Википедија

Lota Rajniger

Karlota - Lota Rajniger (Berlin, 2. jun 1899 – Detenhauzen, 19. jun 1981) bila je nemačka filmska rediteljka i pionirka u izradi animiranih filmova tehnikom animacije silueta. Tokom svoje dugotrajne karijere napravila je više od 40 filmova koristeći ovu svoju specifičnu tehniku. Njeni najpoznatiji filmovi su Avanture princa Ahmeda (iz 1926) – najstariji sačuvani dugometražni animirani film (stariji od Diznijevog prvog dugometražnog filma Snežana i sedam patuljaka više od deset godina) i Papageno (1935), animiran uz muziku Volfganga Amadeusa Mocarta. Loti Rajniger takođe je poznata kao izumiteljka aparature koja je prethodila prvoj multiplanskoj kameri.[1]

Lota Rajniger
Lota Rajniger 1939. godine
Lični podaci
Puno imeŠarlota Rajniger
Datum rođenja(1899-06-02)2. jun 1899.
Mesto rođenjaBerlin,  Nemačko carstvo
Datum smrti19. jun 1981.(1981-06-19) (82 god.)
Mesto smrtiDetenhauzen, Zapadna Nemačka
Umetnički rad
PoljeFilmska režija, filmska animacija, animacija silueta
Uticaji odPaul Vegener, Maks Rajnhart
Najvažnija dela

Biografija

uredi

Detinjstvo i mladost

uredi

Lota Rajniger rođena je u Berlinu, 2. juna 1899. Njeni roditelji su bili Karl Rajniger i Eleonora Lina Vilhelmina Raket.[2] Još kao dete bila je fascinirana kineskim pozorištem senki, toliko da je u svom domu osmislila sopstveno lutkarsko pozorište u kome je priređivala predstave za porodicu i prijatelje.[1]

Kao tinejdžerka, Lota se zaljubila u bioskop, prvenstveno u filmove Žorža Melijesa zbog specijalnih efekata, a kasnije i u filmove glumaca i reditelja Paula Vegenera (poznatog po filmu Golem iz 1920). Godine 1915. Lota posećuje Vegenerova predavanja o fantastičnim mogućnostima animacije.[1] Ubedila je roditelje da joj dozvole da pristupi glumačkoj trupi kojoj je pripadao i Vegener, Pozorištu Maksa Rajnharta. U početku je Loti u pozorištu radila na izradi kostima, rekvizite i drugim poslovima iza scene.[3] Počela je da pravi siluete portreta glumaca oko sebe i ubrzo ona biva angažovana na izradi složenih titlova za Vegenerove neme filmove. Tako je radeći titlove za film Ramplstilskin se ženi iz 1916. koristila i svoje siluete.[4]

Zrelo doba i uspeh

uredi
 
Lota Rajniger sa suprugom i partnerom Karlom Kohom. Njihovi saradnici Valter Turk i Alekander Kardan rade na multiplanskoj kameri

Godine 1918. Lota Rajniger radi animaciju drvenih pacova i animirane titlove za Vegenerov film Frulaš iz Hamelina (Der Rattenfänger von Hameln). Uspeh ovog posla doveo ju je u Institut za kulturološka istraživanja (Institut für Kulturforschung), studio za eksperimentalnu animaciju i kratkometražni film. Upravo ovde upoznala je svog budućeg kreativnog partnera, a od 1921. godine i supruga Karla Koha, kao i druge avangardne umetnike, među kojima su bili i Hans Kurlis, Bertold Breht i Bertold Bartoš.[5]

Prva režija koju je potpisala Lota Rajniger bila je za film Ukras zaljubljenog srca (Das Ornament des verliebten Herzens) 1919. godine, kratak komad u kome su akteri dvoje ljubavnika i ukras koji odražava njihovo raspoloženje. Film je bio vrlo dobro primljen[1] i prodat je u SAD, što je bio veliki uspeh za filmsko ostvarenje koje traje svega pet minuta. Uspeh ovog filma omogućio je Loti niz novih kontakata u industriji animiranog filma.[3]

U narednih nekoliko godina Lota je uradila još šest kratkih filmova, koje je sve producirao i snimio njen suprug. Ti filmovi bili su presecani reklamnim filmovima (reklamna agencija Julijusa Pinševera uvela je  inovativne reklame kao dodatak filmovima i sponzorisali su velikog broja apstraktnih animatora tokom Vajmarskog perioda), a takođe je radila i specijalne efekte za različite dugometražne igrane filmove (najpoznatija je silueta sokola u sekvenci sna u prvom delu Sage o Nibelunzima reditelja Frica Langa). Zahvaljujući ovim radovima Lota postalaje  centralna figura velike grupe ambicioznih nemačkih animatora, među kojima su Bartoš, Hans Rihter, Valter Rutman i Oskar Fišinger.[5]

