Википедија

Lote Leman

Charlotte "Lotte" Lehmann (1888-1976), немачка оперска певачица

Šarlot „Lote“ Leman (nem. Charlotte "Lotte" Lehmann; Perleberg, 27. februar 1888 — Santa Barbara, 26. avgust 1976) bila je nemačka operska pevačica (sopran) poznata po izvedbama u operama Riharda Štrausa, Riharda Vagnera, Ludviga van Betovena, Pučinija, Mocarta i Masenea. Maršalin u Rozenkavalir, Ziglinde u Valkira i naslovna uloga u Fideliju smatraju se njenim najvećim ulogama. Tokom svoje duge karijere, Leman je napravila više od pet stotina snimaka.[1]

Lote Leman
Lote Leman
Datum rođenja(1888-02-27)27. februar 1888.
Mesto rođenjaPerleberg, Nemačko carstvo
Datum smrti26. avgust 1976.(1976-08-26) (88 god.)
Mesto smrtiSanta Barbara, SAD

Život i karijera uredi

Lote Leman je rođena u Perlebergu, pokrajina Brandenburg.

Nakon studija u Berlinu debitovala je u Hamburškoj operi 1910. godine u Vagnerovom Loengrinu. Godine 1914. debitovala je kao Eva u Majstori pevači iz Nirnberga u Bečkoj dvorskoj operi (kasnija Bečka državna opera), kojoj se pridružila 1916. godine. Brzo se etablirala kao jedna od najsjajnijih zvezda u ulogama kao što su Elizabet u Tanhojzeru i Elza u Loengrinu.

Njene uloge u Pučinijevim operama u Bečkoj državnoj operi uključivale su naslovne uloge u Tosci, Manon Lesko, Madam Baterflaj, Turandot i Boemima.

 
Lote Leman u Betovenovom Fideliju

U međuvremenu je nastupala u Londonu 1914. godine, a od 1924. do 1935. redovno je nastupala u Kraljevskoj operi u Kovent Gardenu gde je pored Vagnerovih opera pevala i Dezdemonu u Otelu i Donu Elviru u Donu Đovaniju. Redovno je nastupala na Salcburškom festivalu od 1926. do 1937. godine, između ostalih i sa Arturom Toskaninijem kao dirigentom.

U avgustu 1936. godine, dok je bila u Salcburgu, otkrila je porodicu Trap, koje su kasnije postali poznati u mjuziklu Moje pesme, moji snovi. Leman je čula za vilu koja je dostupna za iznajmljivanje i dok se približavala vili čula je kako porodica peva u njihovoj bašti. Insistirajući da deca imaju dragoceni dar, ona je uzviknula da porodica ima „zlato u grlu“ i da bi sledeće noći trebalo da učestvuju na takmičenju za grupno pevanje u Salcburgu. Imajući u vidu aristokratsko poreklo porodice, Baron je insistirao da javno nastupa ne dolazi u obzir; međutim, slava Leman i istinski entuzijazam ubedili su Barona da popusti, što je dovelo do njihovog prvog javnog nastupa.[2]

 
Na naslovnoj strani časopisa Time 18. februara 1935

Godine 1930, Leman je debitovala u Americi u Čikagu kao Ziglind u Vagnerovoj Valkiri. Svake sezone se vraćala u Sjedinjene Države, a nekoliko puta je nastupala i u Južnoj Americi. Pre nego što je Nemačka anektirala Austriju 1938. godine, Leman je emigrirala u Sjedinjene Države.[3] Tamo je nastavila da peva u Metropoliten operi do 1945. i Operi San Franciska do 1946. godine.

Nastupila je i na filmu, glumila je majku Denija Tomasa u Velikom gradu (1948), u kojem su takođe glumili Robert Preston, Džordž Marfi, Margaret O’Brajen i Beti Geret .

Nakon što se 1951. povukla sa scene Leman je predavala na Muzičkoj akademiji Zapada u Santa Barbari u Kaliforniji, kojoj je pomogla da se osnuje 1947.[4] Takođe je držala kurseve u Njujorku, Čikagu, Londonu, Beču i drugim gradovima. Za svoj doprinos diskografskoj industriji, Leman ima zvezdu na holivudskom Bulevaru slavnih na adresi 1735 Vajn strit. Međutim, njeno ime je tamo pogrešno napisano kao „Loti“ (Lottie).

Leman se takođe bavila pisanjem i slikanjem. Njena slika je uključivala seriju od dvadeset četiri ilustracije u temperi za svaku pesmu Šubertove Putovanje u zimu.[5]

Leman je umrla 1976. u 88. godini u Santa Barbari u Kaliforniji. Sahranjena je u Središnjem bečkom groblju.[6] Na njenom nadgrobnom spomeniku ispisan je citat Riharda Štrausa: „Kad je pevala, zvezde su treperile“ (nem. Sie hat gesungen, daß es Sterne rührte).

