Miloš Popović
Miloš Popović (Čajetina, 27. februara 1876 — Beograd, 7. septembar 1954) bio je srpski političar, pionir izviđaštva i trezvenjački aktivista.
Miloš Popović | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 27. februar 1876. |
| Mesto rođenja | Čajetina Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 7. septembar 1954. (78 god.) |
Godine 1907. osnovao je društvo za borbu protiv alkoholizma pod nazivom Savez trezvene mladeži, a četiri godine docnije godine Savez izvidnika i planinki. Bio je prvi urednik lista Saveznik, načelnik Ministarstva socijalne politike i upravnik Kliničkih bolnica u Beogradu. Posle Drugog svetskog rata postaje predsednik Crvenog krsta Jugoslavije.
Osnivač je periodičnog lista Skautski glasnik: Organ Saveza skauta Kraljevine Jugoslavije koji je izlazio od 1920. do 1941.[1]
Biografija uredi
Osnovnu školu je završio u Užicu, nižu gimnaziju u Smederevu, peti razred gimnazije u Kragujevcu, a ustale razrede i maturu u Beogradu.[2] Fakultet i doktorat je pohađao od 1895. do 1901. godine u Beču.
Aktivnosti Miloša Popovića uredi
Savez trezvene mladeži uredi
Preveliki broj ljudi odanih alkoholu, zdravstveni problemi i visoka smrnost, naročito među decom i omladinom, navela su Miloša Popovića na ideju o osnivanju pokreta protiv ove opasne i ružne navike – alkoholizma. Studirajući u Beču upoznao se sa švajcarskim profesorom Avgustom Forelom, koji ga je oduševio svojom Pokretom za borbu protiv alkoholizma.
Po povratku u Srbiju, 1901. Godine, s Jovanom Danićem (prvim srpskim neuropsihijatrom) na čelu i M. Miljkovićem osniva pokret pod nazivom Savez trezvene mladeži.[2] U proleće 1912. godine Savez trezvene mladeži je brojao 80 kola sa 8.000 članova širom zemlje. Na čelu liste najistaknutijih trezvenjaka je bilo Njegovo Veličanstvo Kralj Petar I, veliki dobrotvor i doživotni lični apstinent. Veliku pomoć pokretu pruža i Avgust Forel. Uskoro pokret dobija podršku Gut-templerskog reda (Dobrih hramovnika). Usvojena je gut-templerska organizacija (uspostavljanje loža) i pravilo apstinencije (potpunog uzdržavanja). Ko god je pristupio pokretu obavezivao se da alkohol neće ni uzimati, ni spravljati, ni drugome davati. Zahvaljujući materijalnoj pomoći Dobrih hramovnika štampan je niz prevedenih i originalnih knjiga i brošura u kojima se ukazivalo na svu pogubnost alkohola, i zaraznih bolesti, posebno tuberkuloze.
U trezvenjačkom pokretu Miloš Popović je jedan od najistaknutijih. 1910. godine Osnovao je i uređivao časopis Saveznik. Pod njegovim uticajem sastavljani su ili prevođeni, pa izvođeni kratki pozorišni komadi: Da sam ranije znao, Kobna čaša, Mrtvaci a pijete.[2]
Iako je trezvenjački pokret među đačkom omladinom uzimao sve više maha, Miloš Popović ipak nije bio zadovoljan. Smatrao je da se jedna velika i loša navika, kao što je alkoholizam, ne može tek tako smanjivati i na kraju iščeznuti. Jedino rešenje je bila neka druga, jača navika koja bi ga istisnula. Smatrao je da trezvenjaštvu nedostaje – sadržaj. Sadržaj je našao u skautizmu (izviđaštvu).
Izviđači uredi
.jpg)
1908. godine dobija knjigu nemačkog vojnog lekara Liona, koja je u stvari bila nemački prevod knjige Roberta Bedena Pauela Izviđaštvo za dečake.[2] Miloš Popović objavljuje njene odlomke. Reč skaut prevodi kao četnik. Prevod ove reči obrazložio je ovako:
- Mi u našoj istoriji nismo imali izvidnike koji se kreću po prašumama i nepoznatim prostranstvima, ali jesmo uskoke, hajduke i četnike koji su branili čast i imovinu svog naroda.
Prevod reči skautizam je glasio četništvo, pa su tako i pripadnici novostvorene organizacije nazivani malim četnicima. Po stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, radi doprinosa miru u državi, umesto četnik prihvata reč izvidnik, koja se zadržala do današnjih dana.
