Marija Kuderžikova
Marija Kuderžikova (češ. Marie Kudeříková; Vnorovi, 24. mart 1921 - Vroclav, 26. mart 1943), poznata i pod imenom Maruška Kuderžikova (češ. Maruška Kudeříková), bila je studentkinja aktivna u češkom, antifašističkom pokretu otpora protiv nacističke okupacije Čehoslovačke. Učestvovala je u nekoliko sabotaža usmerenih protiv nacističkih okupatora. Gestapo ju je uhapsio 1941. Bila je osuđena na smrt, a kazna nad njom je izvršena odsecanjem glave.[1] Dok je bila u zatvoru napisala je 32 pisma, koja su objavljena pod naslovom „Fragmenti života: pisma iz zatvora” (Zlomky života: listy z vězení).[2] Nakon Drugog svetskog rata postala je jedan od simbola antifašističke borbe u Čehoslovačkoj. Njeno ime nosi nekoliko ulica i škola. Na osnovu njenih poslednjih dana provedenih u zatvoru Jaromil Jireš je snimio film „I pozdravi mi lastavice” 1972. godine.[2][3]
Marija Kuderžikova | |
|---|---|
 Bista Marije Kuderžikove u Olomoucu. Delo vajara Vojtjeha Horžineka. | |
| Datum rođenja | 24. februar 1921. |
| Mesto rođenja | Vnorovi, Čehoslovačka |
| Datum smrti | 26. februar 1943. (22 god.) |
| Mesto smrti | Vroclav, Treći rajh |
Biografija uredi
Kuderžikova je rođena u rimokatoličkoj porodici u Vnorovi. Njen otac, Josef Kuderžik u mladosti je bio deo čehoslovačke legije koja se borila na strani Rusa u Prvom svetskom ratu. Za vreme nemačke okupacije Čehoslovačke aktivno je učestvovao u aktivnostima protiv nemačkih vojnika. Njegova najstarija ćerka Marija je tada pohađala gimnaziju u Stražnici.[4] U Stražnici se upoznala sa mladim komunistom Juliusom Julekom Kramaričem. Pod njegovim uticajem počela je da se zanima za marksističke ideje, što je dovelo do sukoba u njenoj religioznoj porodici. Kasnije je prokomentarisala: Julek je položio temelj mog celokupnog budućeg dela.[4] Oboje su maturirali 1940. Kuderžikova je otišla da studira jezik u Brnu, a Kramarič je ostao u Vnorovi.
Nakon što se univerzitet za vreme rata izmestio iz Brna u Veversku Bitišku, Kuderžikova se priključila Omladinskom savezu, organizaciji koja je bila tesno povezana sa Centralnim komitetim komunističke partije. Pomagala je u štampanju zabranjenih publikacija i postera, a potom je učestvovala u sabotažama zajedno sa drugim omladincima.[5] Za vreme talasa hapšenja 1941. skrivala se u selu Lažanki. U jesen iste godine otputovala je u Brno gde je nastavila da učestvuje u akcijama Omladinskog saveza.
Kaderžikovu je uhapsio Gestapo u Brnu 5. decembra 1941. Ispitivanje se odigralo u Brnu i Pragu, a suđenje u Vroclavu. Njeni roditelji su prisustvovali suđenju. Osuđena je na odsecanje glave.[4] Provela je više od sto dana u zatvoru čekajući egzekuciju. Tokom zarobljeništva radila je kao bojadžija dečjih igračaka. Takođe, tajno je pisala autobigrafske beleške o svom životu u vidu pisama. Njene zapise sačuvali su prijateljica i zatvorski čuvar. Kazna je izvršena 26. marta 1943, dva dana nakon njenog dvadeset drugog rođendana. U poslednjem pismu, napisanom na dan egzekucije, zapisala je: Zbogom, pozdravljam vas, volim vas, ne plačem. Bez jadikovanja, bez drhtanja, bez bola odlazim, stigla sam do onoga što je cilj, ne i do smisla. Brutalna metoda odsecanja glave šokirala je češko društvo, a za vreme rata bilo je zabranjeno javno govoriti o okolnostima njene smrti.[4]
Nasleđe uredi
Nakon Drugog svetskog rata i uspostavljanja komunističke uprave Kuderžikova je slavljena kao heroj i isticana je za primer mladim generacijama.[4] O njenom delovanju se učilo iz istorije, a njena pisma su se našla u školskim čitankama.[6] Po njoj je nazvana osnovna škola u Stražnjici. Mesta Prag, Brno, Krelov, Svitavi, Veverska Bitiška, Breclav, Ostrava, Haviržov, Znojmo, Trutnov, Benešov i Usti na Labi imaju ulicu nazvanu njenim imenom. Rodna kuća Marije Kuderžikove u Vnorovi je pretvorena u muzej.
Na osnovu njenih poslednjih dana provedenih u zatvoru Jaromil Jireš je snimio film „I pozdravi mi lastavice” 1972. godine. Mariju je igrala Magdalena Vašariova.
Nasleđe Marije Kuderžikove kao heroja dovođeno je u pitanje nakon pada komunizma i ponovne revizije istorije. Između ostalog isticali su se dokumenti koji su navodno ukazivali da je nevešto organizovano antifašističko delovanje Kuderžikove i njenih saradnika dovelo do zatvaranja mnogih nedužnih osoba u koncentracione logore.[6]
Reference uredi
- ^ Colin Pateman (17. 5. 2017). Beheaded by Hitler: Cruelty of the Nazis, Judicial Terror and Civilian Executions 1933-1945. Fonthill Media. str. 174—. GGKEY:NYJKRUE9X32.
- ^ a b „And Give My Love to the Swallows”. 51st international film festival for children and youth. Pristupljeno 10. 12. 2010.
- ^ Zelman, Julia (1. 11. 2012). „Czech films about the Holocaust before and after 1968. Jaromil Jireš’s And Give My Love to the Swallows (….a pozdravuji vlastovky, 1972)”. East European Film Bulletin. Arhivirano iz originala 5. 2. 2017. g. Pristupljeno 4. 2. 2017.
- ^ a b v g d „Marie Kudeříková (Obec Vnorovy - Historie)”. Obec Vnorovy (na jeziku: Czech). Pristupljeno 10. 12. 2010.
- ^ „Marie Kudeříková” (na jeziku: Czech). Veverská Bítýška - oficiální stránky obce (official website). Pristupljeno 12. 12. 2010.
- ^ a b „Mýtus a pravda o Marušce Kudeříkové”. Czech Television (na jeziku: Czech). Pristupljeno 12. 12. 2010.
