Википедија

Mugam

Mugam (azer. Muğam) ili Mugamat (azer. Muğamat) je jedna od mnogih klasičnih kompozicija iz Azerbejdžana, u kontrastu sa tasnifom i ašikom. [1]

Mugam
Ansambl Sejida Šušinskog (drugi s leva), 1916.
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionAzerbejdžan
Svetska baština Uneska
Unesko oznaka00039
Datum upisa2008
Lokacija upisahttps://ich.unesco.org/en/RL/azerbaijani-mugham-00039

To je veoma složena umetnička forma koja spaja klasičnu poeziju i muzičku improvizaciju u specifičnim lokalnim modusima. Mugam je modalni sistem. [2] Za razliku od zapadnih modusa, „mugam“ modusi su povezani ne samo sa skalama već i sa usmeno prenošenom zbirkom melodija i melodijskih fragmenata koje izvođači koriste u toku improvizacije. [3] Mugam je složena kompozicija mnogih delova. Izbor određenog mugama i stil izvođenja odgovara određenom događaju. [3] Dramski rasplet u izvođenju je tipično povezan sa sve većim intenzitetom i pojačanjem tona, i oblikom poetsko-muzičke komunikacije između izvođača i slušalaca. [3]

Tri glavne škole izvođenja mugama postojale su od kasnog 19. i početka 20. veka u regionima Karabaha, Širvana i Bakua. Grad Šuša u Karabahu, bio je posebno poznat po ovoj umetnosti. [4]

Kratki izbor azerbejdžanskog mugama, koji se svira na azerbejdžanskom duvačkom instrumentu balaban, uvršten je među mnoga kulturna dostignuća čovečanstva na Voyager Golden Record-u, koji je bio pričvršćen za svemirsku letelicu Vojadžer da predstavlja svetsku muziku. [5] [6] [7]

Unesko je 2003. godine proglasio azerbejdžanski mugam „remek-delom usmenog i nematerijalnog nasleđa čovečanstva“. Dodat je na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa 2008. [8]

Istorija uredi

Tokom svoje duge istorije, narod Azerbejdžana je zadržao svoju drevnu muzičku tradiciju. Mugam pripada sistemu modalne muzike i možda potiče iz persijske muzičke tradicije. Ujguri u Sinđangu (新疆) nazivaju ovaj muzički razvoj mukam, Uzbeci i Tadžici ga zovu makom (ili šasmakom), dok ga Arapi zovu makam, a Persijanci dastgah.

 
Uzeir Hadžibejli spojio je tradicionalne azerbejdžanske muzičke stilove sa zapadnim stilovima početkom 20. veka.

Meta-etničnost i zamršena složenost ove muzike takođe postaje očigledna u činjenici da termini kao što su mugam, makam ili dastgah, sveprisutni u orijentalnoj muzici, mogu značiti jedno u turskoj tradiciji, dok isti termin u muzici Uzbekistana poprima sasvim drugo značenje, i treće u klasičnoj arapskoj tradiciji. Dakle, u jednoj kulturi mugam može biti povezan sa strogo fiksiranim melodijskim tipom, dok su u drugoj samo kadence, melodijski završeci koji su povezani sa njim. U trećoj kulturi može odgovarati samo određenoj vrsti tonskih skala.

Sam žanr ima korene u molitvi i uspavanki i na ovaj način se prenosi sa majke na bebu. Međutim, postoje stotine varijanti, kao što su pesme slične ratnom napevu.

U 16–17. veku umetnost mugama prolazi kroz proces razvoja kao folklorne profesionalne muzike dvorskih uslova. U ovom periodu u strukturi i oblicima mugama počinje da se razvija dastgah oblik. Nove boje i nijanse, kao i tasnifi razvijeni su u izvedbi mugama. Azerbejdžanski majstori mugama pevali su gazale koje su u žanru aruz napisali Fizuli, Habibi i Hatai (Ismail I). Muzičke manifestacije su se održavale u većini regiona današnjeg Azerbejdžana u 19. veku i na njima se izvodio mugam. U 19. veku poznati francuski pisac Aleksandar Dima, koji je prisustvovao ceremoniji u Šamakiju, pisao je u svojim delima o svom putovanju rekavši da je bio veoma impresioniran mugamom koji je tamo čuo. [9] Ovakvim događajima održanim u Azerbejdžanu prisustvovali su hanendi iz Karabaha, Bakua i Tabriza, što je dovelo do spajanja pevačkih tradicija različitih regiona.

