Li Baj

Li Baj (kin: 李白; pin: Lǐ Bái), ili Li Bo (pin: Lǐ Bó; arhaično), ili Li Paj, takođe poznat i kao Li Tajpaj, rođen 701, umro 762. godine. Prezime mu je bilo Li, ime Baj, nadimak: Taj Baj (kin: 太白; pin: Tài Bái), pseudonim: Gospodin iz kuće plavog lotosa (kin: 青莲居士; pin: Qīnglián jūshì). U poznatoj kompilaciji "300 pesmica dinastije Tang“, uključen je velik broj njegovih lirskih pesama, uz ostale pisce kao što su Vang Han, Meng Hao Ran i Du Fu. Smatra se najvećim kineskim pesnikom, i često je nazivan „besmrtnim pesnikom“ ili „božanskim pesnikom“ – šisjen (kin: 诗仙; pin: Shīxiān).

Li Baj
Li Baj u šetnji, Lijang Kaj, XIII vek.
Lični podaci
Datum rođenja	(701-05-19)19. maj 701.
Mesto rođenja	Sujab,
Datum smrti	30. novembar 762.(762-11-30) (61 god.)
Mesto smrti	Dantu okrug,

Postoji oko hiljadu pesama koje se pripisuju Liju. Njegove poeme su bile sakupljene u najvažniju poetsku antologiju dinastija Tang Hejue jingling li, koju je sastavio Jin Fan 753. godine, i tridest četiri njegove pesme je uvršteno u antologiju Tri stotine Tang pesama, koja je prvi put objavljena u 18. veku. U istom veku, prevodi njegovih pesama su počeli da se pojavljuju u Evropi. Te pesme su bili modeli slavljenja zadovoljstva prijateljstva, dubine prirode, samoće, i radosti pijenja vina. Među najpoznatijim su „Buđenje iz pijanstva u prolećnom danu”, „Teški put do Šu”, i „Tiha noćna misao”, koje su i dalje prisutne u školskim tekstovima u Kini. Na zapadu se i dalje vrše višejezički prevodi Lijevih pesama. Njegov život je čak poprimio legendarni aspekat, uključujući priče o pijanstvu, viteštvu, i dobro poznata bajka kako se Li utopio kada je posegao da sa svog čamca obgrli refleksiju Meseca u reci.

Znatan deo Lijevog života se ogleda u njegovoj poeziji: mesta koja je posetio, prijatelje s kojima se upoznao na putovanjima na udaljenim lokacijama, koje možda nikad više nije susreo, njegovi sopstvena maštanja nalik na snove zakićena šamskim tonovima, aktuelni događaji o kojima je imao vesti, opisi iz prirode u bezvremenom momentu poezije i tako dalje. Međutim, od posebne važnosti su promene u vremenu u kome je živeo. Njegova rana poezija se odvijala u kontekstu „zlatog doba” unutrašnjeg mira i prosperiteta u kineskom carstvu dinastije Tang, pod vladavinom cara koji je aktivno promovisao i učestvovao u umetnosti. Sve se to promenilo iznenadno i šokantno, počevši od pobune generala An Lušana, kada je čitava severna Kina bila devastirana ratom i glađu. Lijeva poezija isto tako poprima novi ton i kvalitete. Za razliku od njegovog mlađeg prijatelja Du Fua, Li nije doživeo da vidi prestanak tih nereda. Međutim, znatan deo Lijeve poezije je preživeo, zadržavajući dugotrajnu popularnost u Kini i drugde.

Biografija

Mladost

Li Baj je rođen 1. godine Čang-an ere carice Vu Citijen (701. godine n. e.) u mestu Sui-je (kin: 碎叶; pin: Suìyè) u današnjem Kirgistanu.

Prema „Novim istorijskim zapisima dinastije Tang“ (新唐书) on je po očevoj liniji direktan potomak kralja Vu-džaoa iz dinastije Lijang, i pripada porodici vladajuće kuće dinastije Tang (čije je prezime takođe Li).

Kada mu je bilo pet godina, sa ocem Li K’-om (kin: 李客; pin: Lǐ Kè) se preselio na jug Kine (današnji okrug Đijang-jou u Sičuanu), u mesto Ćing-lijen (青莲乡, Plavi lotos).

