Википедија

Mari Darijesek

Мари Даријесек (енгл

Mari Darijesek (engl. Marie Darrieussecq; rođena 3. januara 1969, Bajon), je francuska spisateljica. Takođe je prevodilac i bavila se psihoanalitikom.

Mari Darijesek
Mari Darijesek 2011. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1969-01-03)3. januar 1969. (55 god.)
Mesto rođenjaBajon, Francuska
Zvanični veb-sajt
www.mariedarrieussecq.com

Njene knjige istražuju neizgovorene i napuštene teritorije u književnosti. Njen rad je gust, obeležen stalnim obnavljanjem žanrova i registara. Objavljuje je francuski izdavač P.O.L.

Njena prva knjiga Svinjizmi (Truismes), objavljena u 27. godini, metamorfoza žene u krmaču, postigla je svetski uspeh, u tiražu od više od milion primeraka u Francuskoj i inostranstvu, prevedena na četrdeset jezika.

2013. godine nagrađena je Nagradama za medicinu i Prix des Prix za roman Il faut beaucoup aimer les hommes (Men, A Novel of Cinema & Desire). Godine 2019. održala je dvogodišnju katedru pisaca-rezidencije na Science Po u Parizu.

Biografija uredi

Obrazovanje uredi

1986. položila je Baccalauréat iz francuske književnosti u Bajonu. Nakon dvogodišnjeg pripremnog kursa (Hypokhâgne and Khâgne) iz književnosti u Lycée Montaigne u Bordou i Lycée Louis-Le-Grand u Parizu, studirala je na École Normale Supérieure de la Rue d'Ulm u Parizu od 1990. do 1994, a zatim na Sorbonne Nouvelle. 1992. godine položila je svoj završni ispit na Modernoj književnosti, na šestom mestu.[1]

Njena doktorska teza pod mentorstvom Francis Marmande, odbranjena 1997. godine na Univerzitetu Paris VII, nosila je naslov: „Kritični trenuci u savremenoj književnosti. Tragična ironija i Autofikcija u delima Žorža Pereka, Mišel Leirisa, Serge Doubrovskiog i Herve Guiberta."

Lični život uredi

Njen prvi suprug je bio matematičar, a drugi astrofizičar. Mari Darijesek ima troje dece.

Novele uredi

Mari Darijesek locira svoje delo u domenu fantastike [2] i The Baby [3] kvalifikuje kao svoju „jedinu autobiografsku knjigu“.[4] Gotovo svi njeni likovi su žene, a većina su pripovedači. Pišu, uglavnom u sveske, kako bi svedočili o događajima i preživeli. Iako izgleda da po profesiji podsećaju na autorku (nekolicina je psihologa), nikada nisu potpuno poput nje. Na primer, nijedan od njih nije autor.

Ona ili piše kratke monologe ili romane u trećem licu koji se fokusiraju na svet u celini, kroz grupu ljudi iz fiktivnog sela zvanog Kleve na jugozapadu Francuske, u Baskiji:

„Nazvao sam ovo izmišljeno, autobiografsko selo Kleve kao počast Princezi de Klev. Bilo mi je dosta izmišljanja likova. Sada ih crpim iz rezervoara Kleve i gledam kako stare, od 80-ih do mnogo kasnije. Solange, Rose, Christian, itd. (...) Često postoji važna tema, nametnuta onim što se dešava u svetu. Nedavno sam želeo da pišem o migrantima, kao i o svima drugima ... Ali na svoj način, daleko od klišea i unapred svarenih rečenica.“ [5]

Svinjizmi i Moj fantomski suprug mogu se čitati kao dva rana romana koji najavljuju celokupno telo njenog dela: ona piše o telu i njegovoj metamorfozi,[6] prelivanju i gubitku, sa neviđenim pristupom ženskim pitanjima, dok pribegava fantastično, duhovi i čudovišta. Čudovišta igraju važnu ulogu u poetici Mari Darijesek: ona zamišlja pisanje kao „dostupno fantomkama“, način na koji prisutnost čini prisutnom, čineći da čitalac čuje nečujno i uzimajući u obzir, u metafizičkim ciklusima, susret između nastanka života i tišina smrti.[7]

Mari Darijesek je objavila osamnaest romana, dramu, biografiju, dve knjige za decu i nekoliko kataloga umetnika.

