Википедија

Luis de Kamois

португалски песник

Luis Vaz de Kamois (port. Luís Vaz de Camões; 1524. ili 1525, verovatno u Koimbri ili Lisabonu — 10. jun 1579. ili 1580. u Lisabonu) važi za portugalskog nacionalnog pesnika.[1]

Luis Vaz de Kamois
Luis de Kamois
Datum rođenja1524.
Mesto rođenjaLisabon
Datum smrti1580.
Mesto smrtiLisabon

Biografski podaci o njemu su retki i nepouzdani. Verovatno je studirao u Koimbri, služio kao vojnik u Severnoj Africi, živeo u Makau, Goi i Mozambiku. U Portugal se vratio tek 1570. Pripadao je grupi najobrazovanijih ljudi svoga vremena.

Kamoes je, pored ostalog, pisao pesme, ode i sonete. Njegovo glavno delo je ep Luzijade (Os Lusíadas) iz 1572.[1] Luzijade su delo homerovske širine i stila, slično Odiseji, i blisko klasičnim mitovima i bogovima. Ovo delo se bavi otkrićem pomorskog puta do Indije. Glavni junak je Vasko da Gama koji je oko Rta dobre nade i istočne obale Afrike stigao do Kalkute u Indiji.

Dan Kamoisove smrti, 10. jun, je portugalski nacionalni praznik. Najveće portugalsko književno priznanje je Nagrada Kamois (Prémio Camões), koja se dodeljuje od 1989. Portugalski kulturni institut nosi ime Institut Kamois (Instituto Camões).

Život uredi

Poreklo i mladost uredi

Većina podataka o biografiji Luisa de Kamoisa izaziva sumnje i verovatno većina onoga što cirkuliše o njemu nije ništa drugo do tipičan folklor koji se formira oko poznate ličnosti. Dokumentovano je samo nekoliko datuma koji vode njegovoj putanji.[2] Prapostojbina porodice Kamois je Galicija (tadašnja Kraljevina Galicija), nedaleko od rta Finistere. S očeve strane, Luis de Kamois poticao je od Vaska Pires de Kamoisa, galicijskog trubadura, ratnika i fidalga, koji se 1370. preselio u Portugaliju i od kralja dobio velike beneficije u pogledu položaja, počasti i zemlje, a čija je poezija nacionalističke prirode, doprinela odvraćanju od bretonskog i italijanskog uticaja i oblikovanju nacionalnog trubadurskog stila.[3][4] Njegov sin Antao Vaz de Kamois služio je na Crvenom moru i oženio se sa Donom Guiomar da Gama, u srodstvu sa Vaskom da Gamom. Iz ovog braka rođeni su Simao Vaz de Kamois, koji je služio u Kraljevskoj mornarici i trgovao u Gvineji i Indiji, i još jedan brat, Bento, koji je pratio karijeru pisca i stupio u sveštenstvo, pridružujući se franjevcima iz Ostina u manastiru Santa Kruz, što je bila prestižna škola za mnogo mlade portugalske gospode. Simao se oženio Donom Anom de Sa e Makedo, takođe iz plemićke porodice, iz Santarema. Njen sin jedinac, Luis Vaz de Kamois, prema Džejnu, Fernandesu i nekim drugim autorima, rođen je u Lisabonu 1524. Tri godine kasnije, gradu je pretila kuga, te se porodica preselila, prateći dvor, u Koimbru.[3][5] Međutim, postoji i nekoliko drugih gradova koji tvrde da su bili njegovo rodno mesto: Koimbra, Santarem i Alenker. Iako su prvi Kamoisovi biografi, Severin de Farija i Manoel Korea, u početku navodili da je njegova godina rođenja 1517,[6] zapisi o spiskovima organizacije Kasa da Indija, koje je kasnije konsultovao Manuel de Farija i Soza, izgleda da dokazuju da je Kamois je zapravo rođen u Lisabonu, 1524.[7][8][9] Argumenti za stavljanje njegovog mesta rođenja izvan Lisabona su slabi; ali nisu potpuno neosporni,[10][11] tako da se prema sadanjim gledištima smatra da su njegovo mesto i datum rođenja neizvesni.[5][12]

O njegovom detinjstvu mnogo toga ostaje nepoznato. Do njegove dvanaeste ili trinaeste godine o njemu se starao njegov ujak Bento, koji ga je zatim poslao u Koimbru da studira. Tradicionalni izvori navode da je bio nedisciplinovan student, ali željan znanja, zainteresovan za istoriju, kosmografiju i klasičnu i modernu književnost. Njegovo ime se, međutim, ne nalazi u zapisima Univerziteta u Koimbri, ali iz njegovog razrađenog stila i obilja eruditnih citata koji se pojavljuju u njegovim delima izvesno je da je na neki način stekao solidno obrazovanje. Moguće je da ga je njegov ujak, kancelar univerziteta i prior manastira Santa Kruz, podučavao ili da je studirao na manastirskom fakultetu. Sa dvadesetak godina verovatno se preselio u Lisabon, pre nego što je završio studije. Njegova porodica je bila siromašna, ali pošto je bio plemić, mogaće je da je bio primljen na dvor Žoaora III gde je uspostavio plodne intelektualne kontakte i započeo svoju karijeru kao pesnik.[12][13][14]

