Multikulturizam
Multikulturalizam je kulturna raznolikost zajednica i politika koje promovišu ovu raznolikost.[1] Kao opisni termin, multikulturalizam je jednostavna činjenica kulturne raznolikosti i demografskog sastava određenom mestu, ponekad i na organizacionom nivou, na primer, škole, preduzeća, naselja, gradovi, ili nacije. Kao termin zakonodavne, multikulturalizam ohrabruje ideologije i politike koje promovišu ovu raznolikost ili njegovu institucionalizaciju. U tom smislu, multikulturalizam je društvo "opušteno sa bogatom ljudskog života i želje među ljudima da izraze svoj identitet na način smatrali to potrebnim. Multikulturalizam se odnosi na demografske činjenice, određeni skup filozofskih ideja, ili određenu orijentaciju strane vlade ili institucije prema različitoj populaciji. Većina debati multikulturalizma centrima širom li ili ne javno multikulturalizma je odgovarajući način da se bave raznolikosti i imigranata integracije. Priznanje u kontekstu multikulturalnog obrazovanja je potražnja ne samo za priznavanje aspekata stvarnog kulture jedne grupe, ali i za istoriju grupe subordinacije i njenog celokupnog iskustva .
Pravila ponašanja unutar jedne zajednice bitno će sve razlikovati od pravila ponašanja neke druge. Tako što će se sve slične razlike nalaziti unutar različitih porodica. Ipak ni u jednoj se neće tolerisati zakonom zabranjena vrsta nasilja ili zakonom zabranjena kršenja prava ili, pak, moralno neprihvatljiva ponašanja ( ma koliko moralnost smatrali diskutabilnim pojmom, bežanje od uspostavljanja opštih načela korak je do anarhije). Pojam multikulturizam je problematičan, jer implicira postojanje mnoštva različitih, takozvanih kultura, a nejasno je šta se podrazumeva, ili što bi se trebalo podrazumevati pod kulturom.
Sa stanovišta političke nauke, multikulturalizam se može definisati kao sposobnost države da se efektivno i efikasno nosi sa kulturnim pluralizmom unutar svojih suverenih granica. Multikulturalizam kao politička filozofija uključuje ideologije i politike koje se veoma razlikuju.[2] Opisan je kao „činija salate“ i kao „kulturni mozaik“,[3] za razliku od „lonca za topljenje“.[4]
Prevalencija uredi
Koncept multikulturalizma bio je raširen od davnina. Ahemenidsko carstvo koje je osnovao Kir Veliki sledilo je politiku uključivanja i tolerancije različitih kultura.[5]
Istorijski primer multikulturalizma bila je Habsburška monarhija, koja se raspala 1918. godine i pod čijim okriljem su zajedno živele mnoge različite etničke, jezičke i verske grupe. Jedan od temelja ove vekovne državne strukture bio je habzburški princip „živi i pusti da živi“. Današnja aktuelna pitanja poput socijalne i kulturne diferencijacije, višejezičnosti, konkurentskih ponuda identiteta ili višestrukih kulturnih identiteta već su oblikovala naučne teorije mnogih mislilaca ovog multietničkog carstva.[6] Nakon Prvog svetskog rata, etničke manjine su bile u nepovoljnom položaju, prisiljene da emigriraju ili čak pogubljene u većini regiona na području bivše Habsburške monarhije zbog tada preovlađujućeg nacionalizma. U mnogim oblastima danas ovi etnički mozaici više ne postoje. Etnička mešavina tog vremena može se iskusiti samo u nekoliko oblasti, poput nekadašnjeg lučkog grada Habzburga Trsta.[7]
Termin multikulturalizam najčešće se koristi u smislu zapadnih nacionalnih država, koje su naizgled postigle faktički jedinstveni nacionalni identitet tokom 18. i/ili 19. veka.[8] Multikulturalizam je bila zvanična politika nekoliko zapadnih država od 1970-ih, iz razloga koji su se razlikovali od zemlje do zemlje,[9][10][11] uključujući činjenicu da su mnogi veliki gradovi zapadnog sveta sve više sastoje od mozaika kultura.[12]