Radi na klišejima i strukturira svoje romane po uobičajenim mestima. Novinarka Raphaëlle Leyris napisala je 2011. godine:

„Tema Mari Darijesek bila je uvek ista od Svinjizama: ispitivanje šta jezik ima da kaže o iskustvu, način na koji reči, naime opšta mesta, izražavaju stvarnost i, zauzvrat, oblikuju stvarnost.“ [8]

Naslov Il faut beaucoup aimer les hommes (Muškarci. Roman o bioskopu i želji ) preuzeto je iz rečenice Margaret Diras u La Vie matérielle : "Moramo mnogo da volimo muškarce". Mnogo, puno. Volite ih puno da biste ih voleli. Inače je nemoguće, ne bismo ih mogli podneti.[9] "

Teme uredi

Kao pisca metamorfnog tela, zanimaju je mutacije, žensko, muško i nebinarno.

Odnos tela prema višku i nedostatku, bezobrazluku i nestanku glavna je tema njenog rada. Ona kaže da piše: "za telo i prema telu, u smislu onoga što ne govori u nama".[10] Duhovi lutaju kroz sve njene knjige, nestanak čoveka, deteta ili sveta. Mari Darijesek istražuje zone tišine i neizrečeno: "Stavljanje reči na ono što nema reči, gde reči još ne postoje ili više ne postoje".[11]

Njeni likovi su uglavnom dobro proputovani i kreću se između Antarktika (Beli), Australije (Tom Is Dead ), Los Anđelesa i Konga (Muškarci) i Mediterana na krstarenju (La Mer à l’envers). U svojim romanima psihologiju i istoriju povezuje sa različitim oblicima geografije.[11] Nathalie Crom, u članku o svom romanu Le Pays in La Croix napisala je da postavlja „pitanje pripadnosti (jeziku, pejzažu ili naciji), bez imalo nostalgije za klasičnom ili tradicionalnom vizijom puštanja korena.[12] "

Posebnu pažnju posvećuje geografiji u njenom odnosu sa prostorom, kao i vremenom, i eri antropocena, svesna da planeta ima ograničen životni vek. Divljih životinja i ugroženih vrsta ima na pretek. Mari Darijesek svoju tvrdnju navodi Gilles Deleuze’s: "Pisci su odgovorni za umiranje životinja".[13] Ona piše za i na mestu nestalih životinja. U intervjuu novinarki Mia Funk izjavila je: "Kad nestane poslednji slon, nedostajaće nam. Nedostaje nam tasmanski tigar".[14]

2013. godine napisala je u hronici u listu Libération: "Ne znamo šta će ostati od nas, jednom kada živimo na planeti bez divljih životinja. Kada se propusti propustiti do te mere da njegovo ime više nije poznato, čak se ni šuplji oblik više ne oseća, a mi gubimo deo sebe, postajemo gluplji, kompaktniji i manje labilni. Manje životinja, moglo bi se reći".[15]

Žensko gledište u književnosti uredi

U Svinjizmima ona povezuje metaforu o "čudovišnom obliku puberteta" [16] kroz metamorfozu žene u krmaču. Mari Darijesek uvodi bebe u književnost sa The Baby,[17] knjigom koju kvalifikuje kao "militantni književni gest".[18] U delu Clèves ona opisuje transformaciju tinejdžerke s dolaskom njenog prvog menstruacijskog perioda i otkrivanjem seksualnosti. Virginie Despentes je u Le Monde des Livres napisala:

"Clèves funkcioniše kao premotavanje trenutaka koji nisu zaboravljeni ili skriveni, jednostavno nikad konsultovani ili proslavljeni." [19]

2016. godine objavila je Être ici est une splendeur, Vie de Paula M. Backer (Being Here Is a Splendour, Life of Paula M. Baker) ( Biti ovde je sjaj, život Paule M. Baker), biografiju nemačke slikarke Paula Modersohn-Baker, čije je prezime amputirala u podnaslovu "Život Paule M. Baker": "Žene nemaju ime. Imaju imena. Njihovo ime je privremeni zajam, nestabilan, efemerni znak. Pronalaze druga obeležja za svoje pravo na svet, prisustvo, stvaranje i potpis. Izmišljaju se u čovekovom svetu, prekršajem ".[20]

Posle Virdžinije Vulf, Natali Sarot i Margaret Diras, Mari Darijesek "čini čitav svet" [21] s obzirom na činjenicu da polovina sveta, žene, još uvek nema pravo da govori.

