Википедија

Marija Margareta Kirh

Marija Margareta Kirh (nem. Maria Margaretha Kirch; rođena Vinkelman, u istorijskim izvorima po imenu Marija Margareta Kirhin; Panič pored Lajpciga, 25. februar 1670 – Berlin, 29. decembar 1720) je bila nemački astronom. Bila je jedan od prvih poznatih astronoma svog perioda zbog svog pisanja o konjukciji Sunca sa Saturnom, Venerom i Jupiterom 1709. odnosno 1712. godine.[1]

Marija Kirh
Datum rođenja(1670-02-25)25. februar 1670.
Mesto rođenjaPanič pored Lajpciga, Kneževina-izbornik Saksonija
Datum smrti29. decembar 1720.(1720-12-29) (50 god.)
Mesto smrtiBerlin, Pruska kraljevina

Mladost uredi

Mariju je od ranog detinjstva obrazovao njen otac, luteranski sveštenik, koji je verovao da ona zaslužuje obrazovanje ekvivalentno onom koji se daje dečacima.[2] Sa 13 godina izgubila je i oca i majku. Od tada je takođe stekla opšte obrazovanje od svog zeta Justinusa Telnera i poznatog samoukog astronoma Kristofa Arnolda, koji je živeo u blizini u gradu Somerfeldu i koji je bio zaslužan da je prvi otkrio prolaznu kometu.[3][4] Postala je Arnoldova nezvanična pomoćnica, a kasnije i asistent, živeći sa njim i njegovom porodicom. [2] Astronomija nije bila u potpunosti organizovana po cehovskim pravilima tokom ovog vremenskog perioda. Kao rezultat toga, put da se postane astronom često je izgledao veoma različito od slučaja do slučaja.[5]

Preko Arnolda, Marija je upoznala poznatog nemačkog astronoma i matematičara Gotfrida Kirha, koji je bio 30 godina stariji od nje i koji je dobio obuku iz astronomije kod Johanesa Hevelijusa i formalno obrazovanje na Univerzitetu u Jeni.[6][7] Venčali su se 1692. godine, a kasnije su dobili četvoro dece, koja su sva pratila roditelje studirajući astronomiju. [8][9] Kirh je imao koristi od svoje zajednice sa Marijom jer je imao ženu koja je brinula o njegovoj deci i pomoćnika da vodi proračune, prikuplja podatke i na drugi način mu pomaže. U međuvremenu, Marija je mogla da nastavi školovanje u astronomiji. Bez ove zajednice, malo je verovatno da bi Marija mogla samostalno da učestvuje u astronomiji. Godine 1700, par se preselio u Berlin, pošto je izborni vladar Brandenburga Fridrih III, kasnije Fridrih I Pruski, imenovao Gotfrida Kirha za kraljevskog astronoma, poziciju koja se dodeljuje eminentnom astronomu.[10]

Karijera, zapažanja i publikacije uredi

Ženama nisu bile priuštene godine šegrtovanja, zbog čega su bile zavisne od onih u svom domaćinstvu za obuku.[11] Zbog toga, Gotfrid Kirh je davao svojoj ženi dalja uputstva iz astronomije, kao i svojoj sestri i deci počev od malih nogu.[12] Zbog društvenih normi i verovanja u datom vremenskom periodu, ženama nije bilo dozvoljeno da pohađaju univerzitete u Nemačkoj.[13] To, međutim, nije u potpunosti isključilo ženu iz bavljenja astronomijom, jer su se astronomski rad i posmatranje neba odvijali uglavnom van univerziteta.[14] Većina astronoma tokom ovog vremenskog perioda nije imala zvanične diplome iz astronomije. Umesto toga, većina astronoma je imala diplomama iz medicine, prava ili teologije.[15] Istaknuti naučni univerziteti u to vreme uključivali su Francusku kraljevsku akademiju nauka, Berlinsku akademiju nauka i Kraljevsko društvo u Londonu – svi su bili namenjeni muškoj publici.[6] Tako je Kirhova postala jedna od retkih žena aktivnih u astronomiji 1700-ih.[16] Postala je nadaleko poznata kao Kirhin, ženska verzija porodičnog imena.[17] U Svetom rimskom carstvu nije bilo nečuveno da se žena bavi astronomijom. Marija Kunic, Elizabet Hevelijus i Marija Klara Emart bile su aktivne astronomke u sedamnaestom veku.[18]

