Мали ронац

врста патке

Mali ronac (lat. Mergellus albellus) vrsta je patke iz potporodice ronaca i monotipska je vrsta roda Mergellus. Mergellus je deminutiv Mergusa i albellus potiče od lat. albus što znači "beo".[2] Ovaj rod je srodan rodu Mergus i ponekad su izjednačeni, iako postoji više srodnosti sa rodom vrsta pataka dupljašica (Bucephala).[3] Mali ronac ponekad hibridizuje sa patkom dupljašicom (Bucephala clangula).[4]

Mali ronac
Mužjak
Ženka
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Klasa:
Red:
Porodica:
Potporodica:
Rod:
Vrsta:
M. albellus
Binomno ime
Mergellus albellus
Sinonimi

Mergus albellus

Fosil morske patke iz sredljeg miocena pokazuje da je vrsta slična malom roncu postojala pre oko 13 miliona godina. Poreklo današnje vrste se ocenjuje na pleistocenski period.

 
Ženka malog ronca izbliza

Mužjak malog ronca, sa svojim izgledom koji podseća na "pande" ili "naprsli led" je lako prepoznatljiv i izgleda baš crno-belo u letu. Ženka i mladi mužjak su ptice sive boje tela sa kestenjastim čelom, temenom i iz daljine se mogu pomešati sa plavokljunom patkom (Oxyura jamaicensis). Ima belu ovalnu mrlju na krilima koja se vidi u letu. Kljun malog ronca ima rožnate lamale i izeckane ivice koji pomažu da riba ne sklizne prilikom lova.

Mali ronac je 38–44 centimetara dugačka ptica.[4]

Rasprostranjenje i ekologija

uredi
 
Poletanje malog ronca

Gnezdi se u severnim tajgama Evrope i Azije. Gnezda pravi u stablima drveća. Živi na jezerima i barama sa puno riba, ali se sreće i na sporijim rekama. Selica je i svoja gnezdilišta napušta tokom jeseni. Zimu provodi u zaklonjenim obalama i jezerima oko Baltičkog mora, Crnog mora, severne Nemačke i celom koridoru od Nemačke do Bugarske na Dunavu. Lutalice se beleže i u Severnoj Americi. Na jezerima preferira mesta oko obala ili ispod manjeg drveća. Gnezdi se od maja meseca i ženka polaže od 6 do 9 jaja. Gnezdi se u starim stablima u napuštenim rupama žuna. Stidljiva je vrsta i na najmanje uznemiravanje beži.

Mali ronac je obuhvaćen Sporazumom o zaštiti afričko-azijskih migratornih ptica močvarica (AEWA). Ne smatra se ugroženom vrstom po IUCN kategorizaciji, iako je na globanom nivou populacioni tren opadajući.[1]

Fosilna istorija

uredi

Neimenovani fosil patke, prepoznat po ramenoj kosti je pronađena u srednjem miocenu, pre oko 13–12 miliona godina u Mátraszõlõs, Mađarska i prvo je dodeljena rodu Mergus. Međutim, autori su uključivali malog ronca u oceni i shodno tome, kost je na kraju pripisana Mergellus, ponajviše jer je kost bila sličnija predstavnicima roda Bucephala, koja je takođe nađena na istom lokalitetu. Postoje neslaganja oko mogućnosti pripadanja ovog fosila bilo kojoj modernoj vrsti pataka zbog izuzetne starosti,[5] mada izgleda da je ipak velika mogućnost da su se još onda formirali moderni rodovi[6]

Fosil iz najranijeg pleistocena pronađen u Engleskoj ukazuje da je recentna vrsta postojala još pre 1.5–2,0 miliona godina.[5]

Galerija

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b BirdLife International (2016). Mergellus albellus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 27. 1. 2020. 
  2. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 38,251. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  3. ^ Livezey, Bradley C. (1986). „A phylogenetic analysis of recent anseriform genera using morphological characters” (PDF). Auk. 103 (4): 737—754. JSTOR 4088089. 
  4. ^ a b Madge 1988, str. 274–276
  5. ^ a b Mlíkovský, Jiří (2002). Cenozoic Birds of the World, Part 1: Europe (PDF). Prague: Ninox Press. str. 123. ISBN 80-901105-3-8. Arhivirano iz originala (PDF) 07. 03. 2011. g. Pristupljeno 27. 09. 2017. 
  6. ^ Gál, Erika; Hír, János; Kessler, Eugén; Kókay, József (1998—99). „Középsõ-miocén õsmaradványok, a Mátraszõlõs, Rákóczi-kápolna alatti útbevágásból. I. A Mátraszõlõs 1. lelõhely” [Middle Miocene fossils from the sections at the Rákóczi chapel at Mátraszőlős. Locality Mátraszõlõs I.] (PDF). Folia Historico Naturalia Musei Matraensis (na jeziku: mađarski i engleski). 23: 33—78. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 07. 2011. g. Pristupljeno 27. 09. 2017. 

Spoljašnje veze

uredi