Уставно право

Уставно право је термин који означава грану права која уређује основе друштвено-политичког уређења, организацију власти одређене државе, односно темељна права и дужности њених држављана. Дефинише улогу, овлашћења и структуру различитих ентитета у држави, а то су извршни, парламентарни или законодавни органи и правосуђе; као и основна права грађана и у савезним земљама као што су САД и Канада, однос између централне владе и државних, покрајинских или територијалних влада.

Нису све националне државе уставне, иако све такве државе имају закон земље, који се могу састојати од различитих императивних и сагласних правила. Оне могу укључивати обичајно право, конвенције, законско право, закон који је донио судија или међународна правила и норме. Уставни закон се бави основним принципима којима влада врши власт. У неким случајевима, ови принципи додељују одређена овлашћења влади, као што је моћ да се опорезују и потроше на добробит становништва. У другим временима, уставни принципи су доносили ограничења на оно што влада може учинити, као што је забрана хапшења појединца без довољно разлога.

У већини земаља, као што су Сједињене Државе, Индија и Сингапур, уставни закон се заснива на тексту документа који је ратификован у вријеме настанка нације. Други устави, посебно онај у Уједињеном Краљевству,^[1]^[2] се ослањају на неписана правила позната као уставна конвенција; њихов статус у оквиру уставног закона варира, а услови конвенција у неким случајевима су јако оспорени.^[3]

Људска права

Људска права или грађанске слободе чине кључни део устава земље и подржавају права појединца у односу на државу. Већина јурисдикција, попут Сједињених Држава и Француске, има кодификовани устав, са повељом о правима. Недавни пример је Повеља о основним правима Европске уније која је требало да буде укључена у Споразум о успостављању Устава за Европу, а која није ратификована. Можда најважнији пример је Универзална декларација о људским правима према Повељи УН. Ти документи имају за циљ да обезбеде основне политичке, друштвене и економске стандарде које је национална држава или међувладино тело дужно да обезбеди својим грађанима, али многи укључују и своје владе. Канада је још један случај кодификованог устава, са Канадском повељом о правима и слободама, штити људска права за људе под националном јурисдикцијом.^[4]

Неке земље попут Уједињеног Краљевства немају укорењени документ који утврђује основна права; у тим јурисдикцијама устав се састоји од статута, судске праксе и конвенције. Случај под називом Ентик против Карингтона^[5] је уставни принцип који произилази из обичајног права. Кућу Џона Ентика је претражио и опљачкао шериф Карингтон. Карингтон је тврдио да је налог владиног министра, грофа Халифакса, био валидан ауторитет, иако за то није постојала законска одредба или судски налог. Суд, предвођен лордом Камденом, изјавио је да,

„Велики циљ, због којег су људи улазили у друштво, био је да обезбеде своју имовину. То право је сачувано свето и несаопштиво у свим случајевима, где није одузето или скраћено неким јавним законом за добро целине. По закону Енглеске, свака инвазија на приватну својину, макар она била и најмања, је преступ... Ако се не може наћи или изнети изговор, ћутање књига је ауторитет против туженог, и тужилац мора да има пресуду.”^[6]

Јурисдикције обичајног права и грађанског права не деле исте уставне основе. Земље општег права, као што су оне у Комонвелту и Сједињене Државе, изводе своје правне системе из оног у Уједињеном Краљевству, и као такве стављају нагласак на судски преседан,^[7]^[8]^[9] при чему последичне судске пресуде (нарочито оне виших судова) су извор права. Грађанскоправне јурисдикције, с друге стране, мање стављају нагласак на судску ревизију и само парламент или законодавна власт имају моћ да спроведу закон. Као резултат тога, структура правосуђа се значајно разликује између ова два приступа, при чему су правосуђа обичајног права адверсарска, а грађанско право инквизиторско. Судови општег права сходно томе одвајају правосуђе од тужилаштва,^[10]^[11]^[12] чиме се утврђује да су судови потпуно независни и од законодавне власти и од органа за спровођење закона. Као резултат тога, право људских права у овим земљама је у великој мери изграђено на правном преседану у судском тумачењу уставног права, док се оно у земљама грађанског права готово искључиво састоји од кодификованог закона, уставног или другог.

Владавина права

Доктрина владавине права налаже да се влада мора водити у складу са законом. Ово је први установио британски правни теоретичар А. В. Дајси.

