine perspektive: Posle Titove smrti sve je pošlo nizdol. Bili smo jadni i gladni i počeli smo gledat jedni drugima u pjat. Srbi su vikali hleb, Hrvati kruh i svako je mislia da je baš on u pravu i bolji od onog drugog i da zaslužuje veći dio ... Gađali su se najprije riječima, a kad su ih zaboljela grla i uši, prešli su na puške i bombe. I to ti je to. Sofijino poimanje ovih objašnjenja dato je sa stanovišta njene generacije: Ova nonina priča mi liči na neku video-igricu. Znači ludilo! Razmišljam o tome kako je totalno kretenski da tek sad saznajem da ovde imam rodbinu, i to dosta blisku rodbinu.

Društveni kontekst

U romanu Leto kada sam naučila da letim zapaža se ideološka pozadina priče. Jasminka Petrović u književnost za decu hrabro unosi temu rata na području bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i iznosi svoj antiratni stav. U raspravama babe i none evociraju se ratne godine, kada su se najbliži srodnici, igrom slučaja, našli na suprotnim stranama i postavlja se pitanje oproštaja. Etiketiranje, okrivljavanje, odbacivanje, povređenost i obostrani bol deo su ratne stvarnosti, ali sukob odraslih nije motivisan ideološki suprotstavljenim stavovima, već bolom koji osećaju zbog gubitka koji rat sam po sebi donosi. Antiratna poruka je nedvosmislena, a slika društva obuhvata i viđenje nekadašnjeg predratnog života u zajedničkoj državi i savremeni život. Autorka ne izbegava direktan odgovor na pitanja generacija mladih koje su rođene posle raspada Jugoslavije i koje rastu u društvu u kom se stvaraju novi nacionalni i kulturni identiteti, i koje je obeleženo tranzicijom, globalizmom i ekonomskom krizom.

Nesumnjiv kvalitet romana je u tome što se pitanja oružanog sukoba na teritoriji bivše SFRJ i pratećeg rasta etnonacionalizma obrađuju na takav način da mogu da se utope u Sofijinu priču. Osnovni ton romana ostaje vedar, a psihološka tačka gledišta glavne junakinje ukazuje na vitalnost mladosti.

Nagrade

Za knjigu Leto kada sam naučila da letim Jasminka Petrović dobila je brojne nagrade:

• Nagrada Neven udruženja Prijatelji dece Srbije (2016)
• Mali princ, nagrada Međunarodnog dječijeg festivala „Vezeni most“ u Tuzli (2016)
• Dositejevo pero, nagrada dečje kritike koju dodeljuje udruženje Prijatelji dece Voždovca (2016)
• Plavi čuperak, nagrada Zmajevih dečjih igara (2016)
• Srebrno Gašino pero za najduhovitiju knjigu na Festivalu humora za decu u Lazarevcu (2016)

Dramatizacija

Prema romanu Leto kada sam naučila da letim na Radiju Beograd 1 je 2017. emitovana istoimena radio-drama. Radio dramatizaciju romana uradila je Tamara Barčkov. U drami igraju: Gorica Popović, Dragana Varagić, Miodrag Milovanov, Iva Stefanović, Vojko Šantić i Dragana Milošević, a rediteljka drame je Marija Krstić.

Studenti Fakulteta dramske umetnosti u Beogradu 2019. godine osmislili su istoimenu pozorišnu predstavu. Predstavu je režirao Patrik Lazić, a učestvuju Ljiljana Đurić, Draga Živanović i mladi glumci Srna Đenadić, Đorđe Mišina i Andrej Jemcov. Predstava je, u okviru pozorišnog festivala FIST, gostovala u nekoliko gradova Srbije, a odigrana je i na pozorišnom festivalu za decu Pozorištu Zvezdarištu 2019. godine.

Ekranizacija

Oktobra 2020. završeno je snimanje istoimenog filma po scenariju Ljubice Luković i u režiji Radivoja Andrića. Premijera filma prvobitno je bila najavljena za jesen 2021, ali je film zvanično počeo da se prikazuje februara 2022. godine. Premijera je bila 16. februara u beogradskoj Kombank dvorani.

Vidi još

• Giga pravi more

Literatura

• Petrović, Jasminka (2015). Leto kada sam naučila da letim. Beograd: Kreativni centar. ISBN 978-86-529-0220-0. Arhivirano iz originala 21. 03. 2022. g. Pristupljeno 24. 3. 2021. 
• Karanović, Mirjana S. (jesen 2019). „MODRA VEŠTICA  : čakavska leksika u romanu Leto kad samnaučila da letim Jasminke Petrović” (PDF). Detinjstvo. XLV/3: 59—71. Pristupljeno 24. 3. 2021. 
• Karanović, Mirjana S. (proleće 2018). „Letim i spavam : dete pripovedač, pripovedno ja i doživljajno ja” (PDF). Detinjstvo. 44/1: 72—84. Pristupljeno 24. 3. 2021. 
• Petrović, Biljana (2016). „Leto kada sam naučila da letim” (PDF). Braničevo. 60/2: 186—191. Pristupljeno 24. 3. 2021. 
• Petrović, Biljana (proleće 2016). „Rat u bivšoj Jugoslaviji u književnom delu Jasminke Petrović” (PDF). Detinjstvo. 42/1: 88—94. Pristupljeno 24. 3. 2021. 
• Sudar, Sanja (2016). „Žanrovska i naratološka analiza romana Leto kada sam naučila da letim Jasminke Petrović”. Knjiženstvo. 6/6. Pristupljeno 24. 3. 2021. 
• Gordić Petković, Vladislava (2017). „Trauma i njene metafore : kako se srpska proza seća rata”. Politike sećanja i zamrznuti konflikt : postjugoslovenski prostor i širi kontekst. Novi Sad: Centar za istraživanje religije, politike i društva : Filozofski fakultet, Odsek za medijske studije. str. 52—61. ISBN 978-86-89419-07-8. Pristupljeno 24. 3. 2021. 
• Stanisavljević, Nevena B. (2018). „Leto kada sam naučila da letim Jasminke Petrović kao ženski obrazovni roman za 21. vek”. Književnost za decu u nauci i nastavi : zbornik radova (PDF). Jagodina: Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu. str. 323—339. ISBN 978-86-7604-161-9. Pristupljeno 24. 3. 2021. 

Spoljašnje veze

• Jovanović, Marko. „Po čemu ću pamtiti predstavu „Leto kada sam naučila da letim"”. Vaspitno-obrazovni sistem ”Kreativno pero”. Pristupljeno 24. 3. 2021.