Međunarodni računovodstveni standardi

Međunarodni računovodstveni standardi (u daljem tekstu MRS) predstavljaju računovodstvene standarde uvedene da bi se postigla transparentnost i jednoobraznost finansijskih izveštaja bilo kog ekonomskog subjekta bez obzira na delatnost kojom se bavi i zemlju u kojoj posluje. MRS imaju svrhu svestranijeg, lakšeg i boljeg razumevanja finansijskih izveštaja uz osnovni cilj da obezbede podatke i informacije za uporedne analize za nesmetano poslovno komuniciranje zainteresovanih subjekata koje rezultuje bržem protoku robe i kapitala. MRS u stvari predstavljaju, neku vrstu harmonizacije različitih računovodstvenih regulativa koje se odnose na pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja koji služe kao osnova za donošenje ekonomskih odluka. Standardi kao pojam su u primeni skoro u svim oblastima tehnike, tehnologije, prirodnim naukama i drugim oblastima. Njih propisuju nadležni stručni državni organi. Što se tiče MRS oni su uglavnom u obliku normi ponašanja i postupaka u profesionalnom radu računovođa da bi njihove informacije o poslovanju nekog ekonomskog subjekta bile kvalitetne za potencijalne zainteresovane korisnike tih informacija. Računovodstveni standardi u sebi uključuju i norme profesionalne etike Računovođa.

MRS u svom osnovnom značenju podrazumevaju dogovorena pravila o pripremanju, priznavanju, odmeravanju ili vrednovanju i prezentaciji stavki računovodstvenih iskaza ekonomskog subjekta. Osnovni elementi finansijskih izveštaja ekonomskih subjekata su: Bilans stanja, na kraju poslovne godine, Bilans uspeha za poslovnu godinu na čijem se kraju sastavlja bilans stanja, Gotovinski tok za isti period za koji se sastavlja Bilans uspeha i Promene na kapitalu.

Pored ovog ekonomski subjekti sastavljaju Aneks – dodatni računovodstveni izveštaj kao i Izveštaj o poslovanju. Takođe obelodanjuju primenjene računovodstvene politike u gorepomenutim finansijskim izveštajima. Osnovna svrha Bilansa stanja je da obezbedi podatke o finansijskoj poziciji ekonomskog subjekta, Bilans uspeha daje informacije o rentabilnosti ili zarađivačkoj sposobnosti, a informacije o promenama u finansijskoj poziciji daje Bilans tokova gotovine. Delovi finansijskih izveštaja su u suštini međusobno isprepletani i odražavaju različite aspekte istih poslovnih transakcija i događaja i svi zajedno mogu da pruže adekvatnu informaciju o nekom ekonomskom subjektu.

Da bi pripremio Finansijske izveštaje računovođa mora da izvrši priznavanje određenih kategorija koje čine sastavni deo nekog finansijskog izveštaja, odnosno ekonomskih transakcija ili događaja koji su grupisani prema svojim ekonomskim karakteristikama. Ako je u pitanju Bilans stanja jasno moraju da se razgraniče kategorije koje predstavljaju imovinu – Aktivu tog bilansa (kao što su: novčana sredstva, osnovna sredstva, potraživanja od kupaca, ulozi i drugi plasmani kod drugih i sl.). Pasivu čine: kapital, rezerve, obaveze prema dobavljačima, obaveze prema kreditorima i sl. Gorepomenuti elementi Bilansa stanja se direktno odnose na odmeravanje finansijske pozicije ekonomskog subjekta.

U Bilansu uspeha radi se o posebno razvrstanim i iskazanim prihodima i rashodima i oblicima rezultata po istim. Na primer: poslovni prihodi, poslovni rashodi i rezultat dobitak ili gubitak iz poslovne aktivnosti, zatim finansijski prihodi i rashodi i rezultat finansiranja i neposlovni i vanredni prihodi i rashodi i njihov rezultat. Svi zajedno daju konačni rezultat ekonomskog subjekta. U Izveštaju o novčanim tokovima takođe se identifikuju posebni tokovi naplate – priliva ili isplate – odliva gotovine koji se odnose direktno na poslovne aktivnosti, aktivnosti finansiranja i investicione aktivnosti ekonomskog subjekta.