Međutim, ona odbija da poveže svoje knjige sa feminističkom literaturom:

"Nemam problema ako se nazovem feministkinjom. Ali ne koristim reč za kvalifikovanje svojih knjiga. (…) Bilo bi pojednostavljeno. Na primer, moje knjige su takođe ekološke".[22]

Stil uredi

Pisanje Mari Darijesek odlikuje preciznost, konciznost i jasnoća; nervozan, ritmičan jezik, koristeći unutrašnju prozodiju, često u praznom stihu. Njen minimalistički stil, pun anegdota i naučnih ili geografskih metafora, služi "fizičkom obliku pisanja",[23] bliskom "pisanju kao senzaciji",[24] izrazu koji je prilagodila Natali Sarot.

Odnos sa jezikom uredi

Mari Darijesek, čije su majka i dve bake govorile baskijski,[25] u intervjuima redovno tvrdi [26] da ne sakalizuje francuski i smatra ga jezikom, između ostalog: "Verujem da pisci imaju poseban odnos sa svojim maternjim jezikom. Oni se usuđuju da ga dodirnu, smatraju to nečim izvan sebe i mogu da se slome ili poigraju sa ovim jezikom".[27] Njeni likovi se često sele sa jednog kontinenta na drugi i skoro svi su suočeni sa stranim jezicima. U Tom Is Dead (Tom je mrtav) smrt deteta najavljena na engleskom, pošto je francuski pripovedač živeo u Australiji:

"Posle Tomove smrti, moj engleski, onako kako sam zapravo razumeo engleski, na neki se način smanjio. (…) Ali tokom grupne terapije znao sam o čemu ljudi govore. Da bih mogao da pratim. Sa njima sam ponovo naučio da govorim. Moji časovi jezika".[28] ( Tom je mrtav )

Francuski kao muški jezik uredi

U Le Pays-u, Mari Darijesek, francuski kvalifikuje kao "jezik autoriteta" u kojem "muški subjekt vlada rečenicom, potkrepljen glagolom".[29] Ona demonstrira na sledeći način:

"Muški rod dominira ženskim u francuskom jeziku; ako bi sve žene na svetu bile u pratnji psa, bile bi prinuđene da se tim ženama i psima obraća u muškom obliku, jer su žene i psi poslušni".[11]

Na pitanje da li je njeno pisanje ženskog roda, ona odgovara: "Pisanje nema pol ni seks, jer je roman mesto metamorfoze".[30]

Ipak, ona dodaje u predgovoru svog prevoda Virdžinije Vulf:

"Ostavljam otvoreno pitanje ženskog pisanja, što je takođe pitanje mog života".[31]

Polemike, priznanja i kritike uredi

Polemike uredi

1998. godine pisac Marie NDiaye optužila je Mari Darijesek da je "prelepila" [32] nekoliko njenih knjiga kako bi napisala Moj fantomski muž.

2007. godine, nakon objavljivanja knjige Tom is Dead, Camille Laurens, koju je takođe objavio P.O.L, optužila je Mari Darijesek za "psihički plagijarizam". Njihov izdavač Paul Otchakovsky-Laurens branio je Mari Darijesek na tribini u Le Monde-u pod nazivom "Ne, Mari Darijesek nije plagirala Camille Laurens".[33] Posle ovih optužbi, Mari Darijesek je 2010. godine objavila esej, Policijski izveštaj (Rapport de police), o pitanju plagijarizma u literaturi. O sukobu koji je usledio nakon objavljivanja knjige Tom je mrtav napisana je stranica na Vikipediji.