Za njegovu mladost vezan je i poznati kineski idiom „Trljati gvozdenu motku da postane igla“ (铁杵磨成针, ili samo 磨杵成针). Ova priča kaže kako Li Baj u mladosti nije voleo da uči, već je stalno izlazio napolje da se igra. Jednog dana, igrajući se napolju, ugledao je jednu staricu kako trlja veliku gvozdenu motku o stenu. Kada ju je upitao šta radi, odgovorila mu je da trlja motku da bi dobila iglu za vez. Ovo je jako uticalo na dečaka, i on je od tog dana počeo da vredno uči, pa je tako postao veliki pesnik.

Iako je želeo da postane državni službenik, ipak nije polagao državni ispit. Umesto toga, sa dvadeset i pet godina, krenuo je da putuje Kinom.

Srednje godine i starost

Njegov način života, koji je znatno odudarao od ideala konfučijanskog plemenitog gospodina, impresionirao je podjednako i aristokratiju i običan svet. To mu je obezbedilo da bude predstavljen caru Sjuen-cungu oko 742. godine.

Ovo mu je omogućilo da dobije mesto savetnika i dvorskog pesnika na carskoj akademiji. Međutim, na tom je položaju ostao nepune dve godine, posle čega je nastavio da luta Kinom. Ujesen 744. godine, prvi put se sreo sa pesnikom Du Fuom, i postali su dobri prijatelji. Mada su se sreli samo još jednom ovo je prijateljstvo bilo jako i značajno, pogotovo za Du Fua.

U vreme An Lu-šanove pobune bio je na strani pobunjenika, mada se ne zna koliko je to bilo na dobrovoljnoj osnovi. Posle propasti pobune, bio je proteran u Je-lang (夜郎, Yèláng, u današnjoj provinciji Gui-džou). Međutim, na pola puta je pomilovan. Tada mu je bilo 59 godina.

Poslednje godine života proveo je lutajući po jugu Kine. U 61. godini, krenuo je sa kaznenom ekspedicijom Li Guang-bija protiv ostataka An Lu-šanove ustaničke vojske. Na pola puta se vratio nazad zbog bolesti. Sledeće godine, krajem 762. godine, umro je od bolesti u Dang-tuu.

Prema „Starim istorijskim zapisima dinastije Tang“ Li Baj je umro od trovanja alkoholom. Tradicionalna legenda govori da se utopio u reci pokušavajući da dohvati odraz meseca na vodi. Treća verzija govori da je umro od trovanja živom zbog dugotrajnog pijenja daoističkih eliksira besmrtnosti.

Smrt

Li Bajeva memorijalna dvorana u Đengjou, Sičuan

Novi car Dajcung imenovao je Li Baja pisarom komandne kancelarije 762. Međutim, do vremena kada je carski edikt stigao u Dangtu okrug, Li Baj je već bio umro.

Postoji duga i ponekad neobična tradicija u vezi sa njegovom smrću, iz nesigurnih kineskih izvora, da se Li Baj udavio nakon što je pao sa svog broda kad je pokušao da prigrliti odraz Meseca u reci Jangce, što je ozbiljno prihvatao Herbert Alen Džajls. Međutim, čini se da je stvarni uzrok bio prirodna smrt, mada se to možda odnosilo na njegov težak način života. Uprkos tome, ova legenda ima svoje mesto u kineskoj kulturi.

Grob mu se nalazi u Cajšiđiju.

Kaligrafija

Jedina sačuvana kaligrafija sa Li Bajovim rukopisom, naslovljena šangjangtaj (Na balkonu), locirana u Zabranjenom gradu u Pekingu, Kina.

Li Baj je takođe bio vičan kaligraf, mada je sačuvan samo jedan komad njegovog rada u njegovom sopstvenom rukopisu. Taj komad se naziva šangjangtaj (Penjući se na Sunčevu terasu), 38,1 cm × 285 cm (15,0 in × 112,2 in) dug svitak (sa kasnijim dodatkom naslova koji je napisao car Huejcung Song i postskriptom koji je dodao car Đenlung); ova kaligrafija se čuva u Zabranjenom gradu u Pekingu, Kina.

Sačuvani teksti i uređivanje

Li Baj i Du Fu su dva najpoznatija i najiscrpnije uređivana pesnika Tang ere. Uprkos toga i njihova dela si bila pogođeni uništavanjem imperijalnih Tang biblioteka i gubitkom mnogih privatnih kolekcija u periodima previranja.