Fridrih III je ediktom uveo monopol na kalendare u Brandenburgu, a kasnije i u Pruskoj, uvodeći kalendarski porez. Prihod od ovog monopola bio je za plaćanje astronoma i članova Berlinske akademije nauka koju je Fridrih III osnovao u julu 1700. godine. Fridrih III je takođe nastavio da gradi opservatoriju koja je inaugurisana u januaru 1711. Uz pomoć supruge, Gotfrid Kirh je pripremio prvi kalendar serije, pod nazivom Chur-Brandenburgischer Verbesserter Calender Auff das Jahr Christi 1701, koji je postao veoma popularan.[16]

Marija i Gotfrid su radili zajedno kao tim. Na tipičan način esnafa napredovala je sa pozicije Arnoldovog šegrta i postala pomoćnica svom mužu. Njen muž je studirao astronomiju na Univerzitetu u Jeni i služio je kao šegrt Johanesu Hevelijusu.[14] Na akademiji je radila kao njegov nezvanični, ali priznati asistent. Položaj žena u nauci bio je sličan njihovom položaju u esnafima, cenjen, ali podređen.[19] Zajedno su vršili zapažanja i vršili proračune za izradu kalendara i efemerida.

Od 1697. godine, Kirhovi su takođe počeli da beleže vremenske informacije. Njihovi podaci su korišćeni za izradu kalendara i almanaha, a takođe su bili veoma korisni u navigaciji. Akademija nauka u Berlinu se bavila prodajom njihovih kalendara.[20]

Tokom prve decenije njenog rada na akademiji kao asistenta muža, Kirhova je posmatrala nebo, svake večeri sa početkom u 21 čas. Tokom takvog rutinskog posmatranja otkrila je kometu.[21] Dana 21. aprila 1702. Kirhova je otkrila takozvanu „Kometu iz 1702.“ (S/1702 N1).[22] Danas nema sumnje u njen prioritet u otkrivanju S/1702 N1.[21] Međutim, u to vreme njen muž je bio zaslužan za otkriće.[23] U svojim beleškama od te noći njen muž je zabeležio:

„Rano ujutru (oko 2:00 ujutru) nebo je bilo vedro i zvezdano. Nekoliko noći ranije, posmatrao sam promenljivu zvezdu i moja žena je (dok sam spavao) želela da je pronađe i vidi sama, i našla je kometu na nebu. Probudila me je i ja sam otkrio da je to zaista kometa... Bio sam iznenađen što je nisam video prethodne noći".[24]

Ovu kometu su zapravo dan ranije otkrila dva astronoma u Rimu, Frančesko Bjankini i Đakomo Filipo Maraldi.[25]

Jedini naučni časopis u Nemačkoj u to vreme, Acta Eruditorum, bio je na latinskom. Naknadna izdanja Kirhove u njeno ime bila su na nemačkom. U to vreme, njen muž nije imao samostalnu katedru na akademiji i Kirhovi su radili kao tim na zajedničkim problemima. Par je zajedno posmatrao nebo: on je posmatrao sever, a ona jug, praveći zapažanja koja jedna osoba ne bi mogla tačno izvesti.[24]

Kirhova je nastavila da se bavi svojim astronomskim radom, objavljujući na nemačkom pod svojim imenom i uz odgovarajuće priznanje. Njene publikacije, koje uključuju njena zapažanja o Aurori Borealis (1707), pamflet Von der Conjunction der Sonne des Saturni und der Venus o konjukciji Sunca sa Saturnom i Venerom (1709), i približavanju konjunkcije Jupitera i Saturna u 1712. postao je njen trajni doprinos astronomiji. Pre Kirhove, jedina žena astronom u Svetom rimskom carstvu koja je objavljivala pod svojim imenom bila je Marija Kunic.[26] Porodični prijatelj i potpredsednik Berlinske akademije nauka, Alfons de Vinjol, rekao je: „Ako se uzme u obzir reputacija gospođe Kirh i gospođe Kunic, mora se priznati da ne postoji grana nauke... u kojoj žene nisu sposobne za dostignuća, i da Nemačka posebno u astronomiji zauzima prvo mesto iznad svih drugih država u Evropi“.[24]

Godine 1709. predsednik Berlinske akademije nauka Gotfrid fon Lajbnic ju je predstavio pruskom dvoru, gde je Kirhova objasnila kako je videla sunčeve pege.[24]

