Lopta
Lopta je predmet zastupljen u mnogim sportovima.[1] Lopte su najčešće sfernog oblika to jest oblika kugle ili jajolikog izgleda stim da je veličina, izgled, materijal izrade, masa te oblik prilagođen sportu za koji je namenjena. Velika većina lopti proizvodi se od gume, ako ne cele onda samo deo koji podržava oblik, funkciju ili pak unutrašnjost ispunjenu vazduhom dok se neke prave ili su pravljene od životinjske kože i iznutrica (mehura), papira, plastike, kamena i tkanina. Kod srednjoameričkih naroda nekada je ljudska lobanja zavijena te korišćena kao lopta. U međuvremenu, donošenje gume u Stari svet prilikom kolonijalnih osvajanja i eventualno otkriće vulkanizacije omogućilo je zamenu starog stila lopte, najčešće pravljenog šivenjem kožnih traka na životinjsku bešiku koja je služila kao mehur, novim i modernijim stilom. Gumeni mehur je doprineo nastanku čvrstih i izdržljivih lopti koje ne gube oblik, kao i razvoju sportova zasnovanih na intenzivnom i naglom bacanju i udaranju lopte koje stare lopte ne bi podnele, poput košarke, odbojke itd. Kožni pokrov takođe doprinosi udobnosti za igrače u toku igre, a moderna sintetička koža često ima mnoge dodatne karakteristike poput upijanja znoja ili preraspodele sila nastale u kontaktu za precizniju igru.
Danas lopte najčešće imaju najmanje tri sloja: unutrašnji gumeni mehur koji omogućava odskakivanje, omot oko istog najčešće sačinjen oko najlona i spoljašnji omotač od kože (prirodne ili veštačke) ili gume.
Lopta potiče od srednjoameričkih domorodaca; Olmeka, Maja, Asteka i njihovih bliskih naroda, premda je poznato da su i druge kulture bile upoznate sa loptom i imali su igre loptom puno pre susreta sa civilizacijama Novog sveta naročito u Evropi te Kini.
Etimologija uredi
Prva poznata upotreba reči ball na engleskom u smislu loptastog tela kojim se igra bila je 1205. godine u Laȝamon's Brut, or Chronicle of Britain, u frazi „Summe heo driuen balles wide ȝeond Þa feldes.“. Reč je došla iz srednjeengleskog bal (izražena kao ball-e, -es, a preuzeta je iz staroskandinavskog böllr (može se uporediti starošvedski baller i švedski boll) iz protogermanskog ballu-z (odakle verovatno srednjevisokonemački bal, ball-es, srednjoholandski bal), srodno sa starovisokonemačkim ballo, pallo, srednjevisokonemačkim balle od protogermanskog *ballon (slab muški rod) i starovisokonemačkog ballâ, pallâ, srednjevisokonemačkog balle, protogermanskog *ballôn (slabi ženski rod). Nije poznat nijedan staroengleski predstavnik nijednog od ovih. (Oblici odgovora u staroengleskom bi bili beallu, -a, -e — uporedi bealluc, ballock.) Ako je ball- izvorno u germanskom, to je možda je bila srodna reč latinskom foll-is u smislu „stvari uvećane ili naduvana.“ U kasnijem srednjeengleskom pravopisu balle reč se grafički poklapala sa francuskim balle „lopta“ i „bale“, te je stoga pogrešno pretpostavljeno da je izvor. Pretpostavlja se da je francuska reč balle (ali ne i boule) i sama germanskog porekla. U starogrčkom je potvrđena reč πάλλα (palla) za „loptu“[2] pored reči σφαίρα (sfaíra), sfera.[3]
Istorija uredi
Lopta, kao osnovna karakteristika mnogih oblika igre koja zahteva fizički napor, smatra se da potiče od najranijih vremena. Predmet koji se kotrlja privlači ne samo ljudsku bebu, već i mače i štene. Neki oblik igre sa loptom nalazi se prikazan na egipatskim spomenicima. Kod Homera, Nausikaja se igrala na balu sa svojim devojkama kada ju je Odisej prvi put video u zemlji Feačana (Od. vi. 100). A Halios i Laodama su nastupili pred Alkinojem i Odisejem sa igrom lopte, praćenom plesom (Od. viii. 370).[4] Najdrevnije kugle u Evroaziji otkrivene su u Karasahru u Kini i stare su 3.000 godina. Bile su od kože i ipunjene dlakom.[5]
Stari Grci uredi