Дајси је идентификовао три суштинска елемента британског устава који су индикативни за владавину права:

Апсолутна супрематија реруларног права насупрот утицају арбитрарне власти;^[13]
Једнакост пред законом;
Устав је резултат редовног закона земље.

Дајсијева формула владавине права састоји се од три класична начела. Прво је да је редовно право врховно над арбитрарним и дискреционим овлашћењима. „[Н]иједан човек није кажњив... осим за јасно кршење закона утврђеног на уобичајен правни начин пред редовним судовима у земљи.“^[14]

Друго је да сви људи морају бити једнаки пред законом. „...ниједан човек није изнад закона... сваки човек, без обзира на његов ранг или стање, подлеже редовном закону царства и подлеже јурисдикцији редовних судова“.^[15]

Треће је да опште идеје и принципи које подржава устав произилазе директно из пресуда и преседана које је донело правосуђе. „Можемо рећи да је устав прожет владавином права на основу тога што су општа начела устава... код нас резултат судских одлука које одређују права приватних лица у одређеним случајевима који се воде пред судовима“.^[16]

Подела власти

Подела власти се често сматра другим делом који функционише поред владавине права у циљу сузбијања овлашћења владе. У многим модерним националним државама, власт је подељена и изражава се у три гране владе: законодавна, извршна и судска власт су познате као хоризонтална подела власти. Прва и друга су усклађене у традиционалном Вестминстерском систему.^[17] Вертикална подела власти је децентрализација.

Види још

Референце

^ Blick, Andrew; Blackburn, Robert (2012), Mapping the Path to Codifying - or not Codifying - the UK's Constitution, Series paper 2. Centre for Political and Constitutional Studies, King's College London, Parliament UK, Приступљено 19. 11. 2016
^ H Barnett, Constitutional and Administrative Law (5th edn Cavendish 2005) 9, "A written constitution is one contained within a single document or a [finite] series of documents, with or without amendments"
^ Markwell, Donald (2016). Constitutional Conventions and the Headship of State: Australian Experience. Connor Court. ISBN 9781925501155.
^ Heritage, Canadian (2017-10-23). „Guide to the Canadian Charter of Rights and Freedoms”. www.canada.ca. Приступљено 2022-01-20.
^ Entick v. Carrington (1765) 19 Howell's State Trials 1030
^ „Entick v. Carrington”. 19 Howell's State Trials 1029 (1765). United States: Constitution Society. Приступљено 2008-11-13.
^ Garner, Bryan A. (2001). A Dictionary of Modern Legal Usage (2nd, revised изд.). New York: Oxford University Press. стр. 177. ISBN 978-0-19-507769-8. „In modern usage, common law is contrasted with a number of other terms. First, in denoting the body of judge-made law based on that developed in England... [P]erhaps most commonly within Anglo-American jurisdictions, common law is contrasted with statutory law ...”
^ Black's Law Dictionary - Common law (10th изд.). 2014. стр. 334. „1. The body of law derived from judicial decisions, rather than from statutes or constitutions; CASE LAW [contrast to] STATUTORY LAW.”
^ Macpherson, Heidi S.; Kaufman, Will (2005). Britain and the Americas: Culture, Politics, and History. Manchester, NH: Ezekial Books, LLC. стр. 259. ISBN 9791851094317.
^ Hale, Sandra Beatriz (јул 2004). The Discourse of Court Interpreting: Discourse Practices of the Law, the Witness and the Interpreter. John Benjamins. стр. 31. ISBN 978-1-58811-517-1.
^ Richards, Edward P.; Katharine C. Rathbun (1999-08-15). Medical Care Law. Jones & Bartlett. стр. 6. ISBN 978-0-8342-1603-7.
^ Care, Jennifer Corrin (2004-01-12). Civil Procedure and Courts in the South Pacific. Routledge Cavendish. стр. 3. ISBN 978-1-85941-719-5.
^ A. V. Dicey, Introduction to the Study of the Law of the Constitution (Macmillan, 10th ed, 1959) pp. 202
^ A. V. Dicey, Introduction to the Study of the Law of the Constitution (10th ed, 1959) pp. 188
^ A. V. Dicey, Introduction to the Study of the Law of the Constitution (9th ed, 1945) pp. 193
^ A. V. Dicey, Introduction to the Study of the Law of the Constitution (9th ed, 1945) pp. 195
^ W B Gwyn, The Meaning of the Separation of Powers: An Analysis of the Doctrine From Its Origin to the Adoption of the United States Constitution, Tulane University (1965).