Pretpostavljalo se da je zarađivao za život kao učitelj Franciska, sina grofa Linharesa, D. Antonija de Norone, ali to sada izgleda malo verovatno.[14] Takođe se priča da je usvojio boemski način života, posećivao kafane i imao burne ljubavne veze. U kasnim biografijama pesnika po imenu se navodi nekoliko dama koje su bile predmet njegove naklonosti, ali se te identifikacije trenutno smatraju apokrifnim dodacima njegovoj legendi. Među njima je, na primer, bilo govora o strasti prema infanti Doni Mariji, kraljevoj sestri, ali bi mu ta odvažnost zaradila vreme u zatvoru. Druga je bila Katarina de Atejde, sa kojom je navodno imao frustriranu ljubavnu vezu koja je rezultirala njegovim samoizgnanstvom, prvo u Ribatehu, a zatim i prijavljivanjem za vojnika u Seuti. Razlog za ovo drugo putovanje je nejasan, ali samo putovanje je prihvaćena činjenica; tu je ostao dve godine i izgubio desno oko u pomorskoj bici u Gibraltarskom tesnacu. Vrativši se u Lisabon, nije gubio vreme nastavljajući svoj boemski život.[15][16][14]‍:pp. 20–21

U dokumentu koji datira iz 1550. godine navodi se da se prijavio za putovanje u Indiju: „Luis de Kamois, sin Simao Vaza i Ane de Sa, koji živi u Lisabonu, u Mourariji; štitonoša, 25 godina star, crvenobrad, doveo je oca kao jemca; ide na brod S. Pedra dos Burgalesesa ... među oružnicima". Kako se ispostavilo, nije se odmah ukrcao. U božićnoj povorci ušao je u svađu sa izvesnim Gonsalom Borhesom, radnikom kraljevske palate, i ranio ga mačem. Osuđen na zatvor, kasnije je dobio pismo pomilovanja i oslobođen je kraljevskim nalogom 7. marta 1553. godine, u kome se kaže: „on je mlad čovek i siromašan i ove godine će služiti u Indiji”. Manuel de Farija i Soza nađen u registrima Armade Indije, za godinu 1553, pod naslovom „Gente de guerra” („Ljudi rata”).[14]‍:pp. 19–21

Kamois je isplovio na dan Cvetih, 24. marta 1553. Njegove poslednje reči, iz njegovog pisma, bile su reči Scipiona Afrikanca, „Ingrata patria, non possidebis ossa mea” (Nezahvalna otadžbino, nećeš posedovati moje kosti).[17]

Bibliografija uredi

 
Statua Luisa de Kamoisa ispred zgrade Instituta za opštinske poslove (Lil Senado) U Makau, Kina
 
Monument Luisa de Kamoisa, Lisabon

Kamoisovi radovi

Prevodi na engleski
  • Os Lusíadas, Manuel Nunes Godinho, 19. vek[1]
  • The Lusiadas of Luiz de Camões. Leonard Bacon. 1966.
  • Luis de Camões: Epic and Lyric. Keith Bosley. Carcanet, 1990.
  • The Lusiads. Prevod: Landeg White. Oxford: Oxford University Press. 2002. ISBN 0-19-280151-1. 
  • Camões, Luís de (septembar 2005). William Baer, ur. Selected Sonnets: A Bilingual Edition. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-09266-9. 
  • The Collected Lyric Poems of Luís de Camões Trans. Landeg White. Princeton: Princeton University Press, 2008. ISBN [18]
Biografija i tekstualne studije na engleskom jeziku
  • Life of Camões. John Adamson. Longman, 1820.
  • Camoens: His Life and his Lusiads: A Commentary. Richard Francis Burton. 2 vols. London: Quaritch, 1881.[19]
  • The Place of Camoens in Literature. Joaquim Nabuco. Washington, D.C. [?], 1908.[20]
  • Luis de Camões. Aubrey F.G. Bell. London: 1923.
  • Camoens, Central Figure of Portuguese Literature. Isaac Goldberg. Girard: Haldeman-Julius, 1924.
  • From Virgil to Milton. Cecil M. Bowra. 1945.
  • Camoens and the Epic of the Lusiads. Henry Hersch Hart. 1962.
  • Monteiro, George (1996). The Presence of Camões: Influences on the Literature of England, America & Southern Africa. Lexington: University of Kentucky Press. ISBN 0-8131-1952-9. 
  • Meihuizen, Nicholas (2007). Ordering Empire: The Poetry of Camões, Pringle and Campbell. Bern: Peter Lang. ISBN 978-3-03911-023-0. 
  • "Camões, Prince of Poets". Clive Willis, HiPLAM, University of Bristol. 2010. ISBN 978-0-9552406-6-9.
Biografija i tekstualne studije na španskom jeziku
  • Camoens y Cervantes / Orico, Osvaldo., 1948
  • Camoens / Filgueira Valverde, Jose., 1958
  • Homenaje a Camoens: Estudios y Ensayos., 1980
  • Cuatro Lecciones Sobre Camoens / Alonso Zamora Vicente., 1981