Pohvale kritike uredi

1988. godine Mari Darijesek dodeljena je nagrada Prix du jeune écrivain de langue française (Nagrada mladog francuskog pisca) za kratku priču La Randonneuse.[34]

1996. godine objavljivanje Svinjizama pokrenulo je Mari Darijesek sa 27 godina na medijsku scenu i izazvalo udarni talas. Iste godine Žan-Lik Godar otkupio je prava na roman, a zatim je odlučio da ga ne prilagođava.[35]

U časopisu "Le Figaro", Eric Ollivier je napisao o Svinjizmima u članku pod naslovom "Priča zbog koje povraćaš: osećaš unutrašnji bes, lažno naivan i veseo ton koji impulzivno povezuje strahote sa ovog sveta (...). Prevladavaju gluposti, sve do epiloga. Odvratno i teško podnošljivo".[36]

2003. godine Žan-Mari Gistav le Klezio je u "Le Point-u" napisao:

"Delo Mari Darijesek podseća na Lautréamont-a: san svinja, u Canto IV, započinje na sledeći način: "Sanjao sam da sam ušao u telo svinja ... kada sam želeo da ubijem, ubio sam. Rođena je Svinjska priča. Prolaz kada Falmer, ili duh Maldorera, preleti Panteon je Moj Fantomski muž. Bela je himna okeana, na amfibijskog čoveka, ili čak "devojke snega", koji se pojavljuje u Canto IV".[37]

Po objavljivanju knjige Biti ovde je sjaj, Život Paule M. Beker, Etienne de Montety napisao je u knjizi Le Figaro littéraire 2016. godine: "(...) Mari Darijesek nije ništa od onoga što je žensko. To je njen zaštitni znak".[38]

Obaveze uredi

Mari Darijesek je pokroviteljica Réseau DES Francuske od 2001. godine, udruženja koje pomaže žrtvama Distelbène.[39]

2007. godine izabrana je za pokroviteljicu Bibliothèques sans frontières.[40]

Tokom francuske predsedničke kampanje 2007. godine podržala je Segolen Roajal.[41]

2012. godine bila je Sponzor udruženja studenata iz Baskije velikim školama.[42]

2014. godine bila je u zatvoru Passés par la case (odslužila zatvorsku kaznu) i postala pokrovitelj zatvorske opservatorije.[11]

Godine 2019. imenovana je za predsednika De l’Avance sur recettes (avans na zaradu) za CNC (Centre National du Cinéma et de l’image animée).[43]

Bibliografija uredi

Bibliografija Mari Darijesek sadrži: Romane i pripovesti; Eseje; Biografije; Prevode; Dela dečje književnosti; Knjige o umetnosti; Diskusije; Predgovore; Kolektivne radove; Pozorišne adaptacije.

Romani i pripovesti uredi

  • 1996 : Svinjizmi - Roman požude i transformacije (Truismes)
  • 1998 : Naissance des fantômes
  • 1999 : Le Mal de mer
  • 1999 : Précisions sur les vagues
  • 2001 : Bref séjour chez les vivants
  • 2002 : Beba (Le Bébé)
  • 2003 : Bela (White)
  • 2003 : Simulatrix
  • 2004 : Claire dans la forêt suivi de Penthésilée
  • 2005 : Le Pays
  • 2006 : Zoološki vrt (Zoo)
  • 2007 : Tom je mrtav (Tom est mort)
  • 2007 : Mrs Ombrella et les musées du désert
  • 2011 : Clèves
  • 2013 : Il faut beaucoup aimer les hommes
  • 2017 : Naš život po šumama ( Notre vie dans les forêts)
  • 2019 : La Mer à l'envers[44]

Esej uredi

  • 2010 : Policijski izveštaj ; Optužbe za plagiranje i drugi načini nadzora nad beletristikom

Biografija uredi

  • 2016 : Biti ovde, divno je : život Paule Moderson Beker (Être ici est une splendeur. Vie de Paula M.Becker)

Prevodi uredi

  • 2008 : Tristes Pontiques d'Ovide
  • 2012 : Tigre, tigre ! de Margaux Fragoso
  • 2014 : Brouillons d'un baiser de James Joyce
  • 2016 : Un lieu à soi de Virginia Woolf
  • 2019 : Chroniques d’un enfant du pays de James Baldwin