Godine 1923. Lota Rajniger je upoznala Luisa Hagena koji je investirao novac u veliku količinu sirove filmske trake kako bi pokušao da se odbrani od rastuće inflacije. On ju je zamolio da napravi dugometražni animirani film. Naravno, u vezi ovog zahteva postojale su mnoge teškoće, a Lota se dvoumila, jer su i ona, i njeni saradnici sumnjali da se pažnja publike može na animiranom filmu zadržati duže od deset minuta.[3] Ipak, kao rezultat ove saradnje 1926. godine nastao je jedan od prvih dugometražnih animiranih filmova Avanture princa Ahmeda, sa radnjom čiju osnovu čine priče iz Hiljadu i jedne noći. Iako skoro godinu dana nije uspela da pronađe distributera, film je postigao veliki uspeh i kod kritike i kod publike odmah pošto je, zahvaljujući podršci Žana Renoara i Rene Klera,[6] premijerno prikazan u Parizu[7] iako se, zbog jednogodišnjeg kašnjenja, ekspresionistički stil ovog filma nije sasvim uklopio sa realističkim filmovima koji su postali popularni 1926. godine.[8]

U Avanturama princa Ahmeda Lota Rajniger koristi linije koje se gotovo mogu nazvati "kolorističkim", kako bi dočarala egzotične lokacije na kojima se radnja filma.[9] Danas se ovaj film smatra ako ne najstarijim, onda jednim od najstarijih očuvanih dugometražnih animiranih filmova.[8] Takođe se smatra i prvim avangardnim dugometražnim crtanim filmom.[3]

Lota Rajniger je, razvijajući svoj izum, aparaturu koja je prethodila prvoj multiplanskoj kameri, prestigla Volta Diznija i Aba Ajverksa za celu deceniju. Iznad svog stola postavila je kameru sa ručnim zatvaračem, koju je smeštila u ravni stakla, kako bi postigne efekat slojevitosti, odnosno dubine. Cela instalacija je zatim osvetljena pozadinskim osvetljenjem. Ova aparatura kasnije je postala popularna u klasičnoj animaciji.[3] Pored Lotinih glumaca-silueta, Princ Ahmed je mogao da se pohvali i bajkovitim pozadinama Valtera Rutmana (njen saradnik i u Nibelunzima) i simfonijskim partiturama Volfganga Celera. Dodatne efekte uradili su Karl Koh i Bertold Bartoš.[6]

Nakon uspeha Princa Ahmeda Lota Rajniger je mogla da realizuje sledeći projekat. Bila je to filmska trilogija Doktor Dulitl i njegove životinje (Doktor Dolittle und seine Tiere) iz 1928. godine, priča zasnovana na jednoj od prvih knjiga za decu engleskog pisca Hjua Loftinga. Partiture za ovu trilogiju napisali su Kurt Veil, Paul Hindemit i Pol Desau.[4]

Godinu dana kasnije, 1929. godine, Lota Rajniger je zajedno sa Rohusom Glizeom snimila svoj prvi igrani film Potraga za srećom (Die Jagd nach dem Glück), priču o trupi lutkara pozorišta senki. U filmu, u kome glavne uloge glume Žan Renoar i Bertold Bartoš, 20 minuta je posvećeno predstavi koju je Lota realizovala pomoću svojih silueta. Nažalost, film je kompletiran baš u trenutku kada u Nemačku dolazi zvučni film, pa je realizacija odložena do 1930. kako bi se glumcima dali glasovi – ali rezultat je bio razočaravajuć.[4]

Lota Rajniger pokušala je da realizuje i treći dugometražni crtani film, inspirisan operom Morisa Ravela L'enfant et les sortilèges, ali nije mogla da reši probleme autorskih prava, od kojih su neka pripadala i francuskoj književnici Kolet, a neka neočekivanom broju drugih vlasnika. Kada je Ravel umro, 1937. godine, problem je postao još složeniji i Lota konačno odustaje od projekta, iako je već bila razvila sekvence i animirane scene kako bi ubedila potencijalne sponzore i nosioce prava.[4]