Priznavanje elemenata finansijskih izveštaja je proces unošenja u Bilans stanja ili Bilans uspeha neke pozicije koja zadovoljava definiciju elemenata i kriterijuma za priznavanje, a to su:

• Verovatnoća da će se buduće ekonomske koristi u vezi sa tom pozicijom slivati ili odlivati iz ekomomskog subjekta
• Da bilansna pozicija ima cenu koštanja, nabavnu vrednost ili neku drugu vrednost koja se može pouzdano izmeriti (tržišna cena, berzanska cena i sl.)

Verovatnoća nastanka budućih ekonomskih koristi se procenjuje na osnovu činjenica koje su raspoložive u trenutku pripremanja finansijskih izveštaja. Na primer, kada je verovatno da će biti naplaćeno potraživanje koje pripada preduzeću, onda je, u nedostatku suprotnih dokaza, opravdano da se to potraživanje prizna kao deo imovine preduzeća.

Međutim, za određeni deo potraživanja postoji verovatnoća da on uopšte neće biti naplaćen, pa se taj deo, čija se vrednost utvrđuje procenom svih relevantnih okolnosti, priznaje kao elemenat rashoda. Vrednovanje ili odmeravanje identifikovanih iznosa imovine i obaveza kao i prihoda i rashoda radi realnog prikazivanja u finansijskim izveštajima je utvrđivanje od strane računovođe da li će neka pozicija biti uključena u Bilans uspeha ili preneta u naredni period odnosno uneta u Bilans stanja.

Postoje četiri osnove za vrednovanje neke pozicije finansijskih izveštaja, a to su: istorijski trošak (nabavna vrednost), tekući trošak (reprodukciona vrednost), moguća tržišna vrednost i sadašnja vrednost.

Najčešće se primenjuje kao osnovica istorijski trošak kombinovan sa ostalim osnovicama za vrednovanje koji jedino u inflatornim uslovima nije realan pa se umesto njega koristi metod reprodukcione vrednosti (vrednost ponovne nabavke) - tzv. cena zamene.

Cilj primene Međunarodnih računovodstvenih standarda, kratak istorijat i primena u našoj računovodstvenoj praksi

Cilj računovodstvenih standarda je ostvaren ako finansijski izveštaji daju istinitu i objektivnu tzv. fer informaciju o nekom ekonomskom subjektu. Primena računovodstvenih standarda omogućava bolju, lakšu i pouzdaniju informaciju o finansijskom položaju nekog ekonomskog subjekta kao i prikaz njegove zarađivačke sposobnosti, za šta su zainteresovani potencijalni korisnici finansijskih informacija kao što su: akcionari, menadžment, zaposleni, investitori, banke kreditori i drugi. Pre nego što se finansijski izveštaji obelodane široj javnosti oni podležu preispitivanju od strane nezavisnih ovlašćenih stručnjaka kao što su revizori. Njihovo mišljenje na finansijske izveštaje računovođe nekog ekonomskog subjekta je merodavno u smislu toga da li su ovi finansijski izveštaji istiniti i objektivni ili nisu.

Suština je u tome da se dobije pouzdana potvrda o doslednoj primeni računovodstvenih standarda u svim segmentima koji su obuhvaćeni finansijskim izveštajima. Finansijski izveštaji prikazuju takođe, koliko je rukovodstvo dobro upravljalo resursima koje su mu akcionari poverili na upravljanje. Finansijski izveštaji obuhvataju i opis primenjenih računovodstvenih politika koje treba da su konzistentne da bi podaci bili uporedivi. Za pravilnost i tačnost prezentiranja finansijskih izveštaja primarna odgovornost leži na rukovodstvu preduzeća. Za finansijsko izveštavanje postoji konceptualni okvir koji treba da prate računovodstveni standardi kao opšte prihvaćeni teorijski principi u oblasti računovodstva. Konceptualni okvir koji je računovodstvena profesija razvila u različitim zemljama polazi od toga da finansijski izveštaji treba da budu korisni onima kojima su namenjeni.

Računovodstveno informisanje na bazi MRS dobija svoj potpuni uticaj i značaj otvaranjem privreda u celom svetu i globalizacijom tržišta svih vrsta.

Samim tim državni monopol u ovoj oblasti gubi svoj značaj, a sa njim i nacionalni standardi koje one propisuju za primenu na svojoj teritoriji, a koji mogu da se razlikuju od prihvaćenih međunarodnih računovodstvenih standarda.

Osnovni preduslov za to je međusobno poslovno informisanje ekonomskih subjekata širom sveta bez obzira na državno uređenje, razvijenost privrede i slično.

