Meroveh

Meroveh (Merovig) je legendarni kralj salijskih Franaka u periodu od oko 447/448 do 457/458.

Meroveh
Prethodnik	Hlodion
Naslednik	Hilderik I
legendarni kralj salijskih Franaka
Period	447/448 do 457/458

Uprkos činjenici da neki istoričari sumnjaju da li je on zaista postojao, upravo ovom polulegendarnom kralju kasnija istorija duguje ime prve dinastije franačke države - Merovinga.

Biografija

Istorijski izvori ne daju skoro nikakve podatke o Merovehu. O njemu govori samo nekoliko hronika – Fredegarova Hronika, „Knjiga istorije Franaka” i „Istorija Franaka” Grigorija Turskog.

Grigorije Turski, hroničar koji je živeo najbliže navedenom periodu, u svom delu Istorija Franaka, napisanom u 6. veku, sasvim kratko pominje Meroveha: „Kažu da je kralj Meroveh, koji je imao sina Hilderika. Vidi se da Grigorije jednostavno navodi činjenicu da su Meroveh i Hlodion bili iz istog klana, ne precizirajući, međutim, da li je Meroveh bio Hlodionov sin.

Anonimni autor Knjige istorije Franaka, koji je živeo u 8. veku, u osnovi ponavlja Grigorija Turskog, ali istovremeno napominje da je Meroveh direktno sledio Hlodiona i da mu prva franačka dinastija duguje ime: „Na kraju je Hlodion umro posle 20-godišnje vladavine, a Merovej, koji je poticao iz iste porodice, preuzeo je državu. Prema ovom efikasnom kralju, kraljevi Franka su dobili ime Merovinzi. Dalje, on mu, poput Grigorija, pripisuje očinstvo od Hilderika I: „Ovaj Meroveh je začeo sina po imenu Hilderik, koji je zauzvrat postao otac slavnog i hrabrog kralja Klovisa.

O tome da je Merovej, možda mitska ličnost, govori legenda koja je tvrdila da je on bio plod spoja žene sa morskim čudovištem. Ovu legendu je u 7. veku zabeležio hroničar Fredegar: „Kažu da je jednom u leto Hlodion boravio sa svojom ženom na obali mora. U podne je njegovu ženu, koja je otišla da pliva, zaposelo čudovište Neptuna, slično kentauru. Od tog trenutka, ili od zveri, ili od svog muža, patila je i rodila sina, koji je dobio ime Merovej. Po njegovom imenu svi franački kraljevi su počeli da se nazivaju Merovinzima. Po svoj prilici, ova priča pripada etimološkim legendama i predstavlja pokušaj da se objasni naziv „Meroveh“. Savremeni etimolozi sugerišu da, najverovatnije, njegovo ime znači latinizovani oblik blizak starogermanskom imenu Marvig, što znači „Slavan u borbi“.

Merovejeva vladavina se poklopila sa invazijom Atilinih Huna u Galiju. 7. aprila 451. godine. U svom pohodu Huni su porobili Mec, Trir, Keln, Rems, Tonger i Troa. Atilina vojska se približila Orleanu u centru Galije i, moguće, opsedali ga. Dana 14. juna, u kritičnom trenutku, kombinovana vojska rimskog komandanta Aecija i vizigotskog kralja Teodorika prišla je Orleanu u pomoć. Na strani rimsko-vizigotske koalicije istupili su i Franci pod komandom svog kralja. U ovom sukobu koji istoričaru pominju kao Bitka na Katalaunskim poljima nijedan hroničar ne pominje ime ovog kralja.

Meroveh je vladao oko 10 godina, a posle njegove smrti nasledio ga je sin Hilderik I.