Lota Rajniger sarađivala je u nekoliko filmova i sa britanskim pesnikom, kritičarem i kompozitorom Erikom Valterom Vajtom, koji je napisao književni esej o njenom radu.[10]

Odlazak iz Nemačke i kasniji život

uredi
 
Lota Rajniger u svom ateljeu u Londonu

Sa usponom nacionalsocijalizma u Nemačkoj bračni par Rajniger i Koh je odlučio da emigrira (oboje su bili uključeni u rad levičarskog pokreta),[4] ali su shvatili da im ni jedna druga zemlja neće dati trajne vize. Kao rezultat toga, Lota Rajniger i Karl Koh proveli su jedanaest godina, od 1933. do 1944. putujući iz jedne države u drugu i boraveći u njima onoliko dugo koliko su im vize to omogućavale. Sa pojavom zvučnog filma Lota i njen suprug počinju da rade na odnosu muzike i animacije.[3] Oni sarađuju sa čuvenim rediteljima, Žanom Renoarom u Parizu i Lukinom Viskontijem u Rimu. Oni su u ovom periodu uspeli da realizuju 12 filmova, među kojima su najpoznatiji Karmen (1933), koji se zasniva na istoimenoj operi Karmen Žorža Bizea i Papageno (1935), koji se zasniva na operi Volfganga Amadeusa Mocarta Čarobna frula. Po izbijanju Drugog Svetskog Rata ostali u Rimu, radeći sa Viskontijem, sve do 1944. godine, kada su se vratili u Berlin, kako bi se brinuli o Lotinoj bolesnoj majci.[11] Tokom vladavine Adolfa Hitlera, Lota Rajniger bila je primorana da radi propagandne filmove za Nemačku. Jedan od tih filmova, iz 1944. godine je Zlatna guska (Die goldene Gans). Na ovim filmovima Lota je morala da radi pod strogim i ograničavajućim uslovima, kako bi zadovoljila potrebe nemačke države, zbog čega njen rad u ovom periodu može izgledati kreativno gušen.[3]

Godine 1949. bračni par Rajniger i Koh seli se u London, gde je Lota uradila nekoliko kratkih promotivnih filmova za Džon Grijrsona.[4] Tokom boravka u Londonu, početkom 1950-ih Lota se družila sa Fredijem Blumom, predsednikom Nacionalnog udruženja gluve dece i urednikom časopisa Talk (Razgovor), koji ju je zamolio da mu dizajnira logo. Lota je odgovorila izrezivanjem siluete četvoro dece koja trče uz brdo. Fredi Blum je bio zapanjen njenom veštinom sa makazama – za samo nekoliko minuta ona je iz komada crnog papira izrezala četiri različite siluete dece. Jedna od njih je bila korišćena kao dizajn naslovne strane magazina Talk do 1956. godine.[traži se izvor]

Godine 1953. sa Luisom Hagenom mlađim (čiji je otac finansirao film Avanture princa Ahmeda) Lota i Karl osnovali su produkcijsku kuću Primrose Productions i u naredne dve godine oni, svojom tehnikom silueta, stvaraju više od deset kratkometražnih animiranih filmova sa motivima bajki braće Grim za Bi-bi-si i Telecasting America.[11] Lota Rajniger takođe je radila i ilustracije za knjigu Rodžera Lanselina Grina  Kralj Artur i vitezovi okruglog stola.[12]

Lota Rajniger je 1972. godine dobila prestižnu Zlatnu Nemačku filmsku nagradu (ili nagradu Lola) koju dodeljuje Nemačka filmska akademija. Godine 1979. odlikovana je Ordenom za zasluge Savezne Republike Nemačke.[11] Lota Rajniger umrla je u Detenhauzenu, u Nemačkoj, 19. juna 1981. godine.

Umetnički stil

uredi

Lota rajniger formirala je svojstveni umetnički stil animacije, koji se veoma razlikovao od stila drugih umetnika u periodu 20-ih i 30-ih godina 20. veka, posebno u pogledu karaktera. Tokom 20-ih godina likovi se, u cilju izražavanja emocija ili radnji, po pravilu oslanjaju na izraze lica, dok se junaci Lote Rajniger oslanjaju na gestove. Ona takođe često koristi u svojim animacijama i tehniku metamorfoze. Ovaj naglasak na transformaciji u velikoj meri proizilazi iz sklonost prema radu na bajkama i fantastičnim pričama. Zbog toga likovi Lote Rajniger često nisu realistični u biološkom smislu, ali su u stanju da izraze fluidnost. Iako u to vreme i drugi animatori koriste ove tehnike, Lota Rajniger ipak zauzima posebno mesto zahvaljujući upravo animaciji svojih specifičnih silueta.[8] Siluete nemaju lica, njihovi karakteri dolaze iz njihovih fluidnih i sugestivnih kretnji i zato je ova animirana skaska snolik i fantazmagoričan svet.[6] Prema načinu na koji se kreću figure Lote Rajniger podsećaju na stop-moušn tehniku animacije.[13][14]