1973. godine 16 profesionalnih računovodstvenih asocijacija je osnovalo Komitet za međunarodne računovodstvene standarde IASC (International Accounting Standards Commitee), sa sedištem u Londonu i to:

• Australija:
  • The Institute of Chartered Accountants
  • Australian Society of Accountants
• Kanada
  • The Canadian Institute of Chartered Accountants
• Francuska
  • • Ordre des Experts Comptables et des Comptables Agrees
• Nemačka
  • Institute der wirtschaftsprufer in Deutschland Wirtschaftspruferkammer
• Japan
  • The Japanese Institute of Certified Public Accountants
• Meksiko
  • Instituto Mexicano de Contadores Publicos, A.C.
• Holandija
  • Nederlands Institut van Register – accountants
• Ujedinjeno Kraljevstvo i Irska
  • The Institute of Chartered Accountants in England and Wales
  • The Institute of Chartered Accountants of Scotland
  • The Institute of Chartered Accountants in Ireland
  • The Institute of Cost and Management Accountants
  • The Chartered Institute of Public Finance and Accountancy
• SAD
  • American Institute of Certified Public Accountants

1975. godine Komitet izdaje Predgovor Saopštenjima Međunarodnih Računovodstvenih standarda. Od tada do danas ova saopštenja stalno trpe izmene i usavršavanja.

Tokom perioda Komitet za Međunarodne računovodstvene standarde je pristupio Međunarodnoj federaciji računovođa (The International Federation of Accountants - IFAC), koja je osnovana 1977. godine kao nezavisna i samostalna organizacija.

Komitet za međunarodne računovodstvene standarde ima konsultativne grupe koje čine ugledne međunarodne profesionalne i poslovne institucije.

Svi oni nastoje da dođe do maksimalnog usaglašavanja nacionalnih računovodstvenih standarda sa međunarodnim računovodstvenim standardima, a u daljoj budućnosti verovatno će doći na globalnom planu i do primene ovako ujednačenih standarda kao vid normativnog regulisanja računovodstva sa ciljem unapređenja i lakšeg pristupa računovodstvenim informacijama koje bi bile razumljive, pouzdane, istinite i objektivne za sve zainteresovane korisnike tih informacija.

Danas Asocijacija nosi naziv Odbor za međunarodne računovodstvene standarde koji broji 156 članica, a među njima je i naša zemlja od 1997. godine. Od 1981. godine počinje snažan proces izgradnje profesionalne regulative kada se donosi i Kodeks profesionalne etike računovođa. Izmenama i dopunama 1993. godine, Kodeks profesionalne etike je usaglašen sa IFAC-ovim kodeksom.

Istovremeno je otpočeo rad na ustanovljavanju računovodstvenih i finansijskih načela, usvojenih i proglašenih 1989. godine, a potom se pristupilo i izradi jugoslovenskih računovodstvenih standarda.

Njihovo donošenje, usvajanje i proglašavanje je završeno 1991/92. godine, kada su i objavljeni, a 1993. godine donet je jugoslovenski računovodstveni standard 31 – Stručna osposobljenost za samostalno vođenje računovodstva (u saradnji sa ACCA –Association of Chartered Certified Accountants, danas vodeća međunarodno priznata profesionalna organizacija). Jugoslovenski računovodstveni standardi – ukupno 33 su uglavnom bili usklađeni sa MRS, ali su imali i jugoslovenske specifičnosti.

Značajne razlike su postojale u odnosu na MRS a odnose se na tretman korekcija za efekte hiperinflacije i vanrednih pozicija, kao i druge manje značajne razlike, posebno u vezi sa obračunom amortizacije osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja. Savez računovođa i revizora Srbije, kao profesionalna organizacija je nastojao da se oblast računovodstva profesionalizuje i zakonski reguliše po uzoru na razvijene zemlje sveta što u krajnjem doprinosi da finansijski izveštaji dobiju novi kvalitet i transparentnost tj. postanu razumljivi za širok krug korisnika tih informacija. Izvršen je prevod postojećih MRS. U cilju edukacije računovođa i cele te struke organizovani su brojni seminari, simpozijumi, savetovanja i sl. Savezna skupština je usvojila Zakon o reviziji i računovodstvu na sednici Veća građana 26. decembra 2002. godine i na sednici Veća republika 17. decembra 2002. godine. Ovim zakonom uređuju se uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentacija, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja, kao i uslovi i način vršenja revizije finansijskih izveštaja.

