Manastir Svetog Pavla

Manastir Svetog Pavla (grč. Μονή Αγίου Παύλου) je svetogorski manastir, po značaju na 14. mestu na Svetoj gori Atos. Nalazi se na zapadnoj strani Atonskog poluostrva. Osnovao ga je u 10. veku Sveti Pavle Ksiropotamski sin imperatora Mihajla I Rangabe.

Kada je manastir postradao ostale su samo ruševine. Te razvaline otkupila su od manastira Ksiropotama dva srpska vlastelina iz Kostura. Bili su to velikoshimnik Gerasim Radonja i Antonije Bagaš, koji se takođe posle zamonašio.^[1] Oni su uz pomoć braće Vuka i Grgura Brankovića temeljno obnovili manastir Svetog Pavla. Po jednoj verziji događaja pogrebeno telo Vuka Brankovića, je velikoshimnik Gerasim preneo na Svetu goru, i pohranio u njegovoj zadužbini — tom manastiru.

Manastir je oblika kvadrata okruženi visokim i jakim stenama. Saborna manastirska crkva posvećena je Sretenju Gospodnjem.

U manastirskoj riznici čuvaju se čestice Životvornog krsta, delovi moštiju Svetog Grigorija Bogoslova, Maksima Ispovednika, prepodobnog Kalinika, Vasilija Velikog, patrijarha Teodora Aleksandrijskog i mnoge druge.

Sada u manastiru živi oko 30 monaha.

Manastirska biblioteka sadrži 494 rukopisa i 12.000 pečatnih knjiga.

Manastir se od 1988. godine, zajedno sa ostalih devetnaest svetogorskih manastira, nalazi na UNESKO-voj listi Svetske baštine u sklopu spomenika srednjeg veka objedinjenih pod zaštićenom celinom planina Atos. Ova sveta obitelj je vekovima bila srpska, kako piše Antonio Vučetić.^[2]

Reference uredi

^ Miladin Stevanović: „Vuk Branković”, Beograd 2004.
^ Vučetić, Antonije (1885). Starine, knjiga XVII. Zagreb: JAZU.

Spoljašnje veze uredi

[1] Miladin Stevanović: „Vuk Branković”, Beograd 2004.

[2] Vučetić, Antonije (1885). Starine, knjiga XVII. Zagreb: JAZU.

[1]

[2]