Википедија

Mej Vest

Mej Vest (engl. Mae West, rođena 17. avgusta 1893. godine u Vudhejvenu, (Njujork), a preminula 22. novembra 1980. godine u Los Anđelesu, SAD) bila je američka pozorišna i filmska glumica[1], dramaturg, scenarista, pevač i seks simbol, čija se zabavljačka karijera proteže na više od sedam decenija.[2] Ona je bila poznata po svojoj lepršavoj seksualnoj nezavisnosti, i njenim lakomislenim, skaradnim dvosmislenostima, često izgovorenim hrapavim kontralto glasom.[3] Mej je bila aktivna u vodvilju i na sceni u Njujorku pre nego što se preselila u Los Anđeles da nastavi karijeru u filmskoj industriji.

Mej Vest
Mej Vest, 1933.
Lični podaci
Puno imeMeri Džejn Vest
Datum rođenja(1893-08-17)17. avgust 1893.
Mesto rođenjaVudhejven, Njujork, SAD
Datum smrti22. novembar 1980.(1980-11-22) (87 god.)
Mesto smrtiLos Anđeles, Kalifornija, SAD
Porodica
SupružnikFrenk Volas (1911–1942)
Potpis
Veza do IMDb-a

Vestova je bila jedna od najkontroverznijih filmskih zvezda svog vremena; naišla je na probleme posebno sa cenzurom. Jednom je dobacila: „Verujem u cenzuru. Stekla sam bogatstvo od toga.”[4][5] Ona je odbacila sistem praveći komediju od uobičajenih običaja, i publika iz doba depresije joj se divila zbog toga. Po okončanju filmske karijere, pisala je knjige i drame, nastavila sa nastupima u Las Vegasu i Velikoj Britaniji, na radiju i televiziji, i snimala je rokenrol albume. Američki filmski institut je 1999. godine posthumno proglasio Vestovu za 15. najveću žensku filmsku legendu klasične američke kinematografije.

Rani život uredi

Meri Džejn Vest rođena je 17. avgusta 1893. godine,[6][7] u Bruklinu (u Grinpojntu ili Bušviku, pre nego što je Njujork Siti konsolidovan 1898. godine). Rođena je kod kuće uz pomoć tetke koja je bila babica.[8] Ona je bila najstarije preživelo dete[9][10][11] Džona Patrika Vesta i Matilde „Tili” (kasnije Matilde) Delker (prvobitno Doldžer; kasnije amerikanizovano u „Delker” ili „Dilker”). Tili i njenih petero braće i sestara emigrirali su s roditeljima, Jakobom i Kristinom (rođ. Bruning) Dolger iz Bavarske 1886.[12] Roditelji Vestove su se venčali 18. januara 1889. godine u Bruklinu, na zadovoljstvo mladoženjinih roditelja i nezadovoljstvo nevestinih, i svoju decu su odgajali kao protestante.[13][14][15]

Njen otac je bio nagrađivani profesionalni bokser poznat kao „Batlin Džek Vest” koji je kasnije radio kao „specijalni policajac”, a nakon toga je imao svoju privatnu istražnu agenciju.[16] Njena majka je bila bivši korzetkinja i manekenka.[17] Njena baka po ocu, Meri Džejn (rođena Kopli), po kojoj je i dobila ime, bila je katolkinja irskog porekla,[18] a Vestov deda po ocu, Džon Edvin Vest, bio je englesko-škotskog porekla i brodski jedrar.[19][20]

Njena najstarija sestra, Kejti, umrla je u detinjstvu. Njena druga braća i sestre bili su Mildred Katerin Vest, kasnije poznata kao Beverli, i Džon Edvin Vest II (ponekad se neprecizno nazivan „Džon Edvin Vest, mlađi“).[21] Tokom njenog detinjstva, porodica Vest se selila u različite delove Vudhejvena, kao i u četvrti Vilijamsberg i Grinpojnt u Bruklinu. U Vudhejvenu, u Nerovoj društvenoj sali (koja je otvorena 1829. godine i koja još uvek postoji), Vestova je navodno prvi put profesionalno nastupila.[22][23]

Početak scenske karijere uredi

 
Oglas u novinama za burleskni šou sa Vestovom, „The Girl With a Personality”, Detroit, Mičigen, 1915.