Lični život uredi

Godine 1926. Leman se udala za Ota Krauzea, bivšeg oficira austrijske vojske, a kasnije direktora osiguranja. Nisu imali dece. Krauze, koji je preminuo od tuberkuloze 1939. godine, imao je četvoro dece iz prethodnog braka. Leman se nikada nije ponovo udavala.[7] [8]

Nakon Krauzeove smrti do njene sopstvene smrti 1976. Leman je delila dom sa Frensis Holden (1899–1996), psihologom koja se specijalizovala za proučavanje genijalnosti, posebno kod klasičnih muzičara. Dve žene su svoju kuću u Santa Barbari nazvale "Orplid" po ostrvu iz snova opisanih u pesmi Huga Volfa.[9]

Nasleđe uredi

  • Leman je pomogla u osnivanju Muzičke akademije Zapada u Santa Barbari, Kalifornija, gde postoji sala nazvana po njoj.
  • Koncertna dvorana Lote Leman u kampusu Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari (UCSB) takođe je nazvana u njenu čast. Tamo je održala mnoge kurseve.
  • Zbirka Lote Leman u specijalnim zbirkama biblioteke UCSB sadrži njene snimke, radove, fotografije itd.
  • Zbirka rukopisa, fotografija i snimaka pod nazivom Zbirka Gerija Hiklinga o Lote Leman smeštena je u Stanford arhivu zvučnih snimaka na Univerzitetu Stenford.
  • Najveći deo njenih privatnih snimaka čuva se u arhivi zvuka na Univerzitetu Misuri u Kanzas Sitiju.
  • Njena prijateljica Herta Šuh dala je svoju veliku kolekciju (u 18 kutija) snimaka, fotografija i prepiski Lote Leman Austrijskom pozorišnom muzeju u Beču (nem. Österreichisches Theatermuseum, Wien).
  • Fondacija Lote Leman osnovana je 1995. godine sa ciljem da sačuva i ovekoveči nasleđe Lote Leman i da u isto vreme unese umetničku pesmu u živote što većeg broja ljudi. Prestala je sa radom 2011. Godine 2011. Liga Lote Leman je posatavila veb stranicu u njenu čast.[10]
  • U njenom rodnom gradu, Perlebergu, 2009. godine osnovana je Akademija Lote Leman za mlade operske pevače.[11]

Izabrana dela uredi

  • Osamnaest ciklusa pesama: studije o njihovoj interpretaciji (Eighteen song cycles: studies in their interpretation (London: Cassell, 1971))
  • Večni let (Eternal Flight, translated by Elsa Krauch (NY: G.P. Putnam's Sons, 1937))
  • Pet opera i Rihard Štraus (Five operas and Richard Strauss. New York, Macmillan Co.,1964)
  • Na sredini moje pesme: Autobiografija Lote Leman (Midway in my Song: The Autobiography of Lotte Lehmann (NY: Bobbs-Merrill Company, 1938))
  • Više od pevanja: Interpretacija pesama (More Than Singing: The Interpretation of Songs (Westport, CT: Greenwood Press, 1945))
  • Mnogi moji životi (My Many Lives (NY: Boosey & Hawkes, 1948))

Izvori uredi

  1. ^ "Lotte Lehmann Discography", accessed February 21, 2013.
  2. ^ Trapp, Maria Augusta (2002). The Story of the Trapp Family Singers. New York: William Morrow. str. 104–05. ISBN 006000577-7. 
  3. ^ „Lotte Lehmann Misconceptions”. Lotte Lehmann League. 2011-04-20. Arhivirano iz originala 2013-10-20. g. Pristupljeno 2013-10-19. 
  4. ^ Greenberg, Robert (26. 8. 2019). „Music History Monday: Lotte Lehmann”. robertgreenbergmusic.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 7. 2. 2020. g. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  5. ^ Lee Stern Who is who in music: A complete presentation of the contemporary …1951 ; one, "Der Lindenbaum," can be found on the cover of A Yiddish Winterreise Naxos 8.572256
  6. ^ „Honorary grave located at Group 32 C, Nr. 49”. Viennatouristguide.at. Pristupljeno 2013-10-19. 
  7. ^ New York Sun (23 January 1939). "Otto Krause Dies Upstate; Lotte Lehmann's Husband Was Insurance Official", p. 19.
  8. ^ Whitman, Alden (27 August 1976). "Lotte Lehmann Dies at 88; Diva and Lieder Specialist", p. 1. New York Times
  9. ^ Los Angeles Times (August 25, 1996). "Frances Holden; Studied Psychology of Genius"
  10. ^ lottelehmannleague.org
  11. ^ „Lotte Lehmann Akademie”. Lottelehmannakademie.de. Arhivirano iz originala 2013-10-20. g. Pristupljeno 2017-10-03. 

Dodatna literatura uredi

  • Kejti H. Braun, „Lote Leman u Americi: Njeno nasleđe kao učiteljica umetnika“ (Kathy H. Brown, "Lotte Lehmann in America: Her Legacy as Artist Teacher" (Missoula, Montana: The College Music Society, 2012))
  • Geri Hikling, „Lotte Leman i njeno nasleđe“ (Gary Hickling, "Lotte Lehmann & Her Legacy: Volume I - IX“ (Apple iBook, 2015–2021))
  • Najdžel Daglas, Legendarni glasovi (Nigel Douglas, Legendary Voices (London: Deutsch, 1992))
  • Bomont Glas, Lote Leman: Život u operi i pesmi (Beaumont Glass, Lotte Lehmann: A Life in Opera and Song (Santa Barbara, CA: Capra Press, 1988))
  • Alan Džeferson, Lota Leman, 1888–1976: Biografija povodom stogodišnjice rođenja (Alan Jefferson, Lotte Lehmann, 1888–1976: A Centenary Biography (London : J. MacRae Books, 1988); Nemačka verzija: Lotte Lehmann: Eine Biographie (1991))
  • Majkl H. Kejter, Nikada nisam pevala za Hitlera: Život i vreme Lote Leman (Michael H. Kater, Never Sang for Hitler: The Life and Times of Lotte Lehmann (NY: Cambridge University Press, 2008))

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лоте_Леман&oldid=26618567”