Moderna umetnost
Moderna umetnost je relativan, ali u opštem smislu uobičajen i često upotrebljavan pojam za avangardnu umetnost dvadesetog veka.[1] U stručnoj literaturi istoričara umetnosti kada se govori o umetnosti moderne razlikuje se od pojma savremene umetnosti koji se odnosi na umetnost od polovine 20. veka do danas.
Oko 1970-ih godina javlja se debata o tome da li moderna umetnost može da se smatra i jeste savremena umetnost, kao i da li postmoderna umetnost, kao reakcija na modernu, u stvari predstavlja njen kontinuitet. Ovo pak zavisi od toga kako se definiše sam pojam moderne.
Karakteristike uredi
Moderna umetnost je umetnost koja označava umetnost od konca 19. veka sve do 70-ih godina 20. veka.
Moderna umetnost je etapa u razvoju umetnosti u poretku praistorijska umetnost, umetnost starog veka, umetnost srednjeg veka i umetnost novog veka. U ovom smislu početak moderne umetnosti spojen je nastupom moderne a ponekad nastupom romantizma. Karakteristične tendencije u razvoju moderne umetnosti su individualizam, subjektivizam, modernizam i eksperiment.
Zajedničke osobine modernističkih pokreta na prelazu 19. u 20 vek se ispoljavaju kroz senzibilitet za disharmoniju, duhovni kontekst klonuća i idividualizam, bežanje od puke realnosti i pesimistički nagoni, obraćanje unutrašnjem životu čoveka, isticanje osećanja, subjektivnosti i iracionalnog, traženje svega novog, što se stvaralački realizuje kao novi senzibilitet izražen novim umetničkim sredstvima i oblicima, u bogatstvu izražajnih formi i raznovrsnosti motivsko-stilskih obeležja.
Početak moderne umetnosti uredi
Kao reakcija na pozitivizam i na realističko-naturalističku doktrinu u umetnosti, krajem 19. veka javlja se u Evropi idealistička i metafizička filozofija i moderna umetnost neoromantičarskog karaktera, što se iskazuje u različitim pokretima, školama i strujama. Kao pokret, moderna umetnost nije jedinstvena; različito je idejno, estetički i nacionalno obeležena. Pojam „Die Moderne” prvi je put upotrebljen 1880-ih u Nemačkoj, kao oznaka realističkog programa mladih.
Modernizam, mada danas obuhvata avangardu i umetnost do polovine 20. veka, je prvobitno oznaka za međunarodni stil razvijan oko 1900. godine, a koji je u Francuskoj nazvan Art Nouveau, u Engleskoj, modern style, u Rusiji, Srbiji i drugim jugoslovenskim zemljama moderni stil ili moderna, u Nemačkoj Jugendstil, a u Austriji Sezessionstil (secesija). Ime Jugendstil je izvorno primenjeno na stil koji je kao model uzimao oblik i konfiguraciju časopisa Jugend, uređivan i izdavan u Minhenu od 1896, a kasnije i na sva dela sličnih karakteristika u primenjenim i likovnim umetnostima, i arhitekturi. U modernizmu se, s jedne strane, ispoljava fin de siècle (kraj veka) kao jedna duboka kriza 19. veka već istrošenog i praznog u sadržaju, a u isto vreme takođe se njime otvara duh jednog novog shvatanja umetnosti, utoliko što umetnici modernizma kreativno analiziraju, posebno u okviru dizajna, moderne podatke industrije i njenih novih materijala. U evoluciji jedne vizuelne kulture koja prodire u društvo i društveni kontekst, zasnovane na isticanju linije i njenih odnosa sa površinom i prostorom, kao i u ornamentu i u jednom dekorativnom simbolizmu snažnih asocijacija, modernizam se ispoljio jednom posebnom formalnom svešću, koja je kao specifično jedinstvo stila generalno praktikovana u arhitekturi enterijera, u industrijskom dizajnu, i u izradi plakata, časopisa i knjiga.
U arhitekturi modernizam promoviše konstrukciju u skladu sa materijalom i funkcijom u konfiguraciji urbane životne sredine i njenog prostora, jednom svojevrsnom kombinacijom različitih umetnosti, koju će kasnije nastaviti Bauhaus. Slikari se bave dizajnom i izgledom enterijera, praktikujući očiglednu stilizaciju upotrebnih predmeta i naprežući se da postignu svojevrsnu sintezu funkcionalnog i lepog.