Литература

Ђузепе Де Верготини, УПОРЕДНО УСТАВНО ПРАВО; Уредници: Мијодраг Радојевић, Јовица Тркуља, Танасије Маринковић, 2015, ISBN 978-86-519-1680-2
Amnesty International . Amnesty International Report. Amnesty International. ISBN 0-86210-354-1. . 2004. ISBN 1-887204-40-7. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Alston, Philip (2005). „Ships Passing in the Night: The Current State of the Human Rights and Development Debate seen through the Lens of the Millennium Development Goals”. Human Rights Quarterly. 27 (3): 755—829. S2CID 145803790. doi:10.1353/hrq.2005.0030.
Arnhart, Larry (1998). Darwinian Natural Right: The Biological Ethics of Human Nature. SUNY Press. ISBN 0-7914-3693-4.
Ball, Olivia; Gready, Paul (2007). The No-Nonsense Guide to Human Rights. New Internationalist. ISBN 978-1-904456-45-2.
Chauhan, O.P. . Human Rights: Promotion and Protection. Anmol Publications PVT. LTD. Human Rights: Promotion and Protection. Anmol Publications Pvt. Limited. 2004. ISBN 81-261-2119-X.
Clayton, Philip; Schloss, Jeffrey (2004). Evolution and Ethics: Human Morality in Biological and Religious Perspective. Wm. B. Eerdmans Publishing. ISBN 0-8028-2695-4.
Cope, Kevin L.; Crabtree, Charles; Fariss, Christopher J. (2020). „Patterns of disagreement in indicators of state repression”. Political Science Research and Methods. 8: 178—187. S2CID 159049386. doi:10.1017/psrm.2018.62.
Cross, Frank B. "The relevance of law in human rights protection." International Review of Law and Economics 19.1 (1999): 87–98 online Архивирано 22 април 2021 на сајту Wayback Machine.
Davenport, Christian (2007). State Repression and Political Order. Annual Review of Political Science.
Donnelly, Jack. . Universal Human Rights in Theory & Practice. Universal Human Rights in Theory and Practice (2nd изд.). Ithaca & London: Cornell University Press. 2003. ISBN 0-8014-8776-5.
Finnis, John (1980). Natural Law and Natural Rights. Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-876110-4.
Fomerand, Jacques. ed. Historical Dictionary of Human Rights (2021) excerpt
Forsythe, David P. (2000). Human Rights in International Relations. Cambridge: Cambridge University Press. International Progress Organization. ISBN 3-900704-08-2.
Freedman, Lynn P.; Isaacs, Stephen L. (1993). „Human Rights and Reproductive Choice”. Studies in Family Planning. 24 (1): 18—30. JSTOR 2939211. PMID 8475521. doi:10.2307/2939211.
Glendon, Mary Ann (2001). A World Made New: Eleanor Roosevelt and the Universal Declaration of Human Rights. Random House of Canada Ltd. ISBN 0-375-50692-6.
Gorman, Robert F. and Edward S. Mihalkanin, eds. Historical Dictionary of Human Rights and Humanitarian Organizations (2007) excerpt
Houghton Miffin Company . The American Heritage Dictionary of the English Language. Houghton Miffin. The American Heritage Dictionary of the English Language. Houghton Mifflin. 2006. ISBN 0-618-70173-7.
Ignatieff, Michael (2001). Human Rights as Politics and Idolatry. Princeton & Oxford: Princeton University Press. ISBN 0-691-08893-4.
Ishay, Micheline (2008). The History of Human Rights: From Ancient Times to the Era of Globalization. U of California Press. ISBN 0520256417. excerpt
Istrefi, Remzije. "International Security Presence in Kosovo and its Human Rights Implications." Croatian International Relations Review 23.80 (2017): 131–154. online
Jaffa, Harry V. (1979). Thomism and Aristotelianism; A Study of the Commentary by Thomas Aquinas on the Nicomachean Ethics. Greenwood Press. ISBN 0-313-21149-3. (reprint of 1952 edition published by University of Chicago Press)
Jahn, Beate (2005). „Barbarian thoughts: imperialism in the philosophy of John Stuart Mill” (PDF). Review of International Studies. Cambridge University Press. 31 (3): 599—618. S2CID 146136371. doi:10.1017/S0260210505006650.
Köchler, Hans (1981). The Principles of International Law and Human Rights. hanskoechler.com
Köchler, Hans. (1990). "Democracy and Human Rights". Studies in International Relations, XV. Vienna: International Progress Organization.
Kohen, Ari (2007). In Defense of Human Rights: A Non-Religious Grounding in a Pluralistic World. Routledge. ISBN 978-0-415-42015-0 , ISBN 978-0-415-42015-0.
Landman, Todd (2006). Studying Human Rights. Oxford and London: Routledge. ISBN 0-415-32605-2.
Light, Donald W. (2002). „A Conservative Call For Universal Access To Health Care”. Penn Bioethics. 9 (4): 4—6.