U prvim decenijama 20. veka, pripadnik domaće inteligencije Uzeir Hadžibejli, autor prve nacionalne opere Lejli i Medžnun, takođe je formulisao teorijsku osnovu azerbejdžanskog mugama u svom delu Principi azerbejdžanske narodne muzike. [10] Veliki doprinos razvoju umetnosti mugama dali su i poznati azerbejdžanski kompozitor Gara Garajev i Fikret Amirov kroz stvaranje mugamske simfonije. [11]

Hadžibaba Husejnov je zaslužan kao ključna figura u popularizaciji mugama i razvoju talentovanih mugam kanandi kao što su Alim Kasimov, Agahan Abdulajev i Gadir Rustamov. [12] Od 1985. godine u Azerbejdžanu funkcioniše škola Agdam Mugam, koja je proizvela ansambl mugama „Karabakh Nightingales“. [13]

Azerbejdžan takođe ima veliku tradiciju kompozitora i muzičara zapadne klasične muzike. Uzeir Hadžibejli sa svojim Lejli i Medžnunom stvorio je žanr mugam-opere. Fikret Amirov (1922–1984) je bio prvi kompozitor simfonijskih mugama: Šur, Kurd Ovšari i Gulistan Bajati Širaz. Azerbejdžanski kompozitori stvorili su mnoštvo kompozicija koje su spojile mugam i tradicionalne evropske žanrove. Među njima je, na primer, mugamski oratorijum Vasifa Adigozala Karabah Šikastasi. [14] Ovakva dela se očigledno veoma razlikuju od tradicionalnih mugamskih formacija, ali u stvari sadrže mnoge mugamske idiome. Na nivou muzičara, ostaje striktno razdvajanje između klasične i „tradicionalne“ muzike u smislu obuke. Čak i ako se muzičari školuju na istom konzervatorijumu, oni se drže jednog kampa.

Prema Njujork tajmsu, mugam je simfonijska svita, puna kontrastnih delova: neograničenih i ritmičkih, vokalnih i instrumentalnih, koji se zadržavaju oko jedne istrajne note ili uzimaju refren koji bi mogao biti plesna melodija. [15]

2005. godine, prema ukazu predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva, osnovan je Međunarodni centar mugama. U avgustu iste godine, na teritoriji Baku bulevara, Ilham Alijev sa suprugom, ambasadorkom dobre volje Uneska Mehriban Alijevom i generalnim direktorom UNESKO-a Koiširom Macura, položio je prvi kamen u podnožje kompleksa. [16] [17] Otvaranje kompleksa održano je 27. decembra 2008. [18] [19] Ukupna površina centra je 7.500 m², što uključuje i koncertni salon za 350 ljudi, studio za snimanje, prostorije za probe. U foajeu posetioci mogu pronaći biste poznatih izvođača mugama, takođe bogatu kolekciju muzičkih instrumenata.

Modeli mugama uredi

 
Alim Gasimov izvodi mugam na Pesmi Evrovizije

Azerbejdžanski vokalno-instrumentalni oblici folklora sadrže elemente polifonije. Posebnost narodne muzike pojašnjava se najpre razvojem modalnog sistema. Sadrži sedam glavnih modusa – Rast, Šur, Segah (posebno su česti), Šuštar, Bajati-Širaz, Čaharga, Humajun i tri kolateralne vrste – šahnaz, sarendž, čargah u nekom drugom obliku. [20] [21] Ranije se smatralo da svaki od modusa ima svoje posebno živo emotivno značenje. Svaki modus predstavlja snažno organizovanu skalu, koja poseduje čvrst tonički rekvizit (maje), a svaki korak modusa ima svoju melodijsku funkciju. [22] [23]