Iako su mnoge pesme Li Baja preživele, većina je izgubljena i postoje poteškoće u pogledu varijantnih tekstova. Jedan od najranijih napora u uređivanju dela Li Baja je preduzeo njegov rođak Li Jangbing, sudija iz Dangtu okruga, sa kojim je boravio u svojim poslednjim godinama i kome je poverio svoje rukopise. Međutim, najpouzdaniji tekstovi nisu nužno u najranijim izdanjima. Učenjaci dinastije Song su proizveli razna izdanja njegove poezije, međutim do dinastije Đing nije bilo takvih kolekcija kao što je Đuen Tangši (Kompletne poeme Tang ere), što su najsveobuhvatnije studije preživelih tekstova.

Teme

Kritičari su se fokusirali na Li Bajev snažan osećaj kontinuiteta pesničke tradicije, njegovo glorifikaciju alkoholnih pića (i, zaista, iskreno slavlje pijanstva), njegovu upotrebu persone, fantastične ekstreme nekih njegovih vizija, njegovo majstorstvo formalnih poetskih pravila - i njegovu sposobnost da sve ovo kombinuje sa naizgled beznapornom virtuoznošću kako bi proizvela neimitabilna poezija. Druge teme u Liovoj poeziji, zapažene posebno u 20. veku, su simpatije za obične ljude i antipatije prema nepotrebnim ratovima (čak i kada ih je vodio sam car).

Poetska tradicija

Li Baj je imao snažan osećaj sebe kao dela poetske tradicije. „Genije” Li Baja, kaže jedan nedavni navod, „leži odmah u potpunom poznavanju književne tradicije pred njim i njegove genijalnosti u savijanju (bez slamanja) da bi otkrio jedinstven lični idiom....” Berton Votson, poređeći ga sa Du Fuom, kaže Liova poezija, „esencijalno gleda unazad, tako da predstavlja više oživljavanje i ispunjavanje prošlih obećanja i slave nego prepad u budućnost”. Votson dodaje, kao evidenciju, da od svih pesama pripisanih Li Baju, oko jedne šestine su u formi juefu, ili, drugim rečima, prerade su tekstova iz tradicionalnih narodnih balada. Kao dodatnu evidenciju, Votson navodi postojanje kolekcije od pedeset-jedne pesme Li Baja s naslovom Gu Feng, ili Na stari način, koja je delom, vid odavanja počasti poeziji Han i Vej dinastija. Njegovo divljenje određenim pesnicima se takođe prikazuje kroz specifične aluzije, na primer Ći Juenu ili Tao Ćanu, i povremeno po imenu, na primer Du Fu.

Opširnije uvažavanje istorije pokazuje Li Baj u svojim pesmama u huaigu žanru, ili meditacijama o prošlosti, gde sledi „jednu od večitih tema kineske poezije”, „pesnika koji razmišlja o ruševinama prošle slave”.

Svitak Na terasi, jedina sačuvana originalna Li Bajeva kaligrafija.

Li Baj je jedan od najplodnijih kineskih pesnika, i do danas je sačuvano preko 900 njegovih dela. Pisao je pesme brzo i lako, bez mnogo naknadnih prepravki. Najviše je pisao u đije-đi (绝句, juéjù) formi – katrenima sa pet ili sedam karaktera/slogova po stihu. Njegov stil ne poseduje akademsku prefinjenost Du Fua, ali i bez obzira na to poseduje izuzetnu maštovitost i slobodu u oblikovanju pesničkih slika. Neke od tema koje je najčešće opisivao u svojim pesmama su: priroda, prijateljstvo, piće i život, podjednako život aristokratije i život običnih ljudi.

Kinesko pirinčano vino

Pesma „Pitanje i odgovor na planini“ (山中问答) oslikava Li Bajev ceo životni put:

问余何意栖碧山，
笑而不答心自闲。
桃花流水窅然去，
别有天地在人间。

Pitaš me zašto sam ostajem na zelenoj planini,
Smešim se u tišini, dok mi duša slobodno luta.
Potok nosi pupoljak breskvinog cveta u nepoznato,
Odvojen od sveta ljudi, imam svoje nebo i zemlju.