Među starim Grcima, igre sa loptama (σφαῖραι) su smatrane korisnim pomoćnim sredstvom za nasilnije atletske vežbe, kao sredstvo za održavanje tela gipkim i gracioznim, ali su uglavnom bile prepuštene dečacima i devojčicama. Od redovnih pravila za igranje igara sa loptom, malo je traga ostalo, ako ih je bilo. Nazivi na grčkom za različite oblike, koji su došli do nas u takvim delima kao što je Ὀνομαστικόν Julija Poluksa, impliciraju malo ili ništa od toga; tako, ἀπόρραξις (aporraxis) samo znači spuštanje lopte na zemlju otvorenom rukom, οὐρανία (ourania)), bacanje lopte u vazduh da bi je uhvatila dva ili više igrača; φαινίνδα (phaininda) igru hvatanja koju je igralo dvoje ili više osoba, gde se fintiranje koristi kao test brzine i veštine. Poluks (i. x. 104) pominje igru pod nazivom episkiros (ἐπίσκυρος), na koju se često gledalo kao na poreklo fudbala. Smatra se da su je igrale dve strane, poređane u redove; da li je postojao bilo kakav oblik „gola“ ostaje neizvesno.[4] Bilo je nemoguće napraviti loptu koja bi bila savršeno sferična;[6] deca su obično pravila svoje lopte tako što su naduvala svinjske bešike i zagrejala ih u pepelu vatre da bi postale okrugle,[6] iako je Platon (420-te – 340-te godine pre nove ere) opisao je „lopte koje imaju kožne obloge u dvanaest komada“.[7]
Stari Rimljani uredi
Kod Rimljana se na igre loptom gledalo kao na dodatak kupatilu, a bile su prilagođene uzrastu i zdravstvenom stanju kupača, a obično je za njih u termama (thermae) postojalo odvojeno mesto (sphaeristerium). Izgleda da su postojale tri vrste ili veličine lopte, pila, ili mala lopta, koja se koristila u igrama hvatanja, paganika, teška lopta punjena perjem, i folis, kožna lopta ispunjena vazduhom, najveća od tri. One su udarane od igrača do igrača, koji su nosili neku vrstu rukavice na ruci. Postojala je igra poznata kao trigon, koju su igrala tri igrača koji su stajali u obliku trougla i igrali su sa folisom, a takođe i ona poznata kao harpastum, koja izgleda da implicira borbu za loptu između nekoliko igrača. Ove igre su poznate preko Rimljana, iako su imena grčka.[4]
Moderne igre loptom uredi
Različite moderne igre koje se igraju loptom ili loptama i podležu pravilima tretiraju se pod različitim nazivima, kao što su polo, kriket, fudbal, itd.[4]
Galerija uredi
![Fudbalska lopta[8][9][10]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Soccer_ball.jpg)
![Bejzbol lopta[11][12]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Baseball_(crop).jpg)
![Ragbi lopta[13][14][15]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Wilson_American_football.jpg)
.JPG)
-Ball.jpg)
.jpg)
Reference uredi
- ^ „Code of Federal Regulations: 1985-1999”. U.S. General Services Administration, National Archives and Records Service, Office of the Federal Register. 5. 11. 1999. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. Pristupljeno 5. 11. 2017 — preko Google Books.
- ^ πάλλα Arhivirano 2015-09-24 na sajtu Wayback Machine, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus
- ^ σφαίρα Arhivirano 2017-03-20 na sajtu Wayback Machine, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus
- ^ a b v g Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Ball”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press.
- ^ Gershon, Livia (21. 10. 2020). „These Hair-Filled Leather Pouches Are the Oldest Balls Found in Eurasia”. www.smithsonianmag.com. Smithsonian Institution. Pristupljeno 2. 11. 2020.
- ^ a b Garland, Robert (2008). Ancient Greece: Everyday Life in the Birthplace of Western Civilization. New York City, New York: Sterling. str. 96. ISBN 978-1-4549-0908-8.
- ^ Plato (1909). „Phædo (Dialogues of Plato)”. Ur.: Charles W. Eliot. The Apology, Phædo and Crito of Plato – The Golden Sayings of Epictetus – The Meditations of Marcus Aurelius. The Harvard Classics. 2. Prevod: Benjamin Jowett (1st izd.). New York: P. F. Collier and Son. str. 107. Pristupljeno 16. 5. 2020.
- ^ Mazhar, Talha. „citation”. fifa.com. Fifa.
- ^ Kotschick, Dieter (2006). „The Topology and Combinatorics of Soccer Balls”. American Scientist. 94 (4): 350—357. doi:10.1511/2006.60.1001.
- ^ Hong, Sungchan; Asai, Takeshi (29. 5. 2014). „Effect of panel shape of soccer ball on its flight characteristics”. Scientific Reports. 4 (1): 5068. Bibcode:2014NatSR...4E5068H. PMC 4038026
. PMID 24875291. doi:10.1038/srep05068.
- ^ Zirm, Jordan (8. 9. 2016). „Basketball Sizes: A Quick Guide for All Levels of Play”. STACK (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-05-05.