Linije i oblici biljnog porekla igraju dominantnu ulogu u formalnom repertoaru modernizma; javljaju se u obliku pletenica ili u ritmičkom kretanju, ali skoro nikako u izlomljenim i oštrim uglovima. U skladu sa neoimpresionističkom teorijom boje, zasnovanoj na sistemu komplementarnosti, modernizam je razvio komplementarnost linije. Simboličkim asocijacijama u slikarstvu, vajarstvu i grafičkoj ilustraciji modernizam predstavlja bitan momenat tranzicije između impresionizma i ekspresionizma, a svojstvenom dekorativnom linijom na način arabeske, već anticipira oblike umetnosti apstrakcije.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Atkins 1990, str. 102
Literatura uredi
- Stangos, Nikos (edit. by; rev. and enl. edit.), Concepts of Modern Art, Thames and Hudson, London, 1981 primerak : archive.org
- Rotzel, Willy, Constructive Concepts : A History of Constructive Art from Cubism to the Present, Rizzoli, New York, 1989 ::: primerak : archive.org
- Udo Kuterman, Savremena arhitektura- Umetnost u svetu, Novi Sad 1971.
- H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
- Đina Piskel, Opšta istorija umetnosti, Beograd 1972.
- David Britt: Modern Art - Impressionism to Post-Modernism. Thames & Hudson, London 2007. ISBN 978-0-500-23841-7.
- Rauterberg, Hanno: Und das ist Kunst?! − Eine Qualitätsprüfung, S.Fischer Vlg., Frankfurt am Main 2007. ISBN 978-3-10-062810-7., 304 S.
- Saehrendt, Christian/ Kittl, Steen T.: Das kann ich auch − Gebrauchsanweisung für moderne Kunst, DuMont Literatur und Kunstverlag Köln 2007. ISBN 978-3-8321-7759-1., 248 S.
- Völker, Wolfram (Hg.): Was ist gute Kunst?, Hatje Cantz Verlag, Ostfildern 2007. ISBN 978-3-7757-1976-6., 167 S.
- Atkins, Robert. 1990. Artspeak: A Guide to Contemporary Ideas, Movements, and Buzzwords. New York: Abbeville Press. ISBN 1-55859-127-3
- Frascina, Francis, and Charles Harrison (eds.) 1982. Modern Art and Modernism: A Critical Anthology. Published in association with The Open University. London: Harper and Row, Ltd. Reprinted, London: Paul Chapman Publishing, Ltd.
- Arnason, H. Harvard; Prather, Marla (1998). History of modern art : painting, sculpture, architecture, photography
(4th izd.). New York: Harry N. Abrams, Inc. ISBN 978-0-8109-3439-9. OCLC 1035593323 — preko Internet Archive. - Atkins, Robert (1997). Artspeak: A Guide to Contemporary Ideas, Movements, and Buzzwords (2nd izd.). New York: Abbeville Press Publishers. ISBN 978-0-7892-0415-8. OCLC 605278894 — preko Internet Archive.
- Cahoone, Lawrence (1996). From Modernism to Postmodernism: An Anthology . Cambridge, Mass: Blackwell Publishers. ISBN 978-1-55786-602-8. OCLC 1149327777 — preko Internet Archive.
- „CIMA Art Gallery”. Times of India Travel. 2015-06-30. Pristupljeno 2021-06-12.
- Clement, Russell (1996). Four French Symbolists: A Sourcebook on Pierre Puvis de Chavannes, Gustave Moreau, Odilon Redon, and Maurice Denis. Westport, Conn: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-29752-6. OCLC 34191505.
- Cogniat, Raymond (1975). Pissarro. New York: Crown Publishers. ISBN 978-0-517-52477-0. OCLC 2082821.
- Corinth, Lovis; Schuster, Peter-Klaus; Vitali, Christoph; Butts, Barbara; Brauner, Lothar; Bärnreuther, Andrea (1996). Lovis Corinth. Munich; New York: Prestel. ISBN 978-3-7913-1682-6. OCLC 35280519.
