Muzej Bardo

Muzej Bardo (franc. Musée national du Bardo, arap. المتحف الوطني بباردو) Ime potiče od španske reči prado koja znači livada ili vrt. je smešten u bivšoj rezidenciji tuniskih vladara Bejeva. Ovo remekdelo XIII veka, u stilu Hafsidske arhitekture 1885. pretvoreno je u Muzej nacionalnih antikviteta. Od inauguracije 1888. godine, pod imenom muzej Alawi, ovaj istorijski arhitektonski spomenik prikazuje mavarsku tradiciju pod italijanskim uticajem, što je vidljivo u štuko dekoru, oblogama od glazirane keramike, pločicama od kaolina i bojenoj drvenariji.

Muzej Bardo
Musée national du Bardo المتحف الوطني بباردو
Muzej Bardo
Osnivanje	1885.
Lokacija	Tunis Tunis
Koordinate	36.810135° S; 10.134645° I / 36.810135; 10.134645
Kolekcija	Kartaginjanski, starorimski, ranohrišćanski i islamski eksponati
Broj predmeta	8000
Posetioci	600.000 pre, 1.000.000 posle renoviranja 2012.
Direktor	Moncef Ben Moussa
Prevoz	od Tunis marine lakim metroom broj 4 (10. stanica)
Adresa	TUNIS, Avenue Mongi Slim, le
Veb-sajt	http://www.bardomuseum.tn/

Kartaginjanska sala

Rekonstrukcija

Muzej je renoviran i proširen od proleća 2009. do proleća 2012. čime je nivo muzeja podignut do najvišeg međunarodnog standarda. Sa proširenjem od 9000 m² površina je udvostručena čime su dobijene mogućnosti koje ranije nisu postojale. Renoviranje je donelo moderan izgled koji je integrisan u staru arhitekturu palate, kao i mogućnost bolje prezentacije bogatih i raznovrsnih kolekcija. Musée national du Bardo sa svojom novom konfiguracijom reprezentuje sve periode tuniskog nasleđa, a edukacione radionice za decu i odrasle podižu svest i produbljuju znanja. Posle kairskog Egipatskog muzeja Bardo je najveći arheološki muzej u Africi. Spolja je izgled stare palate potpuno neprepoznatljiv dok su pojedine prostorije potpuno očuvane, kao Kartaginjanska sala (Salle de Carthage).

Zbirke

Nova postavka je svedočanstvo bogatog nasleđa Tunisa u šest novih odeljaka posvećenih:

• praistoriji,
• feničanskom dobu,
• numiđanskoj civilizaciji,
• podvodnom blagu Mahdije,
• kasnoj antici i
• islamskoj eri.

Mahdija

Mahdija je podvodni arheološki lokalitet otkriven oko pet kilometara od istoimenog tuniskog grada. U prvom veku p. n. e. na ovom mestu nasukao se grčki trgovački brod posle oluje. Brod je bio bogato natovaren umetničkim i arhitektonskim elementima, a pored stubova i ostalih elemenata konstrukcije u tovaru je mnogo skulptura u mermeru i bronzi.

• 
  Kapitel jonskog stuba sa broda iz Mahdije.
• 
  Kapitel stuba sa broda iz Mahdije.
• 
  Mermerni krateri iz Mahdije.
• 
  Kepec u igri, bronzana statueta iz Mahdije.
• 
  Asklepije i Higija primaju ponude, Mahdija.

Numiđani

Numiđanska civilizacija predstavljena je uglavnom stelama koje prikazuju panteon njihovih božanstva. Civilizacija se razvijala u severnoj Africi tokom IV-I veka p. n. e. i bila pod uticajem Feničana.

• 
  Numiđanska stela.
• 
  Numiđanska stela.
• 
  Numiđanska stela.
• 
  Numiđanska stela sa numiđanskim pismom.

Kasna Antika

Deo muzeja posvećen rimskom periodu prikazuje poznate mozaike Bardoa, najbrojnije na svetu, nove prezentacije skulptura u Carskoj i Kartaginjanskoj sali, i sarkofage u antičkim cisternama.

Veliki hol muzeja, ukrašen je monumentalnim mozaikom „Neptunov trijumf“ (13 h 8 m) najvećim vertikalnim mozaikom na svetu. Najčuveniji mozaik prikazuje rimskog pesnika Virgilija sa Kaliopom muzom epske poezije i besedništva i Poli(hi)mnijom muzom pantomime. Ovaj mozaik iz ranog III veka, neđenog u Susu, zovu i Mona Lizom Bardoa. Čuvena je i Kelibijska krstionica ili krstionica sveštenika Feliksa iz Demne, ranohrišćanska krstionica ukrašene mozaicima. Otkrivena je u Demni (Tunis). U muzeju ima dosta nadgrobnih mozaika, a rimski period se odlikuje i bistama mnogih vladara.

• 
  Mozaik Neptunov trijumf.
• 
  Mozaik Virgilija sa muzama.
• 
  Dijana boginja lova.
• 
  Kelibijska krstionica.
• 
  Nadgrobni mozaik.
• 
  Bista Lucija Vera.
• 
  Bista Vespazijana.

Literatura

• Blanchard-Lemée M. et al. Sols de l'Afrique romaine. Mosaïques de Tunisie. Paris. 1995. ISBN 978-2-7433-0056-2..
• Magi, G.. Kunst und Geschichte Tunesiens. Florenz: Casa Editrice Bonechi. str. 13—20. 2008. ISBN 978-88-476-2179-4..
• Giancarlo Pizzi, Tremila anni di storia in Tunisia, éd. Jaca Book, Milan. 1996. ISBN 978-88-16-90061-5.