- ^ Putman, Carl (11. 9. 2017). „Basketball Official Size & Weight”. LiveStrong.com. Pristupljeno 2018-02-02.
- ^ The pioneers on Rugby Football History
- ^ Simon Hawkesley. Official Richard Lindon Site Arhivirano 2007-03-11 na sajtu Wayback Machine. Retrieved 7 August 2008.
- ^ „Rugby Union: Law 2 – The ball”. 15. 1. 2007. Arhivirano iz originala 15. 1. 2007. g. Pristupljeno 30. 5. 2011.
Literatura uredi
- Garland, Robert (2008). Ancient Greece: Everyday Life in the Birthplace of Western Civilization. New York City, New York: Sterling. str. 96. ISBN 978-1-4549-0908-8.
- Smith, D. J.; Vamanamurthy, M. K. (1989). „How small is a unit ball?”. Mathematics Magazine. 62 (2): 101—107. JSTOR 2690391. doi:10.1080/0025570x.1989.11977419.
- Dowker, J. S. (1996). „Robin Conditions on the Euclidean ball”. Classical and Quantum Gravity. 13 (4): 585—610. Bibcode:1996CQGra..13..585D. S2CID 119438515. arXiv:hep-th/9506042 . doi:10.1088/0264-9381/13/4/003.
- Gruber, Peter M. (1982). „Isometries of the space of convex bodies contained in a Euclidean ball”. Israel Journal of Mathematics. 42 (4): 277—283. doi:10.1007/BF02761407 .
- „Football World – Early History”. Arhivirano iz originala 16. 6. 2006. g. Pristupljeno 9. 6. 2006.
- „Oldest Soccer Ball”. soccerballworld.com. 2013. Arhivirano iz originala 30. 8. 2017. g. Pristupljeno 16. 8. 2013.
- Ling, Helen; Morris, Huw R.; Neal, James W.; Lees, Andrew J.; Hardy, John; Holton, Janice L.; Revesz, Tamas; Williams, David D. R. (mart 2017). „Mixed pathologies including chronic traumatic encephalopathy account for dementia in retired association football (soccer) players”. Acta Neuropathologica. 133 (3): 337—352. PMC 5325836 . PMID 28205009. doi:10.1007/s00401-017-1680-3.
- „La primera fábrica argentina de pelotas”. iProfesional (na jeziku: španski). Emprendimientos Corporativos S.A. 18. 7. 2018. Arhivirano iz originala 18. 4. 2019. g. Pristupljeno 29. 9. 2019.
- Wall, Alejandro (jul 2013). „Los avances tecnológicos en el fútbol”. Conexión Brando (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 22. 6. 2013. g. Pristupljeno 29. 9. 2019.
- „The History of the Soccer Ball Part 2”. Soccer Football World. Rig-Tech Inc. 9. 6. 2006. Arhivirano iz originala 19. 6. 2010. g. Pristupljeno 29. 9. 2019.
- „World's First Intelligent Soccer Ball Receives FIFA Recognition”. Cision. PR Newswire. 6. 7. 2012. Arhivirano iz originala 23. 7. 2015. g. Pristupljeno 21. 7. 2015.
- „Basketball Size Chart - Recommended Sizes for Mom & Me”. www.breakthroughbasketball.com. Pristupljeno 2017-05-05.
- „Official Basketball Rules 2020 - Basketball Equipment - Valid as of 1st October 2020 (working document)” (PDF). FIBA. 1. 10. 2020. str. 12. Pristupljeno 22. 4. 2021.
- Eastaway, Rob; Haigh, John (15. 10. 2005). „Balls; and why theyaren't quite spherical”. How to Take a Penalty: The Hidden Mathematics of Sport. Robson. str. 4–5. ISBN 9781861058362.
- „Laws of the Game 2017/2018” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 13. 11. 2017. g. Pristupljeno 12. 11. 2017.
- „Soccer Balls”. Arhivirano iz originala 20. 9. 2013. g. Pristupljeno 14. 10. 2013.
- „football World – Team Geist”. Arhivirano iz originala 15. 7. 2010. g. Pristupljeno 9. 6. 2006. (Accessed 9 June 2006)
- Platt, Oli. „FIFA World Cup balls: From the Tango to the Jabulani | Goal.com”. goal.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 25. 6. 2018. g. Pristupljeno 25. 6. 2018.
- „Miscellaneous Symbols Range: 2600–26FF, The Unicode Standard, Version 12.0” (PDF). Unicode Consortium. 2009. Arhivirano (PDF) iz originala 19. 9. 2011. g. Pristupljeno 14. 3. 2010.
- Pentzlin, Karl (2. 4. 2008). „Proposal to encode a SOCCER BALL symbol in Unicode” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 22. 6. 2011. g. Pristupljeno 14. 3. 2010.
