Месечев цвет (bajka)

Mesečev cvet je bajka Grozdane Olujić koja govori o dečaku Vedranu i problemima sa kojima se on i njegova porodica suočavaju. Ova autorska bajka je posebna zbog svoje primenljivosti u nižim razredima osnovne škole. Ona govori o odnosu sa prirodom, kao primarnom temom, ali ima u sebi nestvarnog, bajkovitog i fantastičnog, što su osnovni elementi književnosti za decu.

Mesečev cvet
Autor	Grozdana Olujić
Zemlja	FNRJ
Jezik	srpski
Sadržaj
Žanr / vrsta dela	autorska bajka
Teme	Odvajanje od prirode
Tip medija	Meki povez

Fabula bajke

Dečak Vedran sa svojom porodicom živi u visokoj zgradi. Ima svoju kutiju kroz koju posmatra ceo svet tako da mu boravak van svoje sobe uopšte nije neophodan. Zbog čudnog zdravstvenog problema koji ima glava mu je veća od ostatka tela. Roditelji pate i žele da mu pomognu na bilo koji način, ali su im ruke vezane. Rešenje je u samom dečaku. Udaljavanje od prirode kao posledicu ima bolest od koje Vedran boluje.

Rešen da pomogne sebi, dečak odlazi daleko od kuće da pronađe Mesečev cvet koji je jedini lek. U početku se ne snalazi dobro u prirodi i odmah želi da se vrati nazad. Starac Milija, koji ga je po cvet poslao, ne dozvoljava mu da odustane od toga. Prvu neprijatnost dečak doživi kada se ogrebe o kupinu, a onda je sabija, gazi i kida iako ga kupina preklinje da to ne čini. Idući dalje, nailazi na mrave kojima ne veruje da su mravi (jer u njegovoj čarobnoj kutiji nisu tako izgledali i nisu ga grizli). Pošto je došao do zaključka da maleni mravi nikome nisu potrebni odlučio je da zgazi mravinjak i krene dalje do Srebrne Gore. Bio je umoran i žedan i baš je tada nailazio na jedan izvor. Čuo je različite zvukove, šum i uzdahe, ali nije mogao ni da pretpostavi da je priroda živa. Mislio je da halucinira jer je video samo jedan žbun koji hoda, ima oči i pita ga kuda je krenuo. Kada je dečak rekao žbunu starcu kuda ide, ovaj mu je odao tajnu Mesečevog cveta. Samo su blagi i krotki ljudi mogli da stignu do cveta. Dečak je morao sve svoje grehe da ispašta kod Gospodara Bilja. Jedini problem koji se javio bio je taj što dečak još uvek nije znao o kojim se gresima radi, nije znao šta je loše učinio da bi ga priroda tako kažnjavala. Pio je jutarnju rosu i hranio se šumskim plodovima. Činio je sve što bi mu rekli.

Posle tri godine provedene u šumi dečak je mogao da razume govor bilja i da dostigne upravo ono što je suština - da bude jedno sa prirodom. Kada je došlo vreme da krene na Srebrnu Goru po Mesečev Cvet bilo mu je žao svoje šumice sa kojom se toliko zbližio. Kupina mu je rekla da računa na njenu pomoć u svakom trenutku. Pošto je krenuo, čuo je da mravima treba pomoć. Spasao ih je ne misleći nijednog trenutka na sebe i to kako je i sam u opasnosti. Od toga dana mogao je da računa i na pomoć mrava.

Idući dalje, Vedranu je voda došla prvo do ramena, a onda i do brade. Jedini način da se voda spustio bio je da dečak pokupi svo trnje iz reke, što je bilo nemoguće. Uz pomoć mrava, dečak je uspeo da se izvuče iz ove situacije. Majka Voda ga je pomilovala i ohrabrila ga da nastavi svoj put, uključujući i to da na njenu pomoć uvek može računati. Nevidljiva krila su ga u tom trenutku ponela do Srebrne Gore jer je Mesečev cvet rastao munjevitom brzinom do neba. Dečak je bio oduševljen cvetom, divio mu se toliko da nije imao srca da ga ubere. Trenutak kada Vedran shvata da je cvet živo biće donosi mu ozdravljenje i izbavljenje iz čitave situacije u kojoj se našao. Pošto je doživeo duhovni preobražaj, Vedranov odraz u vodi govorio je da se to dogodilo i na fizičkom planu. Ponosan što je uspeo da razume stvari koje nikada do tada nije i što je uspeo da postane deo njih, dečak se vraća kući.

Pouka bajke

Suština bajke je da u XXI veku ljudi najviše naškode sami sebi tako što se svakodnevno udaljavaju od prirode. Udaljavanjem od prirode kao posledicu ljudi dobijaju različite bolesti, porodice poremećenih struktura, razoreno i dezintegrisano društvo. Postmoderno društvo nahranjeno je nemogućnošću da svako radi na svojim nedostacima i preteranoj slobodi. Grozdana je pisala ispred svog vremena, opominjući i ukazujući na realne društvene probleme, na probleme dece u urbanoj sredini. Komforan život nije za Grozdanu značio zdrav život. Ona je, kao i Desanka Maksimović, bila neraskidivo vezana za floru i faunu, ukazujući stalno na njen značaj po celokupan psihofizički razvoj. Primarna pouka ove bajke je da udaljavanjem od prirode ljudi ne dobijaju ništa dobro, a sekundarna da se svaki pojedinac mora boriti za sebe, da će samo sopstvenim angažovanjem može doći do željenih rezultata.

Spoljašnje veze

• Tekst bajke Mesečev cvet
• Sedefna ruža

Literatura

• Krila za začarani let, Denić, Sunčica, Učiteljski fakultet u Vranju, Vranje, 2014.
• Sociologija porodice, Milić, Anđelka, Čigoja, 2007.
• Istorija srpske književnosti za decu, Petrović, Tihomir, Pedagoški fakultet u Jagodini, Univerzitet u Kragujevcu.