Ushićenost vinom i mesecom

Džon C. H. Vu je uočio da „dok su možda neki pili puno više vina nego Li [Baj], niko nije napisao više pesama o vinu.” Klasični kineski pesnici su često asocirani sa pijenjem vina, i Li Baj je bio deo grupe kineskih učenjaka u Čanganu koje je njihov kolega pesnik Du Fu nazivao „osmoricom besmrtnika vinske čaše”. Kinezi uglavnom nisu smatrali da je umerena upotreba alkohola nemoralna ili nezdrava. Džejms Dž. Lju je prokomentarisao da zui u poeziji „ne znače sasvim istu stvar kao što je 'pijan', 'intoksiniran', ili 'opijen', već znači da je osoba mentalno udaljena od normalnih preokupacija ...” Lju prevodi zui kao „ushićen vinom”. „Osam besmrtnika”, međutim, pilo je u neobičnoj meri, mada su i dalje smatrani prijatnim ekscentrima. Berton Votson je izveo zaključak da su „skoro svi kineski pesnici proslavljali radosti vina, ali ni jedan tako neumorno i sa takvom notom istinskog uverenja kao Li [Baj]”.

Jedna od Li Bajovih najpoznatijih pesama je Buđenje iz pijanstva u prolećnom danu (春日醉起言志).

Fantastične slike

Jedna važna karakteristika Li Bajove poezije „je fantazija i utisak detinjskog začuđenja i razigranosti koji je u tako velikoj meri prožima”. Berton Votson pritisuje ovo svojstvo fascinaciji sa taoističkim sveštenicima, taoističkim pustinjacima koji su praktikovali alhemiju i asketizam u planinama, kako bi postali sjen, ili besmrtno postojanje. Postoji snažan element taoizma u njegovim delima, kako u izražajnim sentimentima koje ona kazuju, tako i u spontanom tonu, i „mnoge njegove pesme se bave planinama, često su opisi uspona koji se u središnjem delu pretvaraju u putovanja mašte, prolazeći kroz stvarne planinske pejzaže do vizija prirodnih božanstava, besmrtnika i 'žadnih devojaka' taoističke tradicije”. Votson to vidi kao još jednu afirmaciju afiniteta Li Baja za prošlost, i kontinuitet sa tradicijama Čuci Cia i rane fu poezije. Votson nalazi da ovaj „element fantazije” stoji iza Li Bajove upotrebe hiperbole i „razigranih personifikacija” planina i nebeskih objekata.

Nostalgija

Kritičar Džejms Dž. Lju napominje „Stiče se utisak da kineski pesnici neprestano oplakuju svoje prognanstvo i da žude za povratkom kući. Ovo može izgledati sentimentalno zapadnim čitaocima, ali treba imati u vidu prostranost Kine, teškoće komunikacije ... oštar kontrast između visoko kultivisanog života u glavnim gradovima i oštrih uslova u udaljenim ruralnim regijama, i važnost porodice ....” On zaključuje da nije iznenađujuće da je nostalgija postala „konstantna, a stoga konvencionalna tema u kineskoj poeziji.”