Kanadska vlada je često opisivana kao pokretač multikulturalne ideologije zbog svog javnog naglaska na društvenom značaju imigracije.[13][14] Kanadska Kraljevska komisija za dvojezičnost i bikulturalizam često se naziva izvorem moderne političke svesti o multikulturalizmu.[15] Kanada je obezbedila odredbe za francusku većinu Kuebeca, pri čemu oni funkcionišu kao autonomna zajednica sa posebnim pravima da upravljaju članovima svoje zajednice, kao i uspostavljajući francuski kao jedan od službenih jezika. U zapadnim zemljama engleskog govornog područja, multikulturalizam kao zvanična nacionalna politika započet je u Kanadi 1971. godine, a zatim u Australiji 1973. godine, gde se održava i danas.[16][17][18][19] Većina država članica Evropske unije je ovo stanovište brzo usvojila kao zvaničnu politiku. Nedavno su vlade desnog centra u nekoliko evropskih država - naročito u Holandiji i Danskoj - preokrenule nacionalnu politiku i vratile se zvaničnom monokulturalizmu.[20] Sličan preokret predmet je rasprave u Ujedinjenom Kraljevstvu, između ostalog, zbog dokaza o nastajućoj segregaciji i strepnjama zbog „domaćeg“ terorizma.[21] Nekoliko šefova država ili šefova vlada izrazilo je sumnju u uspeh multikulturne politike: bivši premijer Ujedinjenog Kraljevstva Dejvid Kameron, nemačka kancelarka Angela Merkel, australijski bivši premijer Džon Hauard, španski bivši premijer Hose Marija Aznar i francuski bivši predsednik Nikola Sarkozi izrazili su zabrinutost zbog efikasnosti njihove multikulturne politike za integraciju imigranata.[22][23]
Kultura i multikulturizam uredi
Girt Hofstejd je odredio četiri glavne dimenzije koje čine bilo koju nacionalnu kulturu:
- Individualizam
- Distanca snage (moći)
- Kolektivizam
- Izbegavanje neizvesnosti
Glavne dimenzije nacionalne kulture uredi
Individualizam podrazumeva uvažavanje samo svojih sopstvenih interesa. Kolektivizam uvažava i posvećuje pažnju zajedničkim interesima i ukupnim društvenim odnosima u okviru jedne grupe. Izbegavanje neizvesnosti podrazumeva nivo tolerancije prema riziku kao i prema nekonvencionalnom ponašanju. Visok stepen izbegavanja neizvesnosti odnosi se na one kulture u kojima se oseća neprijatnost pri susretu sa neizvesnim situacijama. Distanca snage podrazumeva distribuciju moći, i ukoliko je ona veća onda se očekuje nejednaka raspodela moći između institucija, organizacija, grupa i pojedinaca.
Reference uredi
- ^ Reynolds, Cecil R.; Fletcher-Janzen, Elaine, ur. (2008). „Pluralism, Cultural”. Encyclopedia of Special Education. ISBN 978-0-470-37369-9. doi:10.1002/9780470373699.speced1627.
- ^ Thomas L. Harper (13. 1. 2011). Dialogues in urban and regional planning. Taylor & Francis. str. 50. ISBN 978-0-415-59334-2.
- ^ Burgess, Ann Carroll; Burgess, Tom (2005). Guide to Western Canada (7th izd.). Globe Pequot Press. str. 31. ISBN 978-0-7627-2987-6. Pristupljeno 2011-01-16.
- '^ Baofu, Peter (2012). The Future of Post-Human Migration: A Preface to a New Theory of Sameness, Otherness, and Identity. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing (objavljeno 2013). str. 22. ISBN 978-1-4438-4487-1. Pristupljeno 2018-09-01. „The term 'salad bowl' (for multiculturalism) refers to the [...] ideology that 'the integration of many different cultures of United States residents combine like a salad, as opposed to the more traditional notion of a cultural melting pot. In Canada this concept is more commonly known as the cultural mosaic. [...]”
- ^ Menek, İbrahim Halil (26. 5. 2020). „A HISTORICAL EXAMPLE OF MULTICULTURALISM: ACHAEMENID EMPIRE MULTICULTURALISM”. Gaziantep Üniversitesi İktisadi Ve İdari Bilimler Fakültesi Dergisi (na jeziku: engleski). 2 (1): 118—138. ISSN 2651-267X.
- ^ Doris Griesser "Denkanstöße aus der Multikulti-Monarchie" in: Standard, 3 July 2012; Pieter M. Judson "The Habsburg Empire. A New History" (Harvard 2016); Christopher Clark "The Sleepwalkers" (New York 2012).
- ^ Patricia Engelhorn "Wie Wien mit Meersicht: Ein Tag in der Hafenstadt Triest" In: NZZ 15.2.2020.
- ^ Geneviève Zarate; Danielle Levy; Claire Kramsch (19. 4. 2011). Handbook of Multilingualism and Multiculturalism. Archives contemporaines. str. 377. ISBN 978-2-8130-0039-2.
- ^ „Policy Paper no. 4 – Multiculturalism: New Policy Responses to Diversity”. Unesco.org. Pristupljeno 2010-12-10.
