Википедија

Monopol nad nasiljem

Monopol nad nasiljem ili monopol nad legitimnom upotrebom fizičke sile jedan je od osnovnih koncepata modernog javnog prava, koji potiče iz dela francuskog pravnika i političkog filozofa Žana Bodena iz 1576. Šest knjiga Republike („Les six livres de la république” i engleskog filozofa Tomasa Hobsa i njegove knjige Levijatan iz 1681. Kao jednu od koncepcija koja definiše države, nju je u sociologiji prvi opisao Maks Veber u svom eseju Politika kao zanimanje (1919). [1] Veber tvrdi da je država „jedini ljudski Gemajnšaft (Gemeinschaft) koji polaže pravo na monopol nad ozakonjenom upotrebom fizičke sile. Međutim, ovaj monopol ograničen je na određeno geografsko područje, a ovo ograničenje na određeno područje je zapravo jedna od stvari koje definišu državu“. [2] Drugim rečima, Veber opisuje državu kao bilo koju organizaciju koja uspe da zadrži isključivo pravo da upotrebljava fizičku silu, da njom preti, ili da odobrava njenu upotrebu nad stanovnicima svoje teritorije. Prema Veberu, takav monopol mora da se javi putem procesa legitimacije (ozakonjavanja) .

Teorija Maksa Vebera uredi

Maks Veber je u Politici kao zanimanju napisao da je osnovna karakteristika državnosti polaganje prava na taj monopol. Njegova proširena definicija glasila je da je nešto „država“ ako i ukoliko njeno administrativno osoblje uspešno podrži svoje pravo na „monopol legitimne upotrebe fizičke sile“ ( nem. das Monopol legitimen physischen Zwanges) u nametanju svog poretka. " [3] [4] Veberov koncept je formalizovan tako da pokaže da isključiva moć održavanja reda države ide u korist socijalnoj zaštiti putem privatnog vlasništva, pod uslovom da država deluje dobroćudno u interesu svojih građana. [5]

Prema Veberu, država je ona „ljudska zajednica koja (uspešno) polaže pravo na monopol legitimne upotrebe nasilja na datoj teritoriji“. Javna policija i vojska su njeni glavni instrumenti, ali takođe se može smatrati da privatno obezbeđenje ima „pravo“ na upotrebu nasilja sve dok je jedini izvor ovog percipiranog prava odobravanje od strane države. Veber je, ipak, navodio nekoliko izuzetaka :

  • Izjavu je smatrao savremenim zapažanjem, napominjući da veza između države i upotrebe fizičke sile nije uvek bila tako bliska. On koristi primere feudalizma, gde je privatno ratovanje bilo dozvoljeno pod određenim uslovima, i verskih sudova, koji su bili isključivo nadležni za neke vrste krivičnih dela, posebno za jeres i seksualna krivična dela. Bez obzira na to, država postoji svuda gde jedna jedina vlast može legitimno odobravati nasilje.
  • Iz istih razloga, „monopol“ ne znači da samo vlada može da koristi fizičku silu, već da je država ona ljudska zajednica koja uspešno tvrdi da je jedini izvor legitimiteta za svaku fizičku prinudu ili presudu o prinudi. Na primer, zakon može pojedincima dozvoliti upotrebu sile u odbrani sebe ili svoje imovine, ali ovo pravo proizilazi iz državne vlasti. To se direktno kosi sa prosvetiteljskim principima individualnog suvereniteta koji moć dodeljuje državi uz saglasnost, i konceptima prirodnog prava koji drže da pojedinačna prava koja proizilaze iz svesnog ličnog suvereniteta i telesnog integriteta postoje pre države i da ih država samo priznaje i garantuje, a država se može sprečiti ustavnim zakonom da prirodna prava ne ograničava.[traži se izvor]

Kritike Vebera uredi

Robert Hinrihs Bejts tvrdi da sama država nema nasilnu moć; već da ljudi drže svu silu prinude kako bi osigurali da se održava red i druge ravnoteže. [6] Samim tim sledi to da u društvima bez državnosti postoji granica blagostanja, koja se može prevazići samo ako se neki nivo prinude ili nasilja upotrebi za podizanje složenosti države. Drugim rečima, bez ulaganja u vojsku, policiju ili neku vrstu izvršne vlasti, rane države ne mogu uživati zakon i red (ili prosperitet) razvijenijih država.