Nakon što je njen muž umro 1710. godine, Kirhova je pokušala da preuzme njegovo mesto astronoma i tvorca kalendara u Kraljevskoj akademiji nauka. Njene radnje su bile reprezentativne za dobro uspostavljen princip koji je dozvoljavao udovicama da preuzmu zanat svojih muževa nakon njihove smrti.[27] Uprkos tome što je njenu peticiju podržao Lajbnic, predsednik akademije, izvršno veće akademije odbilo je njen zahtev za formalnim položajem rekavši da bi „ono što joj ustupamo moglo poslužiti kao primer u budućnosti“. Veće nije želelo da napravi presedan imenovanjem žene. Uprkos činjenici da su otprilike 14% astronoma početkom 18. veka bile žene, u to vreme još uvek je bilo izuzetno neuobičajeno da žene postanu članice naučnih akademija.[28] U svojoj peticiji Kirhova je navela svoje kvalifikacije za tu poziciju. Svoju prijavu je obrazložila u terminima prihvatljivim za to vreme, tvrdeći da je dobro kvalifikovana jer ju je muž uputio u astronomske proračune i posmatranje. Ona je naglasila da se astronomskim radom bavila od udaje i da je radila na akademiji od imenovanja njenog supruga deset godina ranije. Za Kirhovu, imenovanje na akademiju ne bi bilo samo znak časti, već vitalni izvor prihoda za nju i njenu decu. Ona je to čak i pojasnila u svojoj peticiji, objašnjavajući da joj muž nije ostavio dovoljno sredstava za izdržavanje porodice. U staroj esnafskoj tradiciji zanata, bilo je moguće da Kirhova preuzme položaj svog muža nakon njegove smrti, ali nove naučne institucije su imale tendenciju da ne slede tu tradiciju.[29] Uprkos tome što su i Marija i Gotfrid proveli godine radeći na kalendarima i otkrili po jednu kometu, jedina stavka koju Marija nije imala a koju su imali skoro svi u Akademiji je univerzitetsko obrazovanje.[6]

Lajbnic je bio jedina istaknuta ličnost koja je podržala njenu žalbu. Na kraju, molba za rad na Berlinskoj akademiji je odbijena. Kada je Lajbnic napustio Berlin 1711. godine, Akademija je postala još odlučnija u odbijanju Marijinog ulaska sve dok početkom 1712. nije dobila konačnu odbijenicu.[6]

Kirhova je bila sigurna da su njene peticije odbijene zbog njenog pola. Tome donekle govori i činjenica da je umesto nje na mesto njenog muža postavljen Johan Hajnrih Hofman, koji je imao malo iskustva. Hofman je ubrzo zaostao sa svojim radom i nije uspeo da iznese potrebna zapažanja. Čak je predloženo da Kirhova postane njegov pomoćnik.[20] Međutim, kao izuzetno dostignuće za to vreme, primljena je na Berlinsku akademiju nauka.[2]

Godine 1711. objavila je Die Vorbereitung zug grossen Opposition, dobro prihvaćen pamflet u kojem je predvidela novu kometu, a zatim pamflet o Jupiteru i Saturnu. Godine 1712. Kirhova je prihvatila pokroviteljstvo Bernharda Fridriha fon Krosiga, koji je bio entuzijastičan astronom amater. Ona i njen muž su radili u Krosigovoj opservatoriji dok se gradila akademska opservatorija. U Krosigovoj opservatoriji dostigla je čin majstora astronoma.[30]

Nakon što je Baron fon Krosig umro 1714. godine, Kirhova se preselila u Dancig (Gdanjsk) da nakratko asistira profesoru matematike pre nego što se vratila u Berlin 1716.[11] Ona i njen sin, koji je upravo završio fakultet, dobili su ponudu da rade kao astronomi za ruskog cara Petra Velikog,[24] ali su radije ostali u Berlinu gde je ona nastavila da računa kalendare za lokalitete kao što su Nirnberg, Drezden, Breslav.

