Википедија

Margit Kafka

мађарски писац (1880-1918)

Margit Kafka (mađ. Margit Kaffka; Nađkarolj, 10. jun 1880 — Budimpešta, 1. decembar 1918) je bila mađarska književnica i pesnikinja.[1][2]

Margit Kafka
Margit Kafka
Lični podaci
Puno imeMargit Kafka
Datum rođenja(1880-06-10)10. jun 1880.
Mesto rođenjaNađkarolj, Mađarska
Datum smrti1. decembar 1919.(1919-12-01) (39 god.)
Mesto smrtiBudimpešta, Mađarska
Statua Margit Kafke u Budimpešti
Grafika Šandora Muhija
Grob Margit Kafke u Budimpešti. Autor Kövesházi Kalmár Elza (1876–1956) (1939).

Endre Adi ju je nazvao "velikim, velikim piscem"; bila je jedna od najznačajnijih mađarskih pisaca i važan član Nyugat generacije (književni časopis Zapad). Njeno pisanje inspirisali su József Kiss, Mihály Szabolcska i grupa pisaca časopisa Hét.

Lični život uredi

Margit Kafka je rođena 10. juna 1880. u Nađkarolju (danas Opština Muničipiu Karej (Satu Mare), Rumunija) u porodici mlađeg mađarskog plemstva.[3] Margit Kafka je bila ćerka majke Mađarice i oca češkog porekla.[1] Njen otac je bio javni tužilac, ali je rano umro i porodica je živela u oskudnijim okolnostima. Dobila je stipendiju za školovanje na Učiteljskom fakultetu Sestara milosrdnica u Satmaru, a zauzvrat je godinu dana predavala u Miškolcu. Studirala je u Budimpešti, gde je stekla diplomu učitelja u Ženskoj školi Eržebet. Vratila se u Miškolc, gde je predavala književnost i ekonomiju u privatnoj ženskoj školi, omiljenoj od strane učenika. To je period kada se pojavljuju njeni prvi spisi, pesme i romani. Kasnije je postala stalni saradnik Nyugat-a, najvažnijeg časopisa tog doba.

Udala se za Bruna Freliha, šumarskog službenika, 17. februara 1905. godine. Godine 1906. rodila je sina Lasla.[1] Godine 1907. njen muž se preselio u Ministarstvo poljoprivrede, što je Margit omogućilo da se odseli iz Miškolca, grada koji joj se nije dopao. Međutim, njihov brak je nakon nekoliko godina postao stresan i završio se razvodom. Margit je radila kao učitelj u Budimpešti između 1910. i 1915. godine. Za to vreme objavila je svoje najpoznatije delo, Színek és évek (Boje i godine) (1912).

Početkom Prvog svetskog rata napustila je profesorski posao da bi se s punim radnim vremenom posvetila svom književnom radu.

Udala se po drugi put 1914. za lekara Ervina Bauera, mlađeg brata Bele Balaža. Ervin Bauer je bio deset godina mlađi od nje. Brak je bio srećan, uprkos razdvajanju para skoro odmah nakon njihovog medenog meseca: izbio je Prvi svetski rat i Bauer je pozvan da radi u vojnoj bolnici.[1]

Književnost uredi

Njeni radovi su se uglavnom bavili dvema glavnim temama: padom plemstva i fizičkim i duhovnim nedaćama nezavisnih žena početkom 20. veka. Često je pisala o svojim ličnim sećanjima na velike nacionalne krize, eklatantne opozicije anahronog društva u Mađarskoj. Najčešće je ipak pisala o ženi, njenoj sudbini i duši u kriznim godinama od prekretnice stoleća do izbijanja rata.[3][4]

Patnja izazvana izbijanjem Prvog svetskog rata uticala je na Margit Kafku i njene savremenike. Jednog Božića, napisala je pesmu „Pokušala sam da se molim“, da bi oslobodila deo svog očaja; u ovom delu zamolila je Boga da se smiluje nad patnjama žena čiji je život rat nepovratno preobražavao.[1]

Njena književna karijera može se podeliti na tri poglavlja, od 1901. do početka Nyugata 1908. godine, drugo završeno početkom rata 1918. godine, a treće obeleženo teškim godinama posle rata koji se završio njenom smrću.