Nastaje časopis Saveznik – Četnik. U to vreme prodaja časopisa Saveznik - Četnik na teritoriji susedne Austrougarske carevine biva zabranjena, a prevedenu Lionovu knjigu pod naslovom Četnik u Srbiji niko nije hteo da objavi. Miloš Popović je odlučio da to uradi o svom trošku. Nakon izlaska knjige, Srpski književni glasnik (br.269) je obasipa pohvalama i naziva je zlatnom knjigom za omladinu, dok je istovremeno Austrougarske vlasti proglašavaju opasnom. Tokom okupacije Srbije u vreme Prvog svetskog rata (1915 — 1918) za knjigom se tragalo. Oduzimana je i spaljivana kada god bi neki austrijski vojnik naišao na nju. Na sreću, neke knjige su ipak ostale sačuvane, pa je tako nakon oslobođenja, 1925. Godine ova knjiga preštampana, ali pod naslovom Izvidnik. Na prvoj stranici knjige je pisalo:
Miloš Popović putuje po Srbiji i po školskim dvorištima okuplja omladinu. U tim govorima rekao je i ovo:
- Prva i najvažnija dužnost nas skauta je da naučimo da budemo zdravi, radi nas samih, ali i porodice, naroda, države, i ako hoćete čitavog čovečanstva.
- Skautizam je škola zdravlja, opstanka i moralnosti. Način sticanja korisnih navika koje istiskuju ubilačke. Slovenskim nacijama nedostaje dovoljno razvijeno osećanje dužnosti. Razvijanje tog osećaja jedan je od najvažnijih zadataka skautizma. Odgovornost za sopstveno zdravlje i ponašanje.
Prihvativši organizaciju, pravila, veštine, odevanje, oznake, već u to doba skauta sveta, isticao je i dublje vaspitne ciljeve: vera u Boga, poštovanje vladara, pomaganje vlastima ali i slabima, poštovanje tuđe imovine, činjenje dobrih dela, uzdanje u starijeg (roditelja, starijeg brata, druga), uzdanje u lekara.
Za razliku od omladine, odraslima je mnogo teže bilo objasniti šta su to skauti i šta je njihov cilj. Jednom prilikom je rekao:
- Zar ne vidite da je u Ujedinjenom Kraljevstvu Kralj pokrovitelj skautizma ! Lokalne vlasti u Nemačkoj, Mađarskoj, Francuskoj pomažu skaute obilato, a netačno je ono što dokazuju pacifiste i socijaliste da skautizam među omladinom širi ratništvo. Ima pravila sličnih vojnim, i to je sve. A u Srbiji su najžešći protivnici skautizma osvedočeni prijatelji alkohola, koji smatraju da se bez tog poroka ne može četovati!
Jedan pokušaj objašnjavanja odraslima bilo je predavanje dr Miloša popovića po imenu "O moralnom zdravlju i bolestima omladine", održano u Beogradu 1912. godine. Apelovao je na srpsku javnost da veoma ozbiljno shvati uticaje alkohola na ljudsku psihu i moral, za koje je izložio da su nepovratni, kao i nasledni. Pozvao se na naučna istraživanja i ocenio da je u Srbiji "pandemija" moralnih bolesti u povratnoj sprezi sa loših navikama i kulturom koja gaji previše nehajan odnos prema alkoholu, porocima i moralu uopšte. Pozvao je javnost na diskurs, mobilizaciju i podršku "Trezvenoj omladini", a odsutne ocenio kao "moralne bolesnike najlakšeg, najbrojnijeg oblika" (onog koji ravnodušnošću i relativizacijom problema doprinosi pandemiji).[3]
Za vreme Balkanskih ratova (1912 i 1913) od stotinak malih četnika obrazovan je kor malih dobrovoljaca.[2] Pomagali su po nadleštvima i bolnicama, onako kao što su svojevremeno u Južnoj Africi, tokom englesko - burskog rata, postupali dečaci u opsednutom Mafekingu. Prvi svetski rat prekinuo je i ovo. Nemajući dovoljno praktičnog i tehničkog iskustva, naš predratni skautizam se, po Milošu Popoviću, može smatrati kao preteča pravom. 1917. Godine u Vodeni (danas Edesi) u Grčkoj Miloš Popović obnavlja i trezvenjaštvo i skautizam.
Smrt uredi
Miloš Popović je umro 7. septembra 1954. godine u 79. godini života. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Periodika ➜ Sport ➜ Skautski glasnik : organ Saveza skauta Kraljevine Jugoslavije”. digitalna.nb.rs. Pristupljeno 2023-06-27.
- ^ a b v g d „Prvi srpski skaut dr. Miloš Popović, zvani “Stari bor””. Užičanstveno. Pristupljeno 1. 2. 2019.
- ^ Popović, Miloš (1912). „O moralnom zdravlju i bolestima omladine”. Četnik. 1: 11.