Littman, David (1999). „Universal Human Rights and 'Human Rights in Islam'”. Midstream Magazine. св. 2 бр. 2. стр. 2—7.
Maan, Bashir; McIntosh, Alastair (1999). "Interview with William Montgomery Watt" The Coracle Vol. 3 (No. 51) pp. 8–11.
Maret, Susan 2005. "‘Formats Are a Tool for the Quest for Truth’: HURIDOCS Human Rights Materials for Library and Human Rights Workers." Progressive Librarian, no. 26 (Winter): 33–39.
Mayer, Henry (2000). All on Fire: William Lloyd Garrison and the Abolition of Slavery. St Martin's Press. ISBN 0-312-25367-2.
McAuliffe, Jane Dammen (ed) . Encyclopaedia of the Qur'an: vol 1–5 Brill Publishing. ISBN 90-04-14743-8. McAuliffe, Jane Dammen (2005). Encyclopaedia of the Qur'ān - Volumes 1-5 Plus Index Volume (Set). BRILL. ISBN 978-90-04-14743-0.
McLagan, Meg (2003) "Principles, Publicity, and Politics: Notes on Human Rights Media". American Anthropologist. Vol. 105 (No. 3). pp. 605–612
Maddex, Robert L., ed. International encyclopedia of human rights: freedoms, abuses, and remedies (CQ Press, 2000).
Möller, Hans-Georg. "How to distinguish friends from enemies: Human rights rhetoric and western mass media." in Technology and Cultural Values (U of Hawaii Press, 2003) pp. 209–221.
Nathwani, Niraj (2003). Rethinking Refugee Law. Martinus Nijhoff Publishers. ISBN 90-411-2002-5.
Neier, Aryeh (2012). The international human rights movement : a history. Princeton UP.
Paul, Ellen Frankel; Miller, Fred Dycus; Paul, Jeffrey, ур. (2001). Natural Law and Modern Moral Philosophy. Cambridge University Press. ISBN 0-521-79460-9.
Power, Samantha (2013). A Problem from Hell": America and the Age of Genocide. Basic Books. .
Robertson, Arthur Henry; Merrills, John Graham (1996). Human Rights in the World: An Introduction to the Study of the International Protection of Human Rights. Manchester University Press. ISBN 0-7190-4923-7.
Reyntjens, Filip. "Rwanda: progress or powder keg?." Journal of Democracy 26.3 (2015): 19–33.
Salevao, Lutisone (2005). Rule of Law, Legitimate Governance and Development in the Pacific. ANU E Press. ISBN 978-0731537211.
Scott, C. (1989). "The Interdependence and Permeability of Human Rights Norms: Towards a Partial Fusion of the International Covenants on Human Rights". Osgood Law Journal Vol. 27
Sepulveda, Magdalena; van Banning, Theo; Gudmundsdottir, Gudrun D.; Chamoun, Christine; van Genugten, Willem J.M. (јул 2004). Human Rights Reference Handbook (PDF) (3rd изд.). University for Peace. ISBN 9977-925-18-6. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 3. 2012. г. Приступљено 8. 11. 2011.
Shelton, Dinah. "Self-Determination in Regional Human Rights Law: From Kosovo to Cameroon." American Journal of International Law 105.1 (2011): 60–81 online.
Sills, David L. (1968, 1972) International Encyclopedia of the Social Sciences. MacMillan.
Shellens, Max Salomon (1959). „Aristotle on Natural Law”. Natural Law Forum. 4 (1): 72—100.
Sen, Amartya (1997). Human Rights and Asian Values. Carnegie Council on Ethics and International Affairs. ISBN 0-87641-151-0.
Shute, Stephen & Hurley, Susan, ур. (1993). On Human Rights: The Oxford Amnesty Lectures. New York: BasicBooks. ISBN 0-465-05224-X.
Sobel, Meghan, and Karen McIntyre. "Journalists’ Perceptions of Human Rights Reporting in Rwanda." African Journalism Studies 39.3 (2018): 85–104. online Архивирано 7 јул 2021 на сајту Wayback Machine
Steiner, J.; Alston, Philip (1996). International Human Rights in Context: Law, Politics, Morals. Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-825427-X.
Straus, Scott, and Lars Waldorf, eds (2011). Remaking Rwanda: State building and human rights after mass violence. Univ of Wisconsin Press. .
Sunga, Lyal S. Individual Responsibility in International Law for Serious Human Rights Violations, Martinus Nijhoff Publishers. Sunga, Lyal S. (1992). Individual Responsibility in International Law for Serious Human Rights Violations. Martinus Nijhoff Publishers. ISBN 0-7923-1453-0.
Tierney, Brian (1997). The Idea of Natural Rights: Studies on Natural Rights, Natural Law, and Church Law. Wm. B. Eerdmans Publishing. ISBN 0-8028-4854-0.
Tunick, Mark (2006). „Tolerant Imperialism: John Stuart Mill's Defense of British Rule in India”. The Review of Politics. Cambridge University Press. 68 (4): 586—611. S2CID 144092745. doi:10.1017/S0034670506000246.
Ishay, Micheline, ed. The Human Rights Reader: Major Political Essays, Speeches, and Documents from Ancient Times to the Present. ISBN 0415951607. (2nd ed. 2007) excerpt