Literatura

• Hung, William (1952). Tu Fu: China's Greatest Poet. Cambridge: Harvard University Press. str. 22. 
• Arts of Asia (2000). Selected paintings and calligraphy acquired by the Palace Museum in the last fifty years. 30. Arts of Asia. str. 56. 
• Kroll, Paul (2001). „Poetry of the T’ang Dynasty”. Ur.: Victor H. Mair. The Columbia History of Chinese Literature. New York: Columbia University Press. str. 278–282. ISBN 978-0-231-10984-0. 
• Liu, James J. Y. (1962). The Art of Chinese Poetry. Chicago: University of Chicago Press. str. 55. ISBN 978-0-226-48686-4. 
• Đurđević, Mirjana; Zečević, Ada (1995). Antologija stare Kineske poezije. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 17,435. ISBN 86-379-057104. 
• Cooper, Arthur (1973). Li Po and Tu Fu: Poems Selected and Translated with an Introduction and Notes. (Penguin Classics, 1973). ISBN 978-0-14-044272-4. 
• Hinton, David (2008). Classical Chinese Poetry: An Anthology. New York: Farrar, Straus, and Giroux. ISBN 978-0-374-10536-5. 
• Hinton, David (1998). The Selected Poems of Li Po. (Anvil Press Poetry, 1998). ISBN 978-0-85646-291-7. 
• Holyoak, Keith (2007). Facing the Moon: Poems of Li Bai and Du Fu. (Durham, NH: Oyster River Press). ISBN 978-1-882291-04-5. 
• Obata, Shigeyoshi (1922). The Works of Li Po, the Chinese Poet. New York: Dutton. . Reprinted: New York: Paragon, 1965. Free E-Book.
• Pound, Ezra (1915). Cathay (Elkin Mathews, London). . ASIN B00085NWJI https://www.amazon.com/dp/B00085NWJI}. 
• Stimson Hugh M. (1976). Fifty-five T'ang Poems. Far Eastern Publications: Yale University. ISBN 978-0-88710-026-0. 
• Seth, Vikram (1992). Three Chinese Poets: Translations of Poems by Wang Wei, Li Bai, and Du Fu. (London: Faber & Faber). ISBN 978-0-571-16653-4. 
• Mao, Xian (2013). Children's Version of 60 Classical Chinese Poems. eBook: Kindle Direct Publishing. ISBN 978-14685-5904-0. 
• Weinberger, Eliot (2004). The New Directions Anthology of Classical Chinese Poetry. (New York: New Directions). ISBN 978-0-8112-1605-0. 
• Watson, Burton (1971). Chinese Lyricism: Shih Poetry from the Second to the Twelfth Century. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-03464-7. 
• Sun, Yu [孫瑜], translation, introduction, and commentary (1982). Li Po-A New Translation 李白詩新譯. Hong Kong: The Commercial Press, ISBN 962-07 1025 8
• Edkins, Joseph (1888). "Li Tai-po as a Poet", The China Review, Vol. 17 No. 1 (1888 Jul) [1]. Retrieved from [2], 19 January 2011.
• Eide, Elling (1973). "On Li Po", in Perspectives on the T'ang. New Haven, London: Yale University Press, 367-403.
• Frankel, Hans H. (1978). The Flowering Plum and the Palace Lady. New Haven and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-02242-1. 
• Kroll, Paul (2001). Mair, Victor H., ur. The Columbia History of Chinese Literature; "Poetry of the T'ang Dynasty". New York: Columbia University Press. str. 274–313. ISBN 978-0-231-10984-0. 
• Stephen Owen 'Li Po: a new concept of genius," in Stephen Owen (1981). The Great Age of Chinese Poetry : The High T'ang. New Haven Conn.: Yale University Press. ISBN 9780300023671. 
• Varsano, Paula M. (2003). Tracking the Banished Immortal: The Poetry of Li Bo and its Critical Reception. University of Hawai'i Press. ISBN 978-0-8248-2573-7. 
• —— (2014). „Li Bai and Du Fu”. Oxford Bibliographies Online. Oxford University Press. . Lists and evaluates scholarship and translations.
• Waley, Arthur (1950). The Poetry and Career of Li Po. New York: MacMillan. ASIN B0006ASTS4. .
• Wu John C. H. (1972). The Four Seasons of Tang Poetry. Rutland, Vermont: Charles E. Tuttle. ISBN 978-0-8048-0197-3. 
• Hsieh, Chinghsuan Lily. "Chinese poetry of Li Po set by four twentieth century british composers: Bantock, Warlock, Bliss and Lambert " ( Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јануар 2016)) (PhD thesis). The Ohio State University, 2004.

Spoljašnje veze

• Poems by Li Bai at Poems Found in Translation
• Li Bai: Poems Extensive collection of Li Bai poems in English
• 20 Li Bai poems, in Chinese using simplified and traditional characters and pinyin, with literal and literary English translations by Mark Alexander.
• 34 Li Bai poems, in Chinese with English translation by Witter Bynner, from the Three Hundred Tang Poems anthology.
• Complete text of Cathay, the Ezra Pound/Ernest Fenollosa translations of poems principally by Li Po (J., Rihaku)
• Profile Variety of translations of Li Bai's poetry by a range of translators, along with photographs of geographical sites relevant to his life.
• At Project Gutenberg from More Translations From The Chinese by Arthur Waley, 1919 (includes six titles of poems by Li Po).
• The works of Li Po, the Chinese poet, translated by Shigeyoshi Obata, Obata's 1922 translation.
• Li Po's poems at PoemHunter.com site
• Li Baj na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• John Thompson on Li Bai and the qin musical instrument