Godina 1912. obeležila je objavljivanje njenog prvog i najvažnijeg romana Színek és Évek (Boje i godine) koji se bavi sudbinom plemićke klase i žena. Njeno drugo najpoznatije delo je Hangyaboly (Mravinjak) koje prikuplja njena sećanja iz godina u Sestrama milosrdnicama, objavljena je 1917.[3][4]

Krajem novembra 1918. godine počela je da planira istraživanje i pisanje svog sledećeg velikog dela, istorijskog romana smeštenog u biblijska vremena. Dok je sa svojim izdavačem razgovarala o uslovima, avansima i rokovima, počela je da pati od glavobolje. Ubrzo se teško razbolela od gripa i umrla 1. decembra 1918. Njen sin Laslo je umro sledećeg dana.[1]

Glavni radovi uredi

  • Versek (1903)
  • Levelek a zárdából (roman u obliku dnevnika, 1904)
  • A gondolkodók és egyéb elbeszélések (priče, 1906)
  • Csendes válságok(priče, 1909)
  • Képzelet-királyfiak (priče, 1909)
  • Csendes válságok (priče, 1910)
  • Csonka regény és novellák (priče, 1911)
  • Tallózó évek (Godine traganja) (pesme, 1911)
  • Utolszor a lyrán (pesme, 1912)
  • Süppedő talajon (priče, 1912)
  • Színek és Évek (Boje i godine) (roman, 1912)
  • Mária évei (Marijine godine) (roman, 1913)
  • Szent Ildefonso bálja (priče, 1914)
  • Két nyár (Dva leta) (roman, 1916)
  • Állomások (Stenice) (roman, 1917)
  • Hangyaboly (Mravinjak) (roman, 1917)
  • Kis emberek barátocskáim (zbirka ranih radova, 1918)
  • Az élet útján (pesme, 1918)
  • A révnél (priče, 1918)

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ „Kaffka, Margit (1880–1918)”. encyclopedia.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 4. 2024. 
  2. ^ „Kaffka Margit, tarczafalvi”. nevpont.hu. Pristupljeno 22. 4. 2024. 
  3. ^ a b v Kafka, Margit (1979). Mravinjak. Beograd: BIGZ. str. 167—168. 
  4. ^ a b Ban, Imre; Barta, Janoš; Cine, Mihalj. Istorija mađarske književnosti. Novi Sad : Matica srpska : Forum, 1976. str. 230—231. 

Literatura uredi

  • Czigány, Lóránt. "Women in Revolt: Margit Kaffka." The Oxford History of Hungarian Literature. Oxford: Clarendon, 1984. 333–36.
  • Bodnár, György. Kaffka Margit. Budapest: Balassi, 2001.
  • Borgos, Anna, ed. A te színed előtt. Kaffka Margit szerelmei. Budapest: Holnap, 2006.
  • Földes, Anna. Kaffka Margit: Pályakép. Budapest: Kossuth, 1987.
  • Fülöp, László. Kaffka Margit. Budapest: Gondolat, 1988.
  • Horváth, Györgyi. "Női irodalom a magyar századelőn. A női irodalom szerepe Kaffka Margit Színek és évek című regényének kritikai megítélésében". Sárkányfű 4 (1999): 54–66.
  • Kádár, Judit. "Feminista nézőpont az irodalomtudományban". Helikon 4 (1994): 407–16.
  • Nemeskürty, István, "Kaffka Margit." Diák, írj magyar éneket. A magyar irodalom története 1945-ig. Budapest: Gondolat, 1985. Vol. 2, 698–701.
  • Kárpáti, Béla. Miskolci irodalom, irodalom Miskolcon. Miskolc, 1989.
  • Simon, Zsuzsanna, ed. A lélek stációi. Kaffka Margit válogatott levelezése. Budapest: Nap, 2010.
  • Tötösy de Zepetnek, Steven. "Margit Kaffka and Dorothy Richardson: A Comparison." Hungarian Studies 11.1 (1996): 77–95.
  • Tötösy de Zepetnek, Steven. "Kaffka Margit prózája. Az irodalmi feminizmus kezdete Magyarországon". Régi és új peregrináció. Magyarok külföldön, külföldiek Magyarországon. Ed. Imre Békési, József Jankovics, László Kósa, & Judit Nyerges. Budapest: International Association for Hungarian Studies, 1993. Vol. 2, 1185–94.
  • Tötösy de Zepetnek, Steven (斯蒂文·托托西演). 文学研究的合法化: 一种新实用主义 ·整体化和经主 义文学与文化研究方法 (Legitimizing the Study of Literature: A New Pragmatism and the Systemic Approach to Literature and Culture). Trans. Ma Jui-ch'i (马瑞琪翻). Beijing: Peking University Press, 1997. 171–93.
  • Genealogy of the Kaffka de Tarczafalva Family IN: Tötösy de Zepetnek, Steven. Records of the Tötösy de Zepetnek Family. CLCWeb: Comparative Literature and Culture (Library) (2010-): <https://docs.lib.purdue.edu/clcweblibrary/totosyrecords>.
  • Tötösy de Zepetnek, Steven. "Women's Literature and Men Writing about Women". Comparative Literature: Theory, Method, Application. By Steven Tötösy de Zepetnek. Amsterdam: Rodopi, 1998. 174–214.
  • Wittmann, Livia K. "Desire in Feminist Narration: Reading Margit Kaffka and Dorothy Richardson." Canadian Review of Comparative Literature / Revue Canadienne de Littérature Comparée 21.3 (1994): 399–415.

Spoljašnje veze uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маргит_Кафка&oldid=27713546”