Mops
Mops (grč. Μόψος) je u grčkoj mitologiji bilo ime više ličnosti.
Etimologija uredi
Mops je bila kraljevska titula na Kilikiji (koja se u mitu pominje u vezi sa ovim imenom) u 8. veku p. n. e. Ovo ime je možda izvedeno iz grčke reči moschos što bi značilo „tele“.[1]
Mitologija uredi
- Mops je bio jedan od Lapita, eponimni heroj tesalskog grada Mopsiona na zapadnim padinama planine Ose. Bio je Ampikov ili Apolonov i Hloridin sin. Učestvovao je u borbi Lapita sa kentaurima, u lovu na Kalidonskog vepra i pogrebnim igrama priređenim povodom Pelijine smrti, ali je najznačajniju ulogu imao u pohodu Argonauta. Uz Idmona, bio je zvanični prorok i on je bio taj koji je odredio vreme polaska lađe Argo, a takođe je očistio Argonaute od greha zbog ubistva dolionskog kralja Kizika. Pri povratku iz Kolhide, u Libiji ga je ujela otrovna zmija i izdahnuo je.[2] Neki izvori tumače da opis njegove smrti ukazuje da su vrhovi strela premazivani otrovom, te da je on zapravo stradao u sukobu.[1] Drugovi su ga sahranili sa počastima, a kao nadgrobni spomenik postavili su dasku sa svoje lađe.[2] O njemu su pisali Hesiod, Higin, Ovidije u „Metamorfozama“ i drugi autori.[3]
- Mops je bilo ime još jednog proroka o kome su pisali Apolodor, Pausanija i drugi.[3] Bio je sin proročice Mante i unuk Tiresije, takođe proroka. Otac mu je bio ili Apolon ili Argivac Rakije. Zajedno sa majkom je došao iz Delfa u Malu Aziju, pa je u Klaru osnovao Apolonovo svetilište. Mops je posedovao izuzetan dar proricanja, tako da je njegov suparnik Kalhant presvisnuo kada je shvatio da ga je prevazišao. Zajedno sa drugim prorokom, Amfilohom, osnovao je nekoliko gradova u Pamfiliji, Kilikiji i Siriji. Amfiloh je jednom poželeo da se vrati u Arg u Etoliji, pa je poverio vlast Mopsu u Kilikiji. Međutim, kada se vratio, Mops nije želeo da podeli vlast sa njim. Sukob su rešili dvobojem, ali su ubili jedan drugog. Njihova mržnja je bila toliko velika, da su čak i između njihovih grobova podigli kulu, kako bi ih razdvojili.[2] Međutim, njihovi duhovi su se nakon spaljivanja mrtvih tela prijateljski spojili i oni su tada osnovali proročište koje je davalo najtačnija predviđanja u odnosu na sva druga i postalo toliko slavno da je zasenilo i ono na Delfima. Pitanja koja su se postavljala su se naplaćivala jeftino; po jedan bakrenjak. Pisana su na voštanim tablicama, a odgovori su stizali u snovima.[1]
- Pigmej, sin Nikodama i Enoje, koga je pomenuo Antonin Liberal.[4] Prema nekim izvorima, njegova majka je bila Gerana.[5]
- Bio je učesnik u ratu sedmorice protiv Tebe koji je video kako se zemlja otvara da „proguta“ Amfijaraja.[4]
- Branilac Tebe u pomenutom ratu „sedmorice“. Ubio ga je Hipomedont.[4]
Biologija uredi
Latinsko ime ovih ličnosti (Mopsus) je naziv za rod pauka.[6][7]
Izvori uredi
- ^ a b v Robert Grevs. 1995. Grčki mitovi. 6. izdanje. Nolit. Beograd.
- ^ a b v Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.
- ^ a b Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: SEERS; List of SEERS
- ^ a b v Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Minis to Nyctimene
- ^ theoi.com: Pygmaioi; ENCYCLOPEDIA
- ^ Jackson, R.R. (1983): The Biology of Mopsus mormon, a Jumping Spider (Araneae: Salticidae) from Queensland: Intraspecific Interactions. Aust. J. Zool. 31: 39-53. Abstract, Pristupljeno 13. 4. 2013.
- ^ Platnick, Norman I. (2008): The world spider catalog, version 8.5. American Museum of Natural History.