Ona je obučila svog sina Kristfrida Kirha i ćerke Kristin Kirh i Margaretu Kirh da joj budu pomoćnici u porodičnom astronomskom radu, nastavljajući sa proizvodnjom kalendara i almanaha, kao i posmatranjem.[31] Godine 1716, njen sin Kristfrid i Johan Vilhelm Vagner su imenovani za posmatrače u opservatoriji akademije nakon Hofmanove smrti.[32] Kirhova se vratila u Berlin da bi bila pomoćnica svog sina zajedno sa ćerkom Kristin.[33] Ponovo je radila u akademskoj opservatoriji računajući kalendare.[24] Muški članovi akademije žalili su se da je preuzela previše istaknutu ulogu i da je bila „previše vidljiva u opservatoriji kada su je posetićivali stranci“. Kirhovoj je naređeno da se „povuče u pozadinu i prepusti razgovor... svom sinu”. Godine 1717. Berlinska akademija dala je Mariji dve opcije, ili da nastavi da se bori za sopstvenu poziciju ili da se povuče u interesu ugleda svog sina.[34] Odabrala je da se povuče i nastavi svoja posmatranja kod kuće, za koju je Akademija tražila da bude u blizini kako bi njen sin i dalje mogao da večera kod kuće, a da ne zanemaruje svoje dužnosti na Akademiji.[35] Marija Kirh je umrla od groznice u Berlinu 29. decembra 1720.[34]