Спољашње везе

„Constitutional Law”. New International Encyclopedia. 1905.

[Parliament-1] Blick, Andrew; Blackburn, Robert (2012), Mapping the Path to Codifying - or not Codifying - the UK's Constitution, Series paper 2. Centre for Political and Constitutional Studies, King's College London, Parliament UK, Приступљено 19. 11. 2016

[2] H Barnett, Constitutional and Administrative Law (5th edn Cavendish 2005) 9, "A written constitution is one contained within a single document or a [finite] series of documents, with or without amendments"

[3] Markwell, Donald (2016). Constitutional Conventions and the Headship of State: Australian Experience. Connor Court. ISBN 9781925501155.

[4] Heritage, Canadian (2017-10-23). „Guide to the Canadian Charter of Rights and Freedoms”. www.canada.ca. Приступљено 2022-01-20.

[5] Entick v. Carrington (1765) 19 Howell's State Trials 1030

[6] „Entick v. Carrington”. 19 Howell's State Trials 1029 (1765). United States: Constitution Society. Приступљено 2008-11-13.

[GarnerUsageDef0-7] Garner, Bryan A. (2001). A Dictionary of Modern Legal Usage (2nd, revised изд.). New York: Oxford University Press. стр. 177. ISBN 978-0-19-507769-8. „In modern usage, common law is contrasted with a number of other terms. First, in denoting the body of judge-made law based on that developed in England... [P]erhaps most commonly within Anglo-American jurisdictions, common law is contrasted with statutory law ...”

[Blacks10thDef1-8] Black's Law Dictionary - Common law (10th изд.). 2014. стр. 334. „1. The body of law derived from judicial decisions, rather than from statutes or constitutions; CASE LAW [contrast to] STATUTORY LAW.”

[9] Macpherson, Heidi S.; Kaufman, Will (2005). Britain and the Americas: Culture, Politics, and History. Manchester, NH: Ezekial Books, LLC. стр. 259. ISBN 9791851094317.

[Hale-10] Hale, Sandra Beatriz (јул 2004). The Discourse of Court Interpreting: Discourse Practices of the Law, the Witness and the Interpreter. John Benjamins. стр. 31. ISBN 978-1-58811-517-1.

[Richards-11] Richards, Edward P.; Katharine C. Rathbun (1999-08-15). Medical Care Law. Jones & Bartlett. стр. 6. ISBN 978-0-8342-1603-7.

[Care-12] Care, Jennifer Corrin (2004-01-12). Civil Procedure and Courts in the South Pacific. Routledge Cavendish. стр. 3. ISBN 978-1-85941-719-5.

[13] A. V. Dicey, Introduction to the Study of the Law of the Constitution (Macmillan, 10th ed, 1959) pp. 202

[14] A. V. Dicey, Introduction to the Study of the Law of the Constitution (10th ed, 1959) pp. 188

[15] A. V. Dicey, Introduction to the Study of the Law of the Constitution (9th ed, 1945) pp. 193

[16] A. V. Dicey, Introduction to the Study of the Law of the Constitution (9th ed, 1945) pp. 195

[17] W B Gwyn, The Meaning of the Separation of Powers: An Analysis of the Doctrine From Its Origin to the Adoption of the United States Constitution, Tulane University (1965).

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]