Математички принципи природне филозофије

Matematički principi prirodne filozofije[1] (lat. Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica ili samo lat. Principia) je delo u tri toma ser Isaka Njutna, koje je prvi put objavljeno 5. jula 1687.[2][3][4] Njutn je osim toga objavio dva naknadna izdanja, 1713. i 1726. godine.[5] U ovom delu Njutn je izneo svoje zakone kretanja čime je udario temelje klasičnoj mehanici, kao i Njutnov zakon opšte gravitacije, i izvođenje Keplerovih zakona planetarnog kretanja (koje je Kepler otkrio empirijski). Principia se „s pravom smatra jednim od najvažnijih dela u istoriji nauke“.[6]

Matematički principi prirodne filozofije
Prinicipia-title.png
Naslovna strana prvog izdanja dela Principia, iz 1687.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov(lat. Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica)
AutorIsak Njutn

Francuski matematički fizičar Aleksis Klero 1747. godine izjavio: „Čuvena knjiga o matematičkim principima prirodne filozofije je označila epohu velike revolucije u fizici. Metod koji je koristio njen blistavi autor ser Njutn ... obasjao je svetlom matematike nauku koja je sve do tad ležala u tami pretpostavki i hipoteza.“[7] Jedna novija analiza je pokazala da iako prihvatanje Njutnovih teorija nije bilo trenutno, do kraja veka nakon objavljivanja 1687, „niko nije mogao da porekne“ (da je iz 'Principia') „proistekla nauka koja je, bar u određenim pogledima, za daleko prevazišla sve šta je postojalo ranije i da je jedinstvena kao ultimativni egzemplar nauke uopšte.“[8]

U formulisanju svojih fizičkih teorija, Njutn je razvio i koristio matematičke metode koje danas spadaju u oblast matematičke analize. Međutim, rečnik matematičke analize kakav je danas poznat u velikoj meri nije bio prisutan u delu Principia; Njutn je mnoge svoje dokaze dao u geometrijskom obliku infinitezimalne analize, bazirane na limesima malih geometrijskih veličina.[9]

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. ^ „Prvi prevod Njutna na srpski: „Matematički principi prirodne filozofije. Radio-televizija Republike Srpske. 3. 4. 2012. Pristupljeno 3. 4. 2012. 
  2. ^ Philosophiae naturalis principia mathematica, auctore Is. Newton, Londini, iussu Societatis Regiae ac typis Josephi Streater, anno MDCLXXXVII (editio princeps, Njutnova kopija)
  3. ^ 1. američko izdanje, Daniel Adee 1846, https://archive.org/
  4. ^ Prvi tom engleskog prevoda iz 1729 je dostupan kao onlajn sken; odlomci prevoda na engleski iz 1729. (pogrešno identifikovani kao bazirani na izdanju iz 1687.) have takođe transkribovani onlajn.
  5. ^ [In Latin] Isaac Newton's Philosophiae Naturalis Principia Mathematica: the Third edition (1726) with variant readings, assembled and ed. by Alexandre Koyré and I Bernard Cohen with the assistance of Anne Whitman (Cambridge, MA, 1972, Harvard UP)
  6. ^ J M Steele, University of Toronto, (onlajn pregled na sajtu Kanadskog saveza fizičara)[mrtva veza] o N Guicciardini "Reading the Principia: The Debate on Newton’s Mathematical Methods for Natural Philosophy from 1687 to 1736" (Cambridge UP, 1999), knjiga u kojoj između ostalog stoji (u delu pre naslovne strane) da se 'Principia' „smatra jednim od remek-dela u istoriji nauke“.
  7. ^ Alexis Clairaut, "Du systeme du monde, dans les principes de la gravitation universelle",}- u -{"Histoires (& Memoires) de l'Academie Royale des Sciences" for 1745 (published 1749), at pp. 329 (according to a note on pp. 329, Clairaut's paper was read at a session of November 1747).
  8. ^ G E Smith, "Newton's Philosophiae Naturalis Principia Mathematica", The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter 2008 Edition), E N Zalta (ed.).
  9. ^ Sadržaj infinitezimalne matematičke analize u delu 'Principia' je priznat i za Njutnovog života i kasnije, između ostalih od strane markiza de Lopitala, koji u predgovoru svog dela „Analyse des infiniment petits“ (Infinitezimalna analiza) iz 1696. u prevodu kaže o 'Principia' da je 'gotovo cela o matematičkoj analizi' ('lequel est presque tout de ce calcul'). Vidi još D T Whiteside (1970), "The mathematical principles underlying Newton's Principia Mathematica", Journal for the History of Astronomy, vol.1 (1970), 116-138, posebno na str.120.

Dalja literaturaUredi

  • Alexandre Koyré, Newtonian studies (London: Chapman and Hall, 1965).
  • I. Bernard Cohen, Introduction to Newton's Principia (Harvard University Press, 1971).
  • Richard S. Westfall, Force in Newton’s physics; the science of dynamics in the seventeenth century (New York: American Elsevier, 1971).
  • S. Čandrasekar, Newton’s Principia for the common reader (New York: Oxford University Press, 1995).
  • Guicciardini, N., 2005, "Philosophia Naturalis..." u Grattan-Guinness, I., ed., Landmark Writings in Western Mathematics. Elsevier: 59-87.
  • Andrew Janiak, Newton as Philosopher (Cambridge University Press, 2008).
  • François De Gandt, Force and geometry in Newton’s Principia trans. Curtis Wilson (Princeton, NJ: Princeton University Press, c1995).
  • John Herivel, The background to Newton’s Principia; a study of Newton’s dynamical researches in the years 1664-84 (Oxford, Clarendon Press, 1965).
  • Brian Ellis, "The Origin and Nature of Newton's Laws of Motion" u Beyond the Edge of Certainty, ed. R. G. Colodny. (Pittsburgh: University Pittsburgh Press, 1965), 29-68.
  • E.A. Burtt, Metaphysical Foundations of Modern Science (Garden City, NY: Doubleday and Company, 1954).

Spoljašnje vezeUredi