Analiza uredi

 
Izvođači mugama u Bakuu. S leva (tar, daf, kamanča)

Mugam opisuje specifičnu vrstu muzičke kompozicije i izvođenja, koju je teško shvatiti sa zapadnim konceptima muzike: sa jedne strane, kompozicija mugama je improvizacione prirode, u isto vreme sledi tačna pravila. Štaviše, u slučaju svita-rapsodija-mugam koncept improvizacije nije baš tačan, budući da je umetnička mašta izvođača zasnovana na striktnim osnovama principa određenih odgovarajućim modusom. Izvođenje mugama stoga ne predstavlja amorfnu i spontanu, impulsivnu improvizaciju.

U pogledu koncepta improvizacije, muzika mugama se često dovodi u vezu sa džezom, poređenje koje je tačno samo do određene tačke. Iako mugam dozvoljava široku granicu interpretacije, izjednačavanje sa džezom je previše pojednostavljeno, pošto ne uspeva da uzme u obzir različite vrste improvizacije za različite modove mugama. Izvođenje određenog mugama može trajati satima. (Za neupućenog slušaoca skoro je nemoguće znati da li muzičar zapravo improvizuje ili svira unapred pripremljenu kompoziciju.) Štaviše, kako Garajev naglašava, muzika mugama ima simfonijski karakter.

Pesme su često zasnovane na srednjovekovnoj i modernoj poeziji Azerbejdžana, a ljubav je uobičajena tema u ovim pesmama. Ali pesme se ne bave prvenstveno zemaljskom ljubavlju, već i mističnom ljubavlju prema Bogu. Ipak, strogo govoreći, ovo je i dalje sekularna muzika/poezija, za razliku od, recimo, sufizma. [24] Ipak, kompozicija mugama je dizajnirana veoma slično sufizmu u tome što nastoji da postigne uzdizanje sa nižeg nivoa svesti do transcendentalnog jedinstva sa bogom. To je duhovna potraga za bogom.

Džez mugam uredi

Čuveni azerbejdžanski džez muzičar Vagif Mustafazadeh, koji je umro 1979. godine, zaslužan je za spajanje džeza sa mugamom. Džez mugam je džez zasnovan na modalnim oblicima ili skalama mugama, kao što su mugamske simfonije i simfonije zasnovane na mugamima. Običan džez je obeležen odmerenim ritmom. Ali mugam džez ne prati merni sistem. I ritam i skale su improvizovane. [25] [26]

Poslednjih godina, interesovanje za džez mugam poraslo je u mnogim zapadnim zemljama, posebno u Sjedinjenim Državama, Austriji i Japanu. Godine 1995. Džef Bakli je izveo pesmu „What Will You Say“ kao duet sa Alimom Kasimovim na Festival de la Musique Sacrée (Festival duhovne muzike) u Francuskoj. [27]

Od 2009. godine održava se Međunarodni svet mugama na kome učestvuju poznati umetnici iz celog sveta.

Mugam je živeo u Azerbejdžanu u svim periodima, nezavisno od političke, javne i ekonomske situacije i rezervisao svoje mesto u azerbejdžanskoj kulturi. Majstori mugama igraju ogromnu ulogu u tranziciji mugama sa generacije na generaciju. [28]

