Википедија

Marta Kubišova

Marta Kubišova (Češke Buđejovice, 1. novembar 1942) češka je pevačica. U vreme Praškog proleća 1968. godine, bila je jedna od najpopularnijih pevačica u Čehoslovačkoj, a njena pesma Modlitba pro Martu (srpski: "molitva za Martu") je postala simbol nacionalnog otpora protiv okupacije od strane Varšavskog pakta 1968. godine.

Marta Kubišova
Marta Kubišova
Lični podaci
Datum rođenja(1942-11-01)1. novembar 1942. (81 god.)
Mesto rođenjaČeške Buđejovice, Protektorat Češke i Moravske sada Češka
DržavljanstvoČeško
ZanimanjePevačica
Porodica
SupružniciJan Moravec
Muzički rad
Aktivni period1959—
Potpis

Tokom Praškog proleća, snimila je preko 200 singlova i jedan album (češki: Songy a Balady , srpski: Pesme i balade), koji su odmah zabranjeni. Sedamdesetih i osamdesetih godina njeni javni nastupi su bili zabranjeni u Čehoslovačkoj, nakon lažne optužbe da je snimila pornografski sadržaj.[1]

Njen prvi album nakon Plišane revolucije je bilo re-izdanje Songy a Balady i kompilacija starih pesama, pod nazivom Lampa.

Biografija uredi

Marta Kubišova je rođena 1. novembra 1942. godine u Češkim Buđejovicama. Otac joj je bio kardiolog a majka domaćica . Kada je imala 10 godina, porodica joj se preselila u Podjebradi. Nakon završene srednje škole, zaposlila se u fabrici stakla u Podjebradiju. Njena muzička karijera je započela sa plesnom grupom sa kojom je nastupala u popodnevnim satima u obližnjem gradu Nimburku.[2] Stigla je do finala u takmičenju Hledáme nové talenty (srpski: Tražimo novi talenat), 1961. godine. Naredne godine gubi posao u fabrici stakla i seli se u Plzenj, gde nastupa u Alfa Pozorištu, u produkciji Ludvika Aškenazija. Počela je saradnju sa Vaclavom Neckarom i Helenom Vondračkovom, poznatim češkim muzičarima tokom decembra 1965. godine i oformiće grupu Golden Kids (srpski: Zlatna deca). Godine 1966. osvojila je nagradu Zlatý slavík (srpski: Zlatni slavuj), koju će osvojiti i 1968. godine i 1969. godine, mada će poslednju primiti u tajnosti, usled započete normalizacije nakon Praškog proleća. Poslednji zajednički nastup Golden Kids imaće 27. januara 1970. godine u Ostravi.

U februaru 1970. godine, vlada će zabraniti njene javne nastupe, pod izgovorom zbog navodne pornografije, na osnovu tri lažirane i montirane fotografije. Čak i nakon kontratužbe za klevetu, koju je dobila, njena prava su joj vraćena tek padom komunističke vlasti 1989. godine. Tokom tog perioda, mogla je da nastupa samo u andregraund nastupima. Krajem osamdesetih, imala je audiciju da postane pevačica andergraund rok grupe The Plastic People of the Universe, ali tajna policija je osujetila planove.

Bila je jedna od potpisnica i portparol Povelje 77 , te je ona bila pod stalnom prismotrom i pod pogromom od strane komunističke državne tajne policije.

Nakon dugog odsustva iz javnosti, 10. decembra 1988. godine, pojavila se na demonstracijama za četrdesetogodišnjicu potpistivanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, tokom koje je pevala čehoslovačku himnu. Tokom Plišane revolucije, 22. novembra 1989. godine, pevala je svoju pesmu "Molitva za Martu" i čehoslovačku himnu na Vencelovom trgu u Pragu. [3]

Nakon pada komunizma, vraća se u studio i ponovo izdaje Songy a Balady a zatim počinje i seriju javnih nastupa na preko 60 koncerata u Čehoslovačkoj, ali i u Japanu, Parizu i Berlinu.

Dobitnica je niza državnih počasti.

Lični život uredi

Udavala se dva puta. Prvi suprug joj je bio Jan Nemec, poznati češki reditelj, koji je emigrirao u Sjedinjene Američke Države. Potom se udala za Jana Moraveca, takođe poznatog češkog reditelja. Imala je jedan pobačaj u osmom mesecu trudnoće, 1971. godine. Dobila je ćerku Katerinu 1. juna 1979. godine. [4]

Diskografija[5] uredi

Golden Kids uredi

  1. Micro magic circus (Supraphon, 1969)
  2. Golden Kids 1 (Supraphon, 1970)

Solo albumi uredi

  1. Songy a balady (1969, 1990, 1996)
  2. Lampa (1990)
  3. Někdy si zpívám (1991)
  4. Songy a nalady (1993)
  5. Reka vuni (1995)
  6. Singly 1 (1996)
  7. Buh vi (1996)
  8. Nechte zvony znít (Singly 2) (1997)
  9. Dejte mi kousek louky (Singly 3) (1998)
  10. Modlitba (Singly 4) (1999)
  11. Marta Kubisova v Ungeltu (1999)
  12. Tajga Blues (Singly 5) (2000)
  13. Ja jsem ja (2004)
  14. Vitej, lasko (2005)
  15. Vyznani (2010)
  16. Touha jmenem Einodis (2013)
  17. Magicky hlas rebelky (2014)
  18. Soul (2016)

Filmografija i TV uredi

  1. Pátrání po Ester (2005)
  2. Kameňák 2 (2004)
  3. Zdivočelá země II (2001)
  4. Zpověď Ungelt (2000)
  5. Noční hovory s matkou (1999)
  6. Stalo se na podzim (1994)
  7. Hodnota tváře (1992)
  8. Zvláštní bytosti (1990)
  9. Vražda ing. Čerta (1970)
  10. Proudy lásku odnesou (1969) (TV)
  11. Bylo čtvrt a bude půl (1968)
  12. Kulhavý ďábel (1968)
  13. Gramo / Hit 68 (1968) (TV)
  14. Náhrdelník melancholie - Sedm písní Marty Kubišové (1968)
  15. Jak se krade milión (1967)
  16. Píseň pro Rudolfa III. (1967)
  17. Mučedníci lásky (1966)
  18. Vysílá studio A (1966)
  19. Revue v mlze (1966)

Nagrade uredi

  1. Zlatý slavík (1966, 1968,1969)
  2. Medalja za zasluge Češke republike (1995)
  3. Počasna medalja Tomaša Masarika (1998)
  4. Orden dvostrukog belog krsta (druge klase) Slovačke republike (2018).

Reference uredi

  1. ^ Georgiev, Adam (1997). Chytat slunce : kniha o Martě Kubišové (Vyd. 1 izd.). Praha: Petrklíč. ISBN 80-85243-98-9. OCLC 39352305. 
  2. ^ admin. „MARTA KUBIŠOVÁ”. Prague Communism Tours (na jeziku: češki). Pristupljeno 2020-05-16. 
  3. ^ „Marta Kubišová”. Google Arts & Culture (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 09. 06. 2020. g. Pristupljeno 2020-05-16. 
  4. ^ Nečas, Luboš (2005). Marta Kubišová : asi to tak sám Bůh chtěl... Ikar. ISBN 80-249-0549-3. OCLC 749960696. 
  5. ^ „Marta Kubišová”. Discogs (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-16. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марта_Кубишова&oldid=27512907”