Odredbe ovog zakona odnose se na preduzeća, zadruge, banke i druge finansijske organizacije, organizacije za osiguranje, berze i berzanske posrednike i druga pravna lica, zatim fizička lica koja samostalno obavljaju privrednu delatnost radi sticanja dobitka – preduzetnici koji utvrđuju dobit u skladu sa zakonom kojim se utvrđuje porez na prihod od samostalne delatnosti, osim preduzetnika koji porez plaćaju u paušalnom iznosu.

Odredbe ovog zakona odnose se i na preduzeća i druge oblike organozovanja koje je pravno lice osnovalo u inostranstvu, ako propisima države u kojoj su osnovani nije utvrđena obaveza vođenja poslovnih knjiga, sastavljanja i revizije finansijskih izveštaja. Odredbe ovog zakona ne odnose se na budžete i korisnike budžetskih sredstava osim ako posebnim propisima nije drugačije određeno. Pravna lica i preduzetnici dužni su da vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentaciju, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa zakonom, profesionalnom i internom regulativom. Pod zakonskom regulativom podrazumevaju se ovaj zakon i podzakonski propisi koji se odnose na izvršavanje ovog zakona.

Pod profesionalnom regulativom podrazumevaju se Kodeks etike za profesionalne računovođe, Međunarodni računovodstveni standardi (MRS), Međunarodni standardi revizije (MSR), nacionalni standardi koji uređuje uslove za osposobljavanje računovođa i revizora i sticanje stručnih zvanja, nacionalni standard za računovodstveni softver i drugi nacionalni standardi doneseni u skladu sa saopštenjima autoritativnih tela Međunarodne federacije računovođa (IFAC).

Pod internom regulativom podrazumevaju se interni opšti akti koji sadrže posebna načela, uputstva i smernice za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentaciju, usvajanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja, koje donosi pravno lice i preduzetnik, u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom. Član 19 ovog zakona predviđa da su pravna lica i preduzetnici dužni da vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja vrše u skladu sa računovodstvenim načelima definisanim u okviru MRS. Za priznavanje, procenjivanje i prezentaciju pozicija finansijskih izveštaja primenjuju se MRS.

Prevod, objavljivanje i usklađivanje MRS i MSR u skladu sa preporukama Međunarodne federacije računovođa (IFAC), Odbora za Međunarodne računovodstvene standarde (IASB) i Komiteta za međunarodnu praksu revizije (IAPC), vrše pravna lica koja od odgovarajućeg organa Međunarodne federacije računovođa (IFAC) dobiju pravo za prevod i objavljivanje.

Prevodi tekstova MRS su ozvaničeni od strane Ministra finansija i ekonomije 30. decembra 2003. godine.

Spisak međunarodnih računovodstvenih standarda

• MRS 1 - Prikazivanje finansijskih izveštaja
• MRS 2 - Zalihe
• MRS 7 - Izveštaj o tokovima gotovine
• MRS 8 - Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika
• MRS 11 - Ugovor o izgradnji
• MRS 12 - Porezi iz dobitka
• MRS 14 - Izveštavanje po segmentima
• MRS 16 - Nekretnine, postrojenja i oprema
• MRS 17 - Lizing
• MRS 18 - Prihodi
• MRS 19 - Naknade zaposlenima
• MRS 20 - Računovodstveno obuhvatanje državnih dodeljivanja i obelodanjivanje državne pomoći
• MRS 21 - Učinci promena kurseva razmene stranih valuta
• MRS 22 - Poslovne kombinacije
• MRS 23 - Troškovi pozajmljivanja
• MRS 24 - Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima
• MRS 26 - Računovodstveno obuhvatanje i izveštavanje o planovima korišćenja penzija
• MRS 27 - Konsolidovani finansijski izveštaji i računovodstveno obuhvatanje ulaganja u zavisna preduzeća
• MRS 28 - Računovodstveno obuhvatanje ulaganja u pridružena preduzeća
• MRS 29 - Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama
• MRS 30 - Obelodanjivanje u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija
• MRS 31 - Finansijsko izveštavanje o interesima u zajedničkim poduhvatima
• MRS 32 - Finanasijski instrumenti obelodanjivanja i prikazivanje
• MRS 33 - Zarade po akciji
• MRS 34 - Periodično finansijsko izvaeštavanje
• MRS 35 - Poslovanja koja prestaju
• MRS 36 - Obezvređenje sredstava
• MRS 37 - Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva
• MRS 38 - Nematerijalna ulaganja
• MRS 39 - Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje
• MRS 40 - Investiciona nekretnina
• MRS 41 - Poljoprivreda