Manastir Pantelejmon
Manastir Svetog Pantelejmona (rus. Монастырь Святого Пантелеймона, grč. Μονή Αγίου Παντελεήμονος [Moní Agíou Panteleímonos]), takođe poznat kao Rusikon (rus. Россикон, grč. Ρωσσικόν [Rossikón]) ili Novi Rusik (rus. Новый Руссик), je jedan od 20 „glavnih“ manastira na Svetoj gori. Tradicionalno se smatra „ruskim“, iako sastav monaha je postao pretežno ruski tek u poslednjem kvartalu 19. veka, kada je stavljen pod upravu Ruske crkve i ruskog cara što je trajalo do početka Prvog svetskog rata.
Pantalejmon je rangiran kao 19-i manastir u hijerarhiji Svete gore.
Istorija uredi
Prvobitno rusko monaški naselje na Svetoj gori u 11. veku je bilo priznato kao poseban manastir.
U vreme tatarsko-mongolskog ropstva Rusije većina monaha bili su Grci i Srbi. U njega je prvo došao Rastko Nemanjić, kada je hteo da se zamonaši.[1] Obnovio ga je srpski car Dušan 1349. godine.[2] Uputio je srpski vladar tom ruskom manastiru dve zlatne bule, razne zemlje i glavu Sv. Pantelije, te time nanovo podiže ruski manastir.[3]
Krajem XV i početkom 16. veka u manastiru su živeli uglavnom Srbi, što svedoči prepiska uprave manastira sa vlastima u Moskvi iz tog vremena. Srbi su nastavili da pomažu ruski manastir; izdašne darove su tako slali despot Jovan Dragaš, knez Lazar, knjeginja Milica, despot Konstadin, Brankovići i srpski patrijarh Spiridon.
U 18. veku manastir je pao u tako teško stanje da je 1726. godine u njemu ostalo samo dva ruska i dva bugarska monaha. Godine 1735, manastir je proglašen grčkim. Manastir je obnovljen i ponovo postao ruski 1830. godine dolaskom jeromonaha Anikite.
Manastir je bio pod pokroviteljstvom Ruske carske porodice Romanovih tokom druge polovine 19. veka kada je doživeo značajan napredak.
Do kraja 19. veka postao je najveći manastir na Svetoj gori po posedu i broju bratstva. 1903. godine je bilo 1.446 monaha, a 1913. - oko 2000. Manastir je više puta paljen, najpoznatiji slučajevi su : 1307, kada je manastir spaljen od strane katalonskih, pirata, i 1968. godine.
Prvi od lidera Rusije koji je posetio Rusikon je bio Vladimir Putin (9. septembar 2005).
Podvižnici, relikvije i blago uredi
Manastir je ovenčan podvizima mnogobrojnih ruskih podvižnika od kojih je najpoznatiji starac Siluan, koji je umro i sahranjen u manastiru 1938. godine.
Ponos manastira je biblioteka, koja je bila teško oštećena tokom požara 1959, i nekoliko neprocenjivih relikvija, uključujući mošti Svetog Pantelejmona.
Trenutni status uredi
Godine 2006, bratstvo manastira je brojalo oko 50 monaha i iskušenika.
Manastir se od 1988. godine, zajedno sa ostalih devetnaest svetogorskih manastira, nalazi na UNESKO-voj listi svetske baštine u sklopu spomenika srednjeg veka objedinjenih pod zaštićenom celinom Planina Atos.
Reference uredi
Spoljašnje veze uredi
- Manastir Pantelejmon - orthodoxwiki
- Rusikon - Sveta gora
- Skit Svetog Pantalejmona
- Manastir Pantelejmon na sajtu Svete gore