Dečja književnost uredi

  • 2008 : Péronille la chevalière
  • 2016 : Le Chien Croquette

Knjige o umetnosti uredi

  • 1998 : Dans la maison de Louise
  • 2000 : Il était une fois... la plage
  • 2001 : Sculptures
  • 2003 : Illusion
  • 2006 : Do You Know What I Mean
  • 2008 : B2B2SP
  • 2011 : A Portrait of the Artist as a Young Mother
  • 2012 : La mer console de toutes les laideurs
  • 2013 : Gisants
  • 2013 : Faire de son mieux
  • 2013 : A triple tour
  • 2015 : Bretonnes
  • 2016 : Nigel Cooke
  • 2016 : Julia Garimorth, Marie Darrieussecq, Maria Stavrinaki, Rainer Stamm, Uwe M. Schneede, Wolfgang Werner, Paula Modersohn-Becker, l'intensité d'un regard
  • 2016 : Lancel : Maison parisienne depuis 1876

O Mari Darijesek uredi

  • Marie Fleury Wullschleger, "Du déchet au dégoût. Une lecture de Truisme de Marie Darrieussecq", 2013.
  • Colette Sarrey-Strack, "Fictions contemporaines au féminin : Marie Darrieussecq, Marie Ndiaye, Marie Nimier, Marie Redonnet", 2003.
  • Colette Trout, "Marie Darrieussecq ou voir le monde à neuf", 2016.