Uticaj

uredi

U filmu Fantazija Volt Dizni u početnoj sceni koristi upravo stil Lote Rajniger, kada se Miki Maus pojavljuje u istoj sceni zajedno sa živim muzičarima.[3]

Francuski animator Mišel Ozelo koristi u svojim animacijama silueta, pored svojih pronalazaka i mnoge metode koje je osmislila upravo Lota Rajniger.[15]

Animacije u stilu Lote Rajniger korišćene su i u odjavnoj špici filma Serija nesrećnih događaja Lemonija Sniketa iz 2004.[16]

Animator Ben Hajbon koristi stil animacije Lote Rajniger u kratkom animiranom filmu pod nazivom Bajka o tri brata, sekvenci iz filma Hari Poter i relikvije Smrti: Prvi deo.[17]

Sećanje

uredi

U gradskom muzeju u Tibingenu čuva se veliki deo izvornog materijala Lote Rajniger koji su prikazani u okviru trajne postavke "Svet u svetlost i senci: Silueta, pozorište senki, siluete u filmu".[18] U Muzeju filma u Diseldorfu takođe se čuva mnogo njenih originalnih radova, uključujući i njen sto za animaciju, a deo stalne postavke posvećen je upravo Loti Rajniger.[19] Velika arhiva radova Lote Rajniger čuva se i u Nacionalnom arhivu Britanskog filmskog instituta.[20]

Gugl je obeležio 117. rođendan Lote Rajniger 2. juna 2016. godine Gugl dudl-om.[21][22]

Filmografija

uredi
  • 1919 – The Ornament of the Lovestruck Heart (Ukras zaljubljenog srca)
  • 1920 – Amor and the Steady Loving Couple
  • 1921 – The Star of Bethlehem (Vitlejemska zvezda)
  • 1922 – Sleeping Beauty (prema bajci Uspavana Lepotica)
  • 1922 – The Flying Suitcase (prema bajci Leteći kovčeg)
  • 1922 – The Secret of the Marquise (Markizova tajna)
  • 1922 – Cinderella (prema bajci Pepeljuga)
  • 1926 – The Adventures of Prince Achmed (Avanture princa Ahmeda)
  • 1927 – The Chinese Nightingale (prema Bajci o caru i slavuju)
  • 1928 – Dr. Dolittle and His Animals (Doktor Dulitl i njegove životinje) - filmska trilogija: The Journey to Africa (Put u Afriku), The Monkey Bridge (Majmunski most) i The Monkey Illness (Majmunska bolest)
  • 1928 – The Seemingly Dead Chinese (Naizgled mrtav Kinez)
  • 1930 – Chasing Fortune (Potera za srećom)
  • 1930 – Ten Minutes of Mozart (Deset minuta Mocarta)
  • 1931 – Harlekin (Arlekin)
  • 1932 – Sissi
  • 1933 – Carmen
  • 1934 – The Stolen Heart (Ukradeno srce)
  • 1935 – The Little Chimney Sweep (Mali odžačar)
  • 1935 – Galathea: The Living Marblestatue (Galatea: Živa mermerna skulptura)
  • 1935 – Kalif Storch (prema bajci Kalif Roda)
  • 1935 – Papageno
  • 1936 – Silhouettes (animirane scene)
  • 1936 – Puss in Boots (prema bajci Mačak u čizmama)
  • 1937 – The Tocher. Film Ballet
  • 1938 – The HPO – Heavenly Post Office
  • 1942 – Girl of the Golden West (kao pisac)
  • 1944 – The Goose That Lays the Golden Eggs
  • 1951 – Mary's Birthday
  • 1953 – The Magic Horse
  • 1954 – Aladdin and the Magic Lamp (prema bajci Aladinova čarobna lampa)
  • 1954 – Caliph Storch
  • 1954 – Cinderella
  • 1954 – Puss in Boots
  • 1954 – Snow White and Rose Red (prema bajci Snežana i Ružica braće Grim[23])
  • 1954 – The Frog Prince (prema bajci Kralj žaba)
  • 1954 – The Gallant Little Tailor (prema bajci Hrabri krojač)
  • 1954 – The Grasshopper and the Ant (prema bajci Cvrčak i mrav)
  • 1954 – The Little Chimney Sweep
  • 1954 – The Sleeping Beauty (prema bajci Uspavana lepotica)
  • 1954 – The Three Wishes (prema bajci Tri želje)
  • 1954 – Thumbelina
  • 1955 – Hansel and Gretel
  • 1955 – Jack and the Beanstalk
  • 1961 – The Frog Prince
  • 1975 – Aucassin and Nicolette
  • 1979 – The Rose and the Ring