Odnos prema državnom kapacitetu uredi

 
Anarhistički transparent na kome piše „Nikada nećemo prestati da se borimo protiv državnog nasilja“,12. decembra 2020

Kapacitet države često se meri u smislu njene fiskalne i pravne sposobnosti. Fiskalna sposobnost znači sposobnost države da povrati porez radi pružanja javnih dobara, a pravna sposobnost znači prevlast države kao jedinog arbitra za rešavanje sukoba i izvršenje ugovora. Bez neke vrste prinude, država inače ne bi mogla da sprovede svoj legitimitet u željenoj sferi uticaja. U ranim državama i državama u razvoju ovu ulogu je često igrao „stacionarni bandit“ koji je branio seljane od lutajućih bandita, u nadi da će zaštita podstaknuti seljane da ulažu u ekonomsku proizvodnju, a stacionarni bandit bi na kraju mogao da upotrebi svoju prinudnu moć da ekspropriše deo tog bogatstva. [7]

U regionima u kojima se prisustvo države minimalno oseća, nedržavni akteri mogu iskoristiti svoj monopol nad nasiljem da bi uspostavili legitimitet ili zadržali vlast. [8] Na primer, sicilijanska mafija nastala je kao zaštitni reket pružajući kupcima i prodavcima na crnom tržištu zaštitu. Bez ove vrste sprovođenja reda, učesnici na tržištu ne bi bili dovoljno samopouzdani da veruju jedan drugom radi validnog izvršenja ugovora i tržište bi propalo.

Na neorganizovanim i podzemnim tržištima, nasilje se koristi za sprovođenje ugovora u odsustvu dostupnog pravnog rešavanja sukoba. [9] Čarls Tili nastavlja ovo poređenje i kaže da su stvaranje rata i stvaranje države zapravo najbolji prikaz onoga u šta organizovani kriminal može prerasti. [10] Zabeleženo je da odnos države, tržišta i nasilja ima neposredan odnos, koristeći nasilje kao oblik prinude. [11] [12] Anarhisti vide direktnu vezu između kapitalizma, vlasti i države, pojam monopola nasilja u velikoj je meri povezan sa anarhističkom filozofijom odbacivanja svake neopravdane hijerarhije . [13] [14]

Ostalo uredi

Prema Rejmondu Aronu, međunarodne odnose karakteriše odsustvo široko priznate legitimnosti u upotrebi sile između država. [15]

Marta Lizabet Felps, pišući za list Politics & Policy, ide s Veberovim idejama o legitimitetu privatnog obezbeđenja korak dalje. Felpsova tvrdi da upotreba privatnih aktera od strane države ostaje legitimna ako i samo ako se za vojne dobavljače smatra da ih kontroliše država. [16]

Reference uredi

  1. ^ Max Weber, Weber's Rationalism and Modern Society, translated and edited by Tony Waters and Dagmar Waters. New York: Palgrave Books, 2015, pp. 129-198.
  2. ^ Max Weber in Weber's Rationalism and Modern Society, translated and edited by Tony Waters and Dagmar Waters. Palgrave Books 2015, p. 136
  3. ^ Parsons, Talcott (1964). The Theory Of Social And Economic Organization. Simon and Schuster. str. 154. ISBN 978-0684836409. 
  4. ^ Weber, Max. Wirtschaft und Gesellschaft (1921). p. 29
  5. ^ K. Grechenig, M. Kolmar, The State's Enforcement Monopoly and the Private Protection of Property, Journal of Institutional and Theoretical Economics (JITE) 2014, vol. 170 (1), 5-23.
  6. ^ BATES, R.; GREIF, A.; SINGH, S. (2002). „Organizing Violence”. Journal of Conflict Resolution (na jeziku: engleski). 46 (5): 599—628. doi:10.1177/002200202236166. 
  7. ^ Olson, Mancur (1993). „Dictatorship, Democracy, and Development”. American Political Science Review. September 1993. JSTOR 2938736. 
  8. ^ Gambetta, Diego (1996). The Sicilian Mafia: the business of private protection. Harvard University Press. str. 1. 
  9. ^ Owens, Emily Greene (2011). „Are Underground Markets Really More Violent? Evidence from Early 20th Century America”. American Law and Economics Review. v13, N1: 1—44. 
  10. ^ Tilly, Charles (1985). “War making and state making as organized crime,” in Bringing the State Back In, eds P.B. Evans, D. Rueschemeyer, & T. Skocpol. Cambridge: Cambridge University Press, 1985. • Introduction and Chapt
  11. ^ https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/smj.4250070105
  12. ^ https://www.jstor.org/stable/pdf/1817092.pdf
  13. ^ https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/1354066119848037
  14. ^ https://onlinelibrary.wiley.com/doi/pdf/10.1111/j.1467-8330.2012.01034
  15. ^ Raymond Aron. Paix et guerre entre les nations, Paris 1962; English: Peace and War, 1966. New edition 2003.
  16. ^ Phelps, Martha Lizabeth (decembar 2014). „Doppelgangers of the State: Private Security and Transferable Legitimacy”. Politics & Policy. 42 (6): 824—849. doi:10.1111/polp.12100. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Монопол_над_насиљем&oldid=26943616”