Reference uredi

  1. ^ a b v „The Lusiads”. World Digital Library. 1800—1882. Pristupljeno 2. 9. 2013. 
  2. ^ Minchillo, Carlos Cortez (1998). Sonetos de Camões ("Biografia") (na jeziku: portugalski). Atelie Editorial. ISBN 978-85-85851-62-0. 
  3. ^ a b Jayne, K. G. (april 2004). Vasco Da Gama and His Successors 1460 to 1580 (na jeziku: engleski). Kessinger Publishing. str. 250—251. ISBN 978-0-7661-9706-0. 
  4. ^ Mourão e Vasconcelos, José Maria do Carmo de Sousa Botelho, Morgado de Mateus (1847). Os Lusiadas: nova edição segundo a do Morgado Matteus, com as notas e vida do autor pelo mesmo, corrigida segunda as edicoes de Hamburgo e de Lisboa, e enrequecida de novas notas e d'uma prefação pel C.L. de Moura (na jeziku: portugalski). Didot. 
  5. ^ a b Fernandes, Manuel Bernardo Lopes (1861). Memoria das medalhas e condecorações portuguezas e das estrangeiras com relação a Portugal (na jeziku: portugalski). Typ. da mesma academia. str. 48—49. 
  6. ^ Obras de Luis de Camões, Tomo I ("Breve Noticia da Vida de Luis de Camões"). Officina Luisiana. 1779. 
  7. ^ Obras Completas de Luis de Camões, Vol. I. ("Vida de Luis de Camões"). Officina typographica de Langhoff. 1834. 
  8. ^ Brewster, David (1837). Lives of the Most Eminent Literary and Scientific Men of Italy, Spain, and Portugal, Vol. III. Longman, Rees,Orme, Brown, Green & Longman. str. 298. 
  9. ^ Saraiva, António José & Oscar. História da Literatura Portuguesa (Porto Editora, 6ª edição) 3ª Época: O Renascimento, Capítulo IX: Luís de Camões. str. 331. 
  10. ^ Soutto-Mayor, Maciel (1867). Archivo pittoresco, Volume 10. (na jeziku: portugalski). Tip. de Castro Irmão. str. 341—342. 
  11. ^ Nabuco, Joaquim (21. 9. 2009). Camões e os Lusiadas (na jeziku: portugalski). BiblioBazaar. str. 30—31. ISBN 978-1-115-23386-6. 
  12. ^ a b Spina, Segismundo. Os Lusíadas – Antologia (na jeziku: portugalski). Atelie Editorial. str. 9—10. ISBN 978-85-85851-54-5. 
  13. ^ Minchillo (1998). Sonetos de Camões (na jeziku: portugalski). Atelie Editorial. str. 211—212. ISBN 978-85-85851-62-0. 
  14. ^ a b v g Gentil, Georges Le (1995). Camões: l'œuvre épique & lyrique (na jeziku: francuski). Editions Chandeigne. str. 13—14. ISBN 978-2-906462-16-8. 
  15. ^ Minchillo (1998). Sonetos de Camões (na jeziku: portugalski). Atelie Editorial. str. 212—213. ISBN 978-85-85851-62-0. 
  16. ^ Mourão e Vasconcelos (1847). Os Lusiadas: nova edicao segundo a do Morgado Matteus, com as notas e vida do autor pelo mesmo, corrigida segunda as edicoes de Hamburgo e de Lisboa, e enrequecida de novas notas e d'uma prefaçao pel C.L. de Moura (na jeziku: portugalski). Didot. str. 34—35. 
  17. ^ Chisholm 1911.
  18. ^ „The Laureate of Hard Luck: 'The Collected Lyric Poems of Luís de Camões' - The New York Sun”. Nysun.com. Arhivirano iz originala 16. 09. 2021. g. Pristupljeno 2013-10-21. 
  19. ^ „Camoens: His Life and His Lusiads. A Commentary by Richard Francis Burton”. Burtoniana.org. Pristupljeno 2013-10-21. 
  20. ^ „The place of Camoens in literature: Nabuco, Joaquim, 1849-1910 : Free Download & Streaming: Internet Archive”. Pristupljeno 2013-10-21. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Luis de Kamois na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Луис_де_Камоис&oldid=27555798”