Reference

uredi
  1. ^ a b v g „The life of Lotte Reiniger”. Internet Archive. Arhivirano iz originala 03. 03. 2001. g. Pristupljeno 13. 3. 2018. 
  2. ^ Dresden, Germany, Marriages, 1876–1922, and Berlin, Germany, Births, 1877–1899 (in German), indexed in Ancestry.com
  3. ^ a b v g d đ e ž Warner, Marina (2011). „The Shadows of Lotte Reiniger”. Stranger Magic. Harvard University Press. str. 390—402. Pristupljeno 13. 3. 2018. 
  4. ^ a b v g d đ Moritz, William. „Lotte Reiniger”. Animation World Network. AWN, Inc. Pristupljeno 13. 3. 2018. 
  5. ^ a b Schönfeld 2006, str. 174
  6. ^ a b v „Prvi evropski dugometražni animirani film” (PDF). Danas. 7. 9. 2016. Pristupljeno 13. 3. 2018. 
  7. ^ Ratner, Megan (2006). „In the Shadows”. Art on Paper. 10 (3): 44—49. JSTOR 24556712. 
  8. ^ a b v Palfreyman, Rachel (18. 1. 2011). „Life and Death in the Shadows: Lotte Reiniger's 'Die Abenteuer des Prinzen Ahmed'”. German Life and Letters. 64 (1): 6—18. Pristupljeno 13. 3. 2018. 
  9. ^ Haase, Donald. „The Arabian Nights, Visual Culture, and Early German Cinema”. Fabula — preko ProQuest. 
  10. ^ White, Eric Walter (1931). Walking Shadows: An Essay on Lotte Reiniger's Silhouette Film. London: Leonard and Virginia Woolf. Pristupljeno 13. 3. 2018. 
  11. ^ a b v Kemp, Philip. „Reiniger, Lotte (1899–1981)”. British Film Institute, Screenonline. 
  12. ^ Lanselin Grin, Rodžer (1983). Kralj Artur i njegovi vitezovi Okruglog stola. Zagreb: Kršćanska sadašnjost. COBISS.SR 46777607
  13. ^ Osmond, Andrew (2009). „Paper, Scissors”. Sight and Sound: 87. 
  14. ^ Hoernig, LeeAnn. „Lotte Reiniger : Sur of Animation and Visual Effects” (PDF). Приступљено 13. 3. 2018. 
  15. ^ Jouvanceau, Pierre (2004). The Silhouette Film. Đenova: Le Mani. ISBN 978-88-8012-299-9. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 13. 3. 2018. 
  16. ^ D. Myers, Emily; Deneroff, Harvey. „The Power of Silhouette Animation”. The Ruby Blues - MY PLACE TO SHARE STORIES. Архивирано из оригинала 14. 03. 2018. г. Приступљено 13. 3. 2018. 
  17. ^ Warner 2012, стр. 394.
  18. ^ „Lotte Reiniger”. Universitätsstadt Tübingen. Приступљено 13. 3. 2018. 
  19. ^ „Über das Filmmuseum”. Internet Archive. Архивирано из оригинала 24. 06. 2016. г. Приступљено 13. 3. 2018. 
  20. ^ White, James. „Lotte Reiniger and The Star of Bethlehem”. BFI. British Film Institute. Приступљено 13. 3. 2018. 
  21. ^ „Google's New Doodle Celebrates Lotte Reiniger, One of the First Animated Filmmakers”. Time. 2. 6. 2016. Приступљено 13. 3. 2018. 
  22. ^ „Lotte Reiniger’s 117th birthday”. Google. Приступљено 13. 3. 2018. 
  23. ^ „The Annotated Snow-white and Rose-red”. SurLaLune Fairytales. Архивирано из оригинала 14. 03. 2018. г. Приступљено 13. 3. 2018. 

Литература

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Lota Rajniger na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лота_Рајнигер&oldid=26560096”