- Greenberg, Clement (1982). „Modernist Painting”. Ur.: Frascina, Francis; Harrison, Charles; Paul, Deirdre. Modern Art and Modernism: A Critical Anthology . In association with the Open University. London: Harper & Row. ISBN 978-0-06-318234-9. OCLC 297414909 — preko Internet Archive.
- Gombrich, Ernst H. (1995). The Story of Art. . London: Phaidon Press Limited. ISBN 978-0-7148-3355-2. OCLC 1151352542 — preko Internet Archive.
- Jencks, Charles (1987). Post-Modernism: The New Classicism in Art and Architecture . New York: Rizzoli. ISBN 978-0-8478-0835-9. OCLC 1150952960 — preko Inernet Archive.
- John-Steiner, Vera (2006). „Patterns of Collaboration among Artists”. Creative Collaboration. Oxford University Press. str. 63—96. ISBN 978-0-19-530770-2. doi:10.1093/acprof:oso/9780195307702.003.0004. OCLC 5105130725, 252638637.
- Lander, David (2006). „Fifties Furniture THE SIDE TABLE AS SCULPTURE”. Shopping. American Heritage. American Association for State and Local History. 57 (6). ISSN 2161-8496. OCLC 60622066. Arhivirano iz originala 2007-10-20. g.
- Mullins, Charlotte (2006). Painting people : figure painting today. New York: D.A.P./Distributed Art Pubs. ISBN 978-1-933045-38-2. OCLC 71679906.
- Saunders, Frances Stonor (2013-06-14) [1995-10-22]. „Modern art was CIA 'weapon<span style="padding-right:0.2em;">'”
. The Independent. Arhivirano iz originala 2022-05-15. g. Pristupljeno 2021-04-17. - Scobie, Stephen (1988). „The Allure of Multiplicity: Metaphor and Metonymy in Cubism and Gertrude Stein”. Ur.: Neuman, S. C.; Nadel, Ira Bruce. Gertrude Stein and the Making of Literature. London: Palgrave Macmillan UK. ISBN 978-1-349-08543-9. OCLC 7323640453. doi:10.1007/978-1-349-08541-5_7 — preko Internet Archive.
- Adams, Hugh (1979). Modern Painting . New York: Mayflower Books. ISBN 978-0-8317-6062-5. OCLC 691113035 — preko Internet Archive.
- Childs, Peter (2000). Modernism . London New York: Routledge. ISBN 978-0-203-13116-9. OCLC 48138104 — preko Internet Archive.
- Crouch, Christopher (1999). Modernism in Art, Design and Architecture . New York: St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-21830-0. OCLC 1036752206 — preko Internet Archive.
- Dempsey, Amy (2002). Art in the Modern Era: A Guide to Schools and Movements. New York: Harry N. Abrams. ISBN 978-0-8109-4172-4. OCLC 47623954.
- Everdell, William (1997). The First Moderns: Profiles in the Origins of Twentieth-Century Thought . Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-22484-8. OCLC 45733213 — preko Internet Archive.
See also: The First Moderns. - Frazier, Nancy (2000). The Penguin Concise Dictionary of Art History. New York: Penguin Reference. ISBN 978-0-14-051420-9. OCLC 70498418.
- Hunter, Sam; Jacobus, John M; Wheeler, Daniel (2005). Modern Art: painting, sculpture, architecture, photography (3rd izd.). Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-150519-3. OCLC 1114759321.
- Kolocotroni, Vassiliki; Goldman, Jane; Taxidou, Olga, ur. (1998). Modernism: An Anthology of Sources and Documents . Edinburgh; Chicago: Edinburgh University Press; The University of Chicago Press. ISBN 978-0-585-19313-7. OCLC 1150833644, 44964346 — preko Internet Archive.
- Ozenfant, Amédée; Rodker, John (1952). Foundations of Modern Art. . New York: Dover. ISBN 9780486202150. OCLC 1200478998. Pristupljeno 2021-04-19 — preko Internet Archive.
- Read, Herbert Edward; Read, Benedict; Tisdall, Caroline; Feaver, William (1975). A Concise History of Modern Painting . New York: Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-71730-8. OCLC 741987800, 894774214, 563965849 — preko Internet Archive.