Reference uredi

  1. ^ „Chroniques et anecdotes”. Le Figaro. 
  2. ^ "I need fiction to see the world better. It’s a bit like when you want to look at the stars: there are some you can’t see when you’re looking right up to the sky, because you have to see it from aside to grasp it better with your eyes. This slanted glance allows us to incorporate the whole world simultaneously. And that’s a good definition of what fiction is for me. Like a step aside that helps us to see things better." Interview with Nathalie Crom, Télérama, August 2007 https://www.telerama.fr/livre/16448-la_peau_sur_les_mots.php
  3. ^ „Editions P.O.L - Le Bébé - Marie Darrieussecq”. www.pol-editeur.com. 
  4. ^ Marie Darrieussecq, Rapport de police, éditions P.O.L, 2010 (ISBN 978-2-84682-331-9), p.10
  5. ^ Marie Darrieussecq, conférence Zaharoff 2016, Oxford : https://www.mod-langs.ox.ac.uk/events/2016/11/03/zaharoff-lecture-2016-marie-darrieussecq
  6. ^ « Entretien avec Nelly Kapriélan », on webtv.bpi.fr
  7. ^ "Rencontre avec Marie Darrieussecq, 20th of March 2017"
  8. ^ Raphaëlle Leyris, « Une vraie jeune fille », Le Monde, 21 octobre 2011, Read online
  9. ^ Fabienne Pascaud, « Il faut beaucoup aimer les hommes », Télérama, août 2013
  10. ^ « Entretien avec Nelly Kapriélan » Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. avgust 2018), on www.mariedarrieussecq.com, June 2010
  11. ^ a b v g Ibid.
  12. ^ Nathalie Crom, "Marie Darrieussecq, née quelque part", La Croix, 8 September 2005
  13. ^ Video L'Abécédaire de Gilles Deleuze avec Claire Parnet, "La lettre A comme Animal" 1988-1989 : https://rutube.ru/video/32c16357d8ac99eee2383959b0a09d0f/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. januar 2020)
  14. ^ « Interview in english with Mia Funk Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. avgust 2018) » [archive], on www.mariedarrieussecq.com, June 2016
  15. ^ Marie Darrieussecq, « La disparition des animaux », Libération, 29 November 2013
  16. ^ Marie Darrieussecq, vidéolecture filmed by Jean-Paul Hirsch about Clèves : https://www.youtube.com/watch?v=oYtCK0Fi9eU
  17. ^ Alain Nicolas in L'Humanité, 4 April 2002
  18. ^ Marie Darrieussecq, « J'adorerais être reprise par Beyoncé », in L'Obs, 30 October 2017
  19. ^ Virginie Despentes, « Nous avons été cette gamine », Le Monde des Livres, 10/21/2011
  20. ^ Marie Darrieussecq, Être ici est une splendeur, Vie de Paula M. Becker, éditions P.O.L, 2016, 160 p. (ISBN 978-2-8180-3906-9), p.42
  21. ^ France culture, Les Masterclasses, Marie Darrieussecq : "J'accepte que l'écriture soit un état de transe légère" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. januar 2020), July 2018
  22. ^ Interview with Elisabeth Philippe, « J'adorerais être reprise par Beyoncé », L'Obs, 30th of October, 2017
  23. ^ Robert Solé, « L'écriture physique de Marie Darrieussecq », Le Monde, 20 May 2010
  24. ^ Marie Darrieussecq, "Hors-champs", France culture [archive], with Laure Adler, February 2012
  25. ^ "I have a long history with the Basque language, one that is conflictive, difficult and rich. I owe a lot to this language I don’t speak, but that is strictly speaking my mother tongue, and my grandmothers’ tongue on both sides. French is my writing language and usual speaking language, but my family was indeed tri-lingual: Basque, Spanish and French." Marie Darrieussecq, during a conference at Donostia (Saint Sébastien) Donostia, 2016, European Capital of Culture, 13 Decembre 2016, published in the trilingual collective.
  26. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 12. 01. 2020. g. Pristupljeno 02. 03. 2021. 
  27. ^ « Comment j'écris, entretien avec Jean-Marc Terrasse Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. август 2021) » [archive], on www.mariedarrieussecq.com, 2003
  28. ^ Marie Darrieussecq, Tom est mort, éditions P.O.L, 2007, 256 p.(ISBN 978-2-84682-209-1), p.180
  29. ^ Marie Darrieussecq, Le Pays, éditions P.O.L, 2005, 304 p. (ISBN 2-84682-085-6), p.133
  30. ^ Interview with Elisabeth Philippe, L'Obs, October 2017, op. cit.
  31. ^ Virginia Woolf, new translation by Marie Darrieussecq, Un lieu à soi, Denoël, 2016, 176 p. (ISBN 9782207123676)
  32. ^ "Marie NDiaye répète ses attaques contre Marie Darrieussecq", Libération, 6 March 1998
  33. ^ Paul Otchakovsky-Laurens, « Non, Marie Darrieussecq n'a pas piraté Camille Laurens », Le Monde, 30 août 2007
  34. ^ „Marie DARRIEUSSECQ | Prix du jeune écrivain”. www.pjef.net. Arhivirano iz originala 24. 02. 2021. g. Pristupljeno 02. 03. 2021. 
  35. ^ Interview with Jean-Luc Godard, « Heureusement qu'on a les livres et les films », L'Express, May 1997
  36. ^ „Truismes | Marie Darrieussecq”. Arhivirano iz originala 25. 01. 2021. g. Pristupljeno 02. 03. 2021. 
  37. ^ JMG Le Clézio, Le Point, 21 November 2003, http://www.mariedarrieussecq.com/livre/truisme[mrtva veza]s
  38. ^ Étienne de Montety, Le Figaro littéraire, 2 June 2016
  39. ^ Notre maraine : http://www.des-france.org/association-reseau-DES/marraine.php
  40. ^ „Bibliothèques Sans Frontières - ONG”. Bibliothèques Sans Frontières. 
  41. ^ Darrieussecq, Marie (5. 3. 2007). „Pourquoi je vote Ségolène Royal”. Libération.fr. 
  42. ^ „Dates | Marie Darrieussecq”. Arhivirano iz originala 23. 07. 2020. g. Pristupljeno 02. 03. 2021. 
  43. ^ „Marie Darrieussecq nommée Présidente de l'Avance sur recettes 2019 | CNC”. www.cnc.fr. 
  44. ^ Kaprièlian, Nelly (2010), „Marie Darrieussecq. Entretien avec Nelly Kaprièlian”, Écrire, écrire, pourquoi ? Marie Darrieussecq, Éditions de la Bibliothèque publique d’information: 3—23, ISBN 978-2-84246-138-6, doi:10.4000/books.bibpompidou.1136 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мари_Даријесек&oldid=26927086”