Mej je imala pet godina kada je prvi put zabavila gomilu ljudi na crkvenoj zabavi, a sa sedam godina je počela da se pojavljuje u amaterskim emisijama. Često je osvajala nagrade na lokalnim takmičenjima talenata.[24] Profesionalno je počela da nastupa u vodvilju u akcionarskom društvu Hal Klarendon 1907. godine u uzrastu od 14 godina.[25] Vestova je prvi put nastupila pod umetničkim imenom [Bejbi Mej],[26] i isprobala je različite persone, uključujući muškog imitatora.[27]

Rano u karijeri koristila je pseudonim „Džejn Mast”. Za njen zaštitni znak hoda je rečeno da je bio inspirisan ili pod uticajem ženskih imitatora Berta Savoja i Džulijana Eltinga, koji su bile poznati tokom pansi krejza.[28][29] Njeno prvo pojavljivanje u jednoj predstavi na Brodveju bilo je u reviji A La Broadway iz 1911. koju je postavio njen bivši učitelj plesa Ned Vajbern. Šou je ukinut nakon osam predstava,[30] ali sa svojih 18 godina Vestova je izdvojena i otkrivena od strane novina Njujork tajms.[31] Recenzent Tajmsa napisao je da je „devojka po imenu Mej Vest, do sada nepoznata, prevazišla očekivanja svojim grotesknošću i žustrim načinom pevanja i plesa“. Vestova se zatim pojavila u emisiji Vera Violetta, u čijoj glumačkoj ekipi je bio Al Džolson. Godine 1912. pojavila se u uvodnoj predstavi mjuzikla A Winsome Widow kao „beba vampir” po imenu La Petit Dafi.[32]

 
„Ev'rybody Shimmies Now” naslovna strane notne sveske sa portretom, 1918

Kao izvođača ohrabrivala ju je majka, koja je, prema rečime Vestove, uvek mislila da je sve što je Maj uradila fantastično.[33] Drugi članovi porodice bili su manje entizijastični, uključujući njenu tetku i baku po ocu. Niko od njih nije odobravo njen izbor karijere.[18] Godine 1918, nakon što je napustila nekoliko uglednih revija, Vestova je konačno ostvarila uspeh u reviji braće Šubert s naslovom Sometime, u paru sa Edom Vinom.[34] Njen lik Majm je plesala šimi,[35] a njena fotografija se pojavila na izdanju notnih zapisa za popularno izdanje „Ev'rybody Shimmies Now”.

Brodvejska zvezda i zatvor uredi

Konačno, Vestova je počela da piše svoje riskantne drame pod pseudonimom Džejn Mast.[36] Njena prva glavna uloga na Brodveju bila je u predstavi iz 1926. pod naslovom Seks, koju je napisala, produkovala i režirala. Iako su konzervativni kritičari nagrdili šou, prodaja karata bila je izdašna. Ova produkcija nije dobro prošla kod gradskih zvaničnika, kojima su prispele žalbe od pojedinih verskih grupa, te je izvršena racija pozorište, i Vestova je uhapšen zajedno sa glumačkom ekipom.[37] Odvedena je u sudsku kuću Džeferson market (sadašnja biblioteka Džeferson market), gde je krivično progonjena po optužbama na bazi morala, i dana 19. aprila 1927. je osuđena na 10 dana zatvora zbog „kvarenja morala mladih”. Iako je Vestova mogla da plati kaznu i da bude puštena, izabrala je zatvorsku kaznu zbog publiciteta koji bi to privuklo.[38] Dok je bila zatvorena na ostrvu Velfar (sada poznato kao Ruzveltovo ostrvo), ona je večerala sa upravnikom i njegovom suprugom; rekla je novinarima da je nosila svoje svilene gaće tokom izdržavanja kazne, umesto „jutanog” veša koje su ostale devojke morale da nose. Vestova je stekla veliki publicitet zbot ove zatvorske kazne.[39] Odležala je osam dana sa dva slobodna dana zbog „lepog ponašanja”. Medijska pažnja oko incidenta unapredila je njenu karijeru, krunišući je kao ljupku „lošu devojku” koja se „uspela lestvicama uspeha pogreškom za pogreškom”.[38]

Filmografija uredi

Uloge
Godina
Srpski naziv
Izvorni naziv
Uloga
Napomena
1932. Night After Night Maudie Triplett
1933. Sve mu je to ona zamesila She Done Him Wrong ledi Lu
1933. I'm No Angel Tajra
1934. Belle of the Nineties Rubi Karter
1935. Goin' to Town Klio Borden
1936. Klondike Annie The Frisco Doll/Rouz Karlton/Eni Olden
1936. Go West Young Man Mejvis Arden
1937. Every Day's a Holiday Pičes O'Dej
1940. My Little Chickadee Flauer Bel Li
1943. The Heat's On Fej Lornes
1970. Myra Breckinridge Letiša Van Alen
1978. Sextette MArlo Maners/ledi Barington

