Maksim Sandovič
Maksim Sandovič (rus. Максим Тимофеевич Сандович, polj. Maksym Sandowicz) bio pravoslavni sveštenik, borac protiv latinizacije svoga naroda i velikomučenik kod etničke grupe Rusina - Lemka.
Maksim Sandovič | |
|---|---|
 Maksim Sandovič | |
| Ime po rođenju | Maksim Timofeevič Sandovič |
| Druga imena | Maksim iz Gorlica |
| Datum rođenja | 1. februar 1888. |
| Mesto rođenja | Ždinja, Austro-ugarska (danas Poljska) |
| Datum smrti | 6. avgust 1914. (26 god.) |
| Mesto smrti | Gorlice, Austro-ugarska |
| Uzrok smrti | streljanje |
| Državljanstvo | Austro-ugarsko |
| Religija | pravoslavlje |
| Delovanje | pravoslavni sveštenik, borac protiv latinizacije Lemka |
Biografija uredi
Rođen u Austro-ugarskom lemkovskom selu Ždinja, od oca Timofeja i Kristine Sandovič. Otac Timofej je bio seljak i pevao psalme kod lokalne grko-katoličke crkve, mama je bila domaćica. Osnovnu školu od četiri razreda je završio u Gorlicama, gimnaziju je učio u Jaslu. Već u gimnaziji bio je veoma pobožan čovek pa je planirao da se pridruži manastiru. Napustio je gimnaziju Zbog loših ocena. Za tri meseca bio je u grko-katoličkom Krehovskom manastiru (selo Krehov kod Lavova). Manastir je napustio zbog loše i strane atmosfere. Preuzeo je pravoslavnu veru i otišao u Rusku Imperiju u Počajovski manastir kod grada Počajov (danas Ukrajina). Tamo je na njega utecao (buduči) mitropolit Antonije Hrapovicki, koji ga je preporučio volinskom Seminariju u gradu Luck. Po završetku 11. septembra 1911. Antonije Hrapovicki ga je rukopoložio kao sveštenika, i slao da služi kod Lemka. Maksim Sandovič je služio u nekoliko lemkovskih sela, gde se narod vraćao na staru veru (selo Grab).
Od strane Austro-ugarske bio je više puta progonjen i zatvoren. 28. 1912. uhapšen je i odveden u Lavov, gde je optužen za špijunažu za Rusku Imperiju. Tamo su mu obećali izlazak iz zatvora ako napusti pravoslavnu veru. To se nije desilo pa je 1914. izpušten je iz zatvora. Vratio se u rodno selo Ždinja. S početkom Prvog svetskog rata ponovo ga uhapse, optužen je za širenje ruske propagande. 6. septembra 1914. austrijska vojska (kapetan Ditrih) ga je ubila u zatvoru u Gorlicah, bez suđenja, pred očima oca Josifa i Maksimove trudne žene. Poslednje reči Maksima Sandoviča bile su Živelo sveto Pravoslavlje, živela sveta Rusija.
Kanonizacija uredi
7. jula 1994. rešenjem arhierejskog sabora Poljske pravoslavne crkve bio je kanonizovan kao svetomučenik. Na njegovom groblju postavljen je novi železni ruski krst. 10. septembra 1996. rešenjem arhierejskog sabora Ruske pravoslavne zagranične crkve Maksim Sandovič unesen je u crkveni kalendar. 3. aprila 2001. rešenjem sinoda Ukrajinske pravoslavne crkve ime Maksima Sandoviča uneseno je u imenik svetnika iz Galicije. 22. novembra 2006. u imenik karpatkoruskih svetitelja i 20. julija 2012. i imenik svetnika Volinjskih.[1]
