Mišel Džotodija
Mišel Am-Nondokro Džotodija (franc. Michel Am-Nondokro Djotodia; Vakaga, 1949) je centralnoafrički i vojni vođa, koji je od 24. marta 2013. 5. predsednik Centralnoafričke Republike nakon što je Fransoa Bozize napustio tu funkciju pod napadom pobunjeničkih snaga[1].
| Mišel Džotodija | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Džotodija 2020. | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Datum rođenja | 1949 | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Vakaga, Francuska ekvatorijalna Afrika | ||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||
| Politička stranka | Savez demokratskih snaga za jedinstvo | ||||||||||||
| |||||||||||||
Biografija uredi
Rođen je 1949. godine u Vakagi. Radio je kao konzul u sudanskom gradu Njala[2]. Bio nje predsednik Saveza demokratskih snaga za jedinstvo[3] i Grupe patriotske akcije za oslobođenje Centralnoafričke Republike tokom građanskog rata u CAR-u (2004—2007). Tokom rata je živeo u egzilu u Beninu. Novembra 2007. uhapsila ga je beninska vlada na zahtev Fransoa Bozizea[4][5], ali je bio pušten na slobodu u februaru 2008. godine nakon što je pristao da učestvuje u mirovnim pregovorima sa vladom CAR-a[6].
Džotodija je od decembra 2012. vođa pobunjeničke grupe Seleka, nakon što su njeni borci u veoma kratkom roku zauzeli velike delove Centralnoafričke Republike. Bozize je na mirovnim pregovorima u januaru 2013. pristao da za premijera postavi opozicionara Nikolasa Tjangaja i pobunjenike uključi u vladajuće strukture države. Dana 3. februara 2013. bile je formirana Vlada nacionalnog jedinstva čiji su članovi bili Bozizeovi ljudi, pripadnici opozicije i Džotodijini pobunjenici. Džotodija je tada dobio ključnu funkciju prvog zamenika ministra nacionalne odbrane[7].
Predsednik uredi
Mirovni sporazum je propao u martu 2013. nakon što su borci Seleke nastavili sa ratovanjem, optuživši Bozizea da se nije držao odredbi iz sporazuma. Pobunjenici su u glavnom gradu Bangiju zadržali pet ministara iz svojih redova, uključujući i Džotodiju. Pobunjenici su nakon nekoliko dana osvojili glavni grad, dok su Bozize i njegova porodica prebegli u DR Kongo. Džotodija se zatim proglasio za novog predsednika. Poručio je da za državu sada sledi trogodišnji tranzicioni period ka novoj vladi, ali da Tjingaj i dalje ostaje premijer CAR-a[8].
Najviši vojni zapovednici priznali su Džotodiju za novog predsednika 28. marta[9], a nova vlada na čelu s Tjangajeom formirana je 31. marta.
Afrički lideri su na sastanku u Čadu 3. aprila odlučili da ne priznaju Džotodiju za novog predsednika i umesto toga predložili da se formira prelazna vlada koja mora da održi izbore za 18 meseci (umesto za 3 godine, po Džotodijinu predlogu)[10]. Džotodija je pristao na njihov predlog i 6. aprila potpisao zakon po kojem će prelazno veće delovati kao prelazna vlada. Vlada, sastavljena od 105 članova, izabrala je 16. aprila Džotodiju za predsednika države u tranzicionom periodu. Nije bilo protivkandidata[11].
Pošto nasilje u zemlji nije jenjavalo, Džotodija je pod pritiskom regionalnih vođa i međunarodne zajednice dao ostavku na mesto predsednika 10. januara 2014. godine.[12] Narednog dana otišao je u egzil u Benin.[13] Funkciju vršioca dužnosti predsednika preuzeo je Aleksandr-Ferdinan Ngende.
Izvori uredi
- ^ „Centrafrique: Michel Djotodia déclare être le nouveau président de la république centrafricaine” (na jeziku: francuski). Radio France International. 24. 3. 2013. Pristupljeno 27. 3. 2013.
- ^ Fournier 2012.
- ^ UN Integrated Regional Information Networks 2006.
- ^ Debos 2008, str. 231.
- ^ Mehler 2007, str. 209.
- ^ Amnesty International 2009.
- ^ "Centrafrique : Le gouvernement d'union nationale est formé" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. februar 2013), Xinhua, 4. 2. 2013 (jezik: francuski).
- ^ "C.African Republic rebel chief to name power-sharing government" Arhivirano 2013-04-16 na sajtu Archive.today, Reuters, 25. 3. 2013.
- ^ Aboe & 2013-03-28.
- ^ Ange Aboa, "C.African Republic leader accepts regional transition road map" Arhivirano 2013-05-03 na sajtu Archive.today, Reuters, 4 April 2013.
- ^ "Rebel boss Djotodia elected interim C.Africa leader", AFP, 13 April 2013.
- ^ „Central African Republic president, PM resign at summit: statement”. Reuters. Arhivirano iz originala 13. 10. 2015. g. Pristupljeno 15. 1. 2014.
- ^ "Central African Republic's capital tense as ex-leader heads into exile" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. januar 2014), Reuters, 11 January 2014.
Literatura uredi
- UN Integrated Regional Information Networks (2. 11. 2006). „Central African Republic: Rebels Call for Dialogue After Capturing Key Town”. Bangui, CAR. Pristupljeno 27. 3. 2013.
- Aboe, Ange (28. 3. 2013). „C.African Republic army chiefs pledge allegiance to coup leader - AlertNet”. Bangui. Arhivirano iz originala 01. 04. 2013. g. Pristupljeno 17. 4. 2013.
- Debos, Marielle (1. 4. 2008). „Fluid Loyalties in a Regional Crisis: Chadian 'Ex-Liberators' in the Central African Republic”. African Affairs. 107 (427): 225—241. ISSN 0001-9909. doi:10.2307/27667022. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 27. 3. 2013.
- Mehler, Andreas (31. 10. 2007). „V. Central Africa”. Ur.: Melber, Henning; Walraven, Klaas. Africa Yearbook Volume 3: Politics, Economy and Society South of the Sahara In 2006. Brill. ISBN 9789004162631.
- Mehler, Andreas (1. 3. 2011). „Rebels and parties: the impact of armed insurgency on representation in the Central African Republic”. The Journal of Modern African Studies. 49 (1): 115—139. ISSN 0022-278X. doi:10.2307/23018880. Pristupljeno 29. 12. 2012.
- Fournier, Vincent (24. 12. 2012). „Duel entre François Bozizé et Michel Am Nondokro Djotodia, leader de Séléka”. Jeune Afrique. str. 1. Pristupljeno 29. 12. 2012.