Publikacije uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Alic, Margaret (1986). Hypatia's heritage. British Library: The Women's Press Limited. str. 121. ISBN 0-7043-3954-4. 
  2. ^ a b v Schiebinger, Londa (1989). The Mind Has No Sex?: Women in the Origins of Modern Science. Harvard University Press. str. 21–38. ISBN 0-674-57625-X. 
  3. ^ Virginia Trimble; Thomas R. Williams; Katherine Bracher; Richard Jarrell; Jordan D. Marché; F. Jamil Ragep (2007). Biographical Encyclopedia of Astronomers . Springer Science & Business Media. str. 639. ISBN 978-0-387-30400-7. 
  4. ^ Fara, Patrica (2004). Pandora's Breeches. str. 141. 
  5. ^ Arina Angerman; Geerte Binnema; Annemieke Keunen; Vefie Poels; Jacqueline Zirkzee (2012). Current Issues in Women's History: International Conference on Women's History. Routledge. str. 24. ISBN 978-1-136-24880-1. 
  6. ^ a b v g Schiebinger, Londa (1987). „Maria Winkelmann at the Berlin Academy: A Turning Point for Women in Science”. Isis. 78 (2): 174—200. ISSN 0021-1753. JSTOR 231521. S2CID 143933148. doi:10.1086/354389. 
  7. ^ Arina Angerman, Geerte Binnema, Annemieke Keunen, Vefie Poels & Jacqueline Zirkzee (2012). Current Issues in Women's History: International Conference on Women's History. Routledge. str. 34. ISBN 978-1-136-24880-1. 
  8. ^ Angerman, Arina (1989). Current Issues in Women's History. str. 23—24. 
  9. ^ Alic, Margaret (1986). Hypatia's Heritage: A History of Women in Science from Antiquity to the late Nineteenth Century . Beacon Press. ISBN 0-8070-6731-8. 
  10. ^ Lisa Yount (2007). A to Z of Women in Science and Math. Infobase Publishing. str. 157. ISBN 978-1-4381-0795-0. 
  11. ^ a b Schiebinger, Londa (1987). „Maria Winkelmann at the Berlin Academy: A Turning Point for Women in Science”. Isis. 78 (2): 174—200. ISSN 0021-1753. JSTOR 231521. S2CID 143933148. doi:10.1086/354389. 
  12. ^ Neuhäuser, R.; Arlt, R.; Richter, S. (maj 2018). „Reconstructed sunspot positions in the Maunder minimum based on the correspondence of Gottfried Kirch”. Astronomische Nachrichten. 339 (4): 219—267. Bibcode:2018AN....339..219N. ISSN 0004-6337. S2CID 119216924. arXiv:1807.10241  . doi:10.1002/asna.201813481. 
  13. ^ Schiebinger, Londa (jun 1987). „Maria Winkelmann at the Berlin Academy”. JSTOR 231521.  Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć)
  14. ^ a b Arina Angerman; Geerte Binnema; Annemieke Keunen; Vefie Poels; Jacqueline Zirkzee (2012). Current Issues in Women's History: International Conference on Women's History. Routledge. str. 24. ISBN 978-1-136-24880-1. 
  15. ^ Angerman, Arina (1989). Current Issues in Women's History. str. 23—24. 
  16. ^ a b Virginia Trimble; Thomas R. Williams; Katherine Bracher; Richard Jarrell; Jordan D. Marché; F. Jamil Ragep (2007). Biographical Encyclopedia of Astronomers . Springer Science & Business Media. str. 639. ISBN 978-0-387-30400-7. 
  17. ^ Virginia Trimble; Thomas R. Williams; Katherine Bracher; Richard Jarrell; Jordan D. Marché; F. Jamil Ragep (2007). Biographical Encyclopedia of Astronomers . Springer Science & Business Media. str. 638. ISBN 978-0-387-30400-7. 
  18. ^ Arina Angerman, Geerte Binnema, Annemieke Keunen, Vefie Poels & Jacqueline Zirkzee (2012). Current Issues in Women's History: International Conference on Women's History. Routledge. str. 34. ISBN 978-1-136-24880-1. {{cite book}}: CS1 maint: multiple names: authors list
  19. ^ Arina Angerman; Geerte Binnema; Annemieke Keunen; Vefie Poels; Jacqueline Zirkzee (2012). Current Issues in Women's History: International Conference on Women's History. Routledge. str. 25. ISBN 978-1-136-24880-1. 
  20. ^ a b Schiebinger, Londa (1989). The Mind Has No Sex?: Women in the Origins of Modern Science. Harvard University Press. str. 21–38. ISBN 0-674-57625-X. 
  21. ^ a b Dorothy O. Helly; Susan Reverby (1992). Gendered Domains: Rethinking Public and Private in Women's History: Essays from the Seventh Berkshire Conference on the History of Women. Cornell University Press. str. 57—68. ISBN 978-0-8014-9702-5. 
  22. ^ Kronk, Gary (2014). Cometography: Volume 1, Ancient–1799: A Catalog of Comets. Cambridge University Press, United Kingdom. 
  23. ^ „Maria Winckelmann - Biography”. Maths History (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-04. 
  24. ^ a b v g d đ Dorothy O. Helly; Susan Reverby (1992). Gendered Domains: Rethinking Public and Private in Women's History: Essays from the Seventh Berkshire Conference on the History of Women. Cornell University Press. str. 57—68. ISBN 978-0-8014-9702-5. 
  25. ^ Kronk, Gary (2014). Cometography: Volume 1, Ancient–1799: A Catalog of Comets. Cambridge University Press, United Kingdom. 
  26. ^ Arina Angerman; Geerte Binnema; Annemieke Keunen; Vefie Poels; Jacqueline Zirkzee (2012). Current Issues in Women's History: International Conference on Women's History. Routledge. str. 25. ISBN 978-1-136-24880-1. 
  27. ^ Schiebinger, Londa (1989). The Mind Has No Sex?: Women in the Origins of Modern Science. Harvard University Press. str. 82. 
  28. ^ Fara, Patrica (2004). Pandora's Breeches. str. 141. 
  29. ^ Dorothy O. Helly; Susan Reverby (1992). Gendered Domains: Rethinking Public and Private in Women's History: Essays from the Seventh Berkshire Conference on the History of Women. Cornell University Press. str. 66. ISBN 978-0-8014-9702-5. 
  30. ^ Dorothy O. Helly; Susan Reverby (1992). Gendered Domains: Rethinking Public and Private in Women's History: Essays from the Seventh Berkshire Conference on the History of Women. Cornell University Press. str. 67. ISBN 978-0-8014-9702-5. 
  31. ^ „Maria Winckelmann - Biography”. Maths History (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-06. 
  32. ^ Wielen, Roland (mart 2016). „Leibniz-Objekt des Monats: Leibniz und das Kalender-Edikt von 1700”. Berlin-Brandenburgische Akademie der Wissenschaften. 
  33. ^ Virginia Trimble; Thomas R. Williams; Katherine Bracher; Richard Jarrell; Jordan D. Marché; F. Jamil Ragep (2007). Biographical Encyclopedia of Astronomers . Springer Science & Business Media. str. 637. ISBN 978-0-387-30400-7. 
  34. ^ a b Yount, Lisa (2007). A to Z of Women in Science and Math. Infobase Publishing. str. 158. ISBN 978-1-4381-0795-0. 
  35. ^ Dorothy O. Helly; Susan Reverby (1992). Gendered Domains: Rethinking Public and Private in Women's History: Essays from the Seventh Berkshire Conference on the History of Women. Cornell University Press. str. 68. ISBN 978-0-8014-9702-5. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марија_Маргарета_Кирх&oldid=27699069”