Reference uredi

  1. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 42. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ „Mae West Biography, Plays, Movies, & Facts”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 5. 2021. 
  3. ^ Doherty, Thomas (2009). Hollywood's Censor: Joseph I. Breen and the Production Code Administration. ISBN 978-0-231-14359-2. 
  4. ^ „Actress Mae West Sentenced for 'Sex'”. History Channel. Arhivirano iz originala 20. 10. 2016. g. Pristupljeno 19. 10. 2016. 
  5. ^ Weekes, Karen (2011). Women Know Everything!. Quirk Books. str. 86. ISBN 978-1-59474-545-4. 
  6. ^ „Mae West Biographical Timeline”. PBS. 28. 5. 2020. Pristupljeno 8. 7. 2020. 
  7. ^ Eells, George; Musgrove, Stanley (1982). Mae West: A Biography. Morrow. str. 20. ISBN 978-0-688-00816-1. re: 1900 U.S. census
  8. ^ Louvish 2006, str. 5.
  9. ^ Wortis Leider, Emily (2000). Becoming Mae West. Da Capo Press. str. 20. ISBN 978-0-306-80951-4. 
  10. ^ Watts, Jill (2003). Mae West: An Icon in Black and White . Oxford University Press US. str. 10. ISBN 978-0-19-516112-0. 
  11. ^ West, Mae (1959). Goodness Had Nothing to Do With it . Prentice-Hall. str. 1. 
  12. ^ Wortis Leider, Emily (2000). Becoming Mae West. Da Capo Press. str. 23. ISBN 978-0-306-80951-4. 
  13. ^ „The religion of Mae West, actress”. adherents.com. Arhivirano iz originala 17. 6. 2019. g. Pristupljeno 4. 6. 2014. 
  14. ^ Gross, Max (6. 2. 2004). „Playwright Examines Mae West's Legal Dramas”. forward.com. Pristupljeno 22. 11. 2008. 
  15. ^ Wortis Leider, Emily (2000). Becoming Mae West. Da Capo Press. str. 23–24. ISBN 978-0-306-80951-4. 
  16. ^ Watts, Jill (2003). Mae West: An Icon in Black and White . Oxford University Press US. str. 12. ISBN 978-0-19-516112-0. 
  17. ^ Wortis Leider, Emily (2000). Becoming Mae West. Da Capo Press. str. 21. ISBN 978-0-306-80951-4. 
  18. ^ a b Musgrove, Stanley (1982). Mae West. William Morrow & Co. str. 20. ISBN 978-0-688-00816-1. 
  19. ^ Louvish 2006, str. 6.
  20. ^ 1870, 1880, 1900 US censuses.
  21. ^ Watts, Jill (2003). Mae West: An Icon in Black and White . Oxford University Press US. str. 12, 289. ISBN 978-0-19-516112-0. 
  22. ^ amNew York, Thursday, September 5, 2013, p. 23.
  23. ^ Colangelo, Lisa L. (22. 6. 2010). „Woodhaven bar Neir's Tavern gets a time-machine fix up”. Daily News. New York. Pristupljeno 2. 11. 2014. 
  24. ^ Watts, Jill (2003). Mae West: An Icon in Black and White . Oxford University Press US. str. 16, 18. ISBN 978-0-19-516112-0. 
  25. ^ Louvish 2006, str. 9–10.
  26. ^ Eells, George; Musgrove, Stanley (1982). Mae West: A Biography. Morrow. str. 23, 170. ISBN 978-0-688-00816-1. 
  27. ^ Eells, George; Musgrove, Stanley (1982). Mae West: A Biography. Morrow. str. 38, 170. ISBN 978-0-688-00816-1. 
  28. ^ Wortis Leider, Emily (2000). Becoming Mae West. Da Capo Press. str. 122–23. ISBN 978-0-306-80951-4. 
  29. ^ Louvish 2006, str. 18.
  30. ^ Watts, Jill (2003). Mae West: An Icon in Black and White . Oxford University Press US. str. 32–33. ISBN 978-0-19-516112-0. 
  31. ^ Maurice Leonard. Mae West Empress of Sex. ISBN 0-00-637471-9; pp. 33–34
  32. ^ Louvish 2006, str. 50.
  33. ^ Biery, Ruth, "The Private Life of Mae West: Part One", Movie Classic, January 1934, pp. 106–08
  34. ^ Tuska, Jon (1992). The Complete Films of Mae West. Citadel Press. str. 25—26. ISBN 978-0-8065-1359-1. 
  35. ^ Louvish 2006, str. 78.
  36. ^ Stenham, Polly (5. 7. 2017). „Brutal! Vulgar! Dirty! Mae West and the gay comedy that shocked 1920s America”. The Guardian. Pristupljeno 1. 3. 2020. 
  37. ^ Watts, Jill (2003). Mae West: An Icon in Black and White . Oxford University Press US. str. 88–89. ISBN 978-0-19-516112-0. 
  38. ^ a b Bunyan, Patrick (1999). All Around the Town: Amazing Manhattan Facts and Curiosities . Fordham University Press. str. 317. ISBN 978-0-8232-1941-4. 
  39. ^ Schlissel, Lillian; West, Mae (1997). Three Plays by Mae West: Sex, The Drag and Pleasure Man. Routledge. str. 16. ISBN 978-0-415-90933-4. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Mej Vest na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Меј_Вест&oldid=27553760”