Reference uredi

  1. ^ „Intangible Cultural Heritage – The Azerbaijani Mugham”. Arhivirano iz originala 2011-07-04. g. Pristupljeno 2009-06-04. 
  2. ^ „Weaving chords of beauty in Baku”. www.euronews.com. Euronews. Arhivirano iz originala 21. 6. 2014. g. Pristupljeno 26. 6. 2014. 
  3. ^ a b v Hunt, Ken. „Alim Qasimov and the domino principle”. kenhunt.doruzka.com. Arhivirano iz originala 11. 12. 2012. g. Pristupljeno 26. 6. 2014. 
  4. ^ „Şuşaya qayıdana qədər....”. aktual.az (na jeziku: azerbejdžanski). Arhivirano iz originala 30. 6. 2017. g. Pristupljeno 29. 6. 2014. 
  5. ^ „Azerbaijani Music Selected for Voyager Spacecraft”. Arhivirano iz originala 2011-11-12. g. Pristupljeno 2009-11-28. 
  6. ^ „Azerbaijani mugham sent out to outer space 32 years ago”. Arhivirano iz originala 2012-02-25. g. Pristupljeno 2009-11-28. 
  7. ^ „Voyager – Spacecraft – Golden Record – Sounds of Earth”. NASA. Arhivirano iz originala 2017-07-03. g. Pristupljeno 2009-05-25. 
  8. ^ „UNESCO: The Azerbaijani Mugham”. Arhivirano iz originala 2019-04-02. g. Pristupljeno 2019-01-14. 
  9. ^ History of mugam and stages of development Arhivirano 2010-02-13 na sajtu Wayback Machine
  10. ^ Uzeyir Hajibeyov, The Principles of Azerbaijani Folk Music. Translated by G. Bairamov. Baku, Yazichi, 1985
  11. ^ „Mugham on Silk Road Project”. Arhivirano iz originala 14. 7. 2011. g. Pristupljeno 2. 7. 2011. 
  12. ^ „Alim Qasımovun səsində problem yaranıb: "Almaniyada dəqiq diaqnoz qoydular"”. www.azadliq.org (na jeziku: azerbejdžanski). Arhivirano iz originala 6. 10. 2014. g. Pristupljeno 10. 8. 2014. 
  13. ^ Shirinov, Elnur. „"Qarabağ bülbülləri"nin yaradıcısı kimdir” (na jeziku: azerbejdžanski). Arhivirano iz originala 29. 11. 2014. g. Pristupljeno 14. 11. 2014. 
  14. ^ Inna Naroditskaya, Song from the Land of Fire: Continuity and Change in Azerbaijani Mugham", New York: Routledge, 2003.
  15. ^ „Classical Azeri Poetry in Song, From a Team of Father and Daughter”. Arhivirano iz originala 2017-04-01. g. Pristupljeno 2017-02-25. 
  16. ^ Meždunarodnый centr Mugama Arhivirano 2018-06-16 na sajtu Wayback Machine
  17. ^ „The Director-General hails the importance of living traditions at the Mugham Festival in Baku, Azerbaijan”. Arhivirano iz originala 2009-11-11. g. Pristupljeno 2021-05-12. 
  18. ^ Ilьham Aliev prinяl učastie v otkrыtii Meždunarodnogo centra mugama – Fotosessiя Arhivirano 2009-02-08 na sajtu Wayback Machine
  19. ^ Meždunarodnый centr mugama otkrыt v Baku
  20. ^ Mugam яvlяetsя unikalьnыm pamяtnikom Arhivirano 2010-04-21 na sajtu Wayback Machine
  21. ^ Azerbaйdžanskaя muzыka Arhivirano 2010-11-21 na sajtu Wayback Machine
  22. ^ Intangible Heritage Arhivirano 2008-06-20 na sajtu Wayback Machine
  23. ^ „Traditional Azerbaijani Music with a Beat”. Arhivirano iz originala 2011-09-28. g. Pristupljeno 2010-02-14. 
  24. ^ MUGAM – BESSMERTNAЯ DUHOVNAЯ CENNOSTЬ Arhivirano 2011-07-06 na sajtu Wayback Machine{
  25. ^ Azerbaijan mugham music makes revival
  26. ^ „Vagif Mustafazade: Fusing Jazz with Mugam”. Arhivirano iz originala 2010-04-13. g. Pristupljeno 2010-02-14. 
  27. ^ „ALİM QASIMOV'LU BİR DÜGÜN”. www.canbaskent.net (na jeziku: turski). Arhivirano iz originala 26. 8. 2014. g. Pristupljeno 22. 8. 2014. 
  28. ^ „Mugam, a national heritage of Azerbaijan, is a pearl of the world music art: Mehriban Aliyeva”. Arhivirano iz originala 2009-12-17. g. Pristupljeno 2010-02-16. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мугам&oldid=26945129”