Momčilo Janković
Momčilo Janković (Niš, 24. novembar 1883 — Beograd, 27. novembar 1944) bio je srpski političar u vladi narodnog spasa Milana Nedića. Sudskom odlukom 2012. godine je rehabilitovan.[1]
| Momčilo Janković | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Lični podaci | |||||||||||
| Puno ime | Momčilo Janković | ||||||||||
| Datum rođenja | 24. novembar 1883. | ||||||||||
| Mesto rođenja | Niš, Kraljevina Srbija | ||||||||||
| Datum smrti | 27. novembar 1944. (61 god.) | ||||||||||
| Mesto smrti | Beograd, DF Jugoslavija | ||||||||||
| Narodnost | Srbin | ||||||||||
| Poreklo | srpsko | ||||||||||
| Religija | Pravoslavni hrišćanin | ||||||||||
| Profesija | advokat | ||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||
| Politička stranka | Nezavisni političar Ranije: Jugoslovenska radikalna zajednica | ||||||||||
| |||||||||||
Biografija uredi
Rođen je u Nišu od oca Đorđa i majke Mileve. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Nišu, a Pravni fakultet u Beogradu.[2]
Po završetku studija vratio se u Niš gde je radio kao advokatski pripravnik i pisar Prvostepenog suda, od 1910. godine. Uređivao je list „Trgovina“, glasilo trgovačke omladine u Nišu, od 1911. godine.[2]
Izabran je 1938. za narodnog poslanika na listi Jugoslovenske radikalne zajednice Milana Stojadinovića na decembarskim izborima. Tada se preselio u Beograd gde je radio kao advokat.
Na predlog šefa okupacioonog Upravnog štaba Srbije Haralda Turnera, Janković je 30. aprila 1941. imenovan u Komesarsku upravu Milana Aćimovića gde je upravljao resorom pravde. U govoru na radio Beogradu 1. juna 1941. Janković je za optužio Simovićevu pučističku vladu da je izvala nemačku invaziju, sugerišući neophodnost njihovog sudskog procesuiranja.[3]
Posle partizanskog ustanka protiv nemačke okupacije, bio je jedan od potpisnika Apela srpskom narodu. Ušao je u Vladu narodnog spasa Milana Nedića avgusta 1941. godine kao ministar bez portfelja. Momčilo Janković je jedan od potpisnika Uredbe o prekim sudovima od 16. septembra 1941, u kojoj je propisano da će se kazniti smrću svako ko „rečima ili delom ispoljava komunizam ili anarhizam, ili pripada organizaciji koja to ispoveda“.[4] Povukao se iz ove vlade 5. oktobra 1941. zbog neslaganja sa politikom ustupaka Nemcima. Posle toga nije bio politički aktivan.[2]
OZNA ga je uhapsila 21. oktobra 1944. godine. Vojni sud Prvog proleterskog korpusa ga je osudio na smrt streljanjem.[2]
Bio je oženjen Ernom Milicom Lukšić (1897) sa kojom je imao tri sina: Slobodana (1920), Predraga (1921) i Milana (1927). Erna je pre toga bila udata za Dušana Popovića (1884—1918) sa kojim je imala ćerku Maru (1917—2007), udatu Protić.[2]
Rehabilitovan je 2012. godine.
Izvori uredi
- ^ E. Radosavljević, Večernje novosti (20. 2. 2012). „Rehabilitovan Nedićev ministar Momčilo Janković”. Pristupljeno 28. 6. 2012.
- ^ a b v g d Ćirković 2009, str. 221.
- ^ Radanović, Milan, Sudska rehabilitacija ministra Momčila Jankovića kao važan korak u političkoj rehabilitaciji snaga srpskog kvislinštva, Arhivirano iz originala 15. 07. 2013. g., Pristupljeno 23. 06. 2014
- ^ Milosavljević 2006, str. 179–180.
Literatura uredi
- Milosavljević, Olivera (2006). Potisnuta istina - kolaboracija u Srbiji 1941—1944. (PDF). Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. ISBN 978-86-7208-129-9.
- Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2.
- Ćirković, Simo. Ko je ko u Nedićevoj Srbiji 1941—1944. Beograd: Proseveta. COBISS.SR 170123788.