- ^ „Multiculturalism in Canada”. Pch.gc.ca. 9. 4. 2009. Arhivirano iz originala 10. 06. 2011. g. Pristupljeno 2010-12-10.
- ^ „Immigration and Multiculturalism”. .gu.edu.au. Arhivirano iz originala 19. 2. 2011. g. Pristupljeno 2010-12-10.
- ^ „Multiculturalism and the Dynamics of Modern Civilizations” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 02. 06. 2010. g. Pristupljeno 2010-12-10.
- ^ Wayland, Shara (1997). „Immigration, Multiculturalism and National Identity in Canada”. International Journal of Group Rights. 5 (1). str. 33—58. doi:10.1163/15718119720907408.
- ^ „Ujjal Dosanjh: By silencing white men, Canada can't have an honest debate about equality, race and culture”. National Post. 4. 1. 2016. Pristupljeno 2017-01-16.
- ^ Ronald L. Jackson, II (29. 6. 2010). Encyclopedia of Identity. SAGE. str. 480. ISBN 978-1-4129-5153-1.
- ^ „About Australia: Our Country”. australia.gov.au. Arhivirano iz originala 27. 02. 2012. g. Pristupljeno 2013-10-25.
- ^ „About Australia: People, culture and lifestyle”. Dfat.gov.au. Arhivirano iz originala 12. 05. 2012. g. Pristupljeno 2013-10-25.
- ^ „A Team to Build a Stronger Australia”. liberal.org.au. Arhivirano iz originala 6. 11. 2013. g.
- ^ „The People of Australia – Australia's Multicultural Policy” (PDF). Department of Immigration and Citizenship. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 2. 2014. g. Pristupljeno 14. 11. 2013.
- ^ Bissoondath, Neil. 2002. Selling Illusions: The Myth of Multiculturalism. Toronto: Penguin. ISBN 978-0-14-100676-5.
- ^ Fact or fiction in the great UK immigration debate. workpermit.com. News. 26 April 2005. Retrieved: 21 October 2007.
- ^ Lawrence A. Peskin; Edmund F. Wehrle (17. 11. 2011). America and the World: Culture, Commerce, Conflict. JHU Press. str. 262—. ISBN 978-1-4214-0296-3. Pristupljeno 31. 1. 2012.
- ^ Heneghan, Tom (11. 2. 2011). „Sarkozy joins allies burying multiculturalism”. Reuters. Pristupljeno 2. 11. 2019.
Literatura uredi
- Barry Brian (30. 10. 2002). Culture and Equality: An Egalitarian Critique of Multiculturalism. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01001-7.
- Baumann, Gerd (22. 3. 1999). The Multicultural Riddle: Rethinking National, Ethnic, and Religious Identities. Psychology Press. ISBN 978-0-415-92213-5.
- Bennett, David (10. 11. 1998). Multicultural States: Rethinking Difference and Identity. Psychology Press. ISBN 978-0-415-12159-0.
- Barzilai, Gad (9. 2. 2005). Communities And Law: Politics And Cultures Of Legal Identities. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-03079-8.
- Caravantes, Ernesto (30. 6. 2010). From melting pot to witch's cauldron: how multiculturalism failed America. Government Institutes. ISBN 978-0-7618-5056-4.
- Eriksen, Jens-Martin; Stjernfelt, Frederik (2012). The democratic contradictions of multiculturalism. Telos Press. ISBN 978-0914386469.
- Fillion, Réal Robert (2008). Multicultural dynamics and the ends of history: exploring Kant, Hegel, and Marx. University of Ottawa Press. ISBN 978-0-7766-0670-5.
- Fortier, Anne-Marie (2. 4. 2008). Multicultural Horizons: Diversity and the Limits of the Civil Nation. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-39608-0.
- Goldber, David Theo (1994). Multiculturalism: A Critical Reader. Blackwell Publishers. ISBN 978-0-631-18912-1.
- Gordon, Avery; Newfield, Christopher (1996). Mapping Multiculturalism. University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-2547-5.
- Gottfried, Paul (januar 2004). Multiculturalism and the Politics of Guilt: Toward a Secular Theocracy. University of Missouri Press. ISBN 978-0-8262-1520-8.
- Icart, Jean-Claude (2007). "Racism in Canada" in Across Cultures Montreal: National Film Board of Canada.
- International Progress Organization; UNESCO (1978). Cultural self-comprehension of nations. International Progress Organization. ISBN 978-3-7711-0311-8.
- Hesse, Barnor (2000). Un/settled Multiculturalisms: Diasporas, Entanglements, "transruptions". Zed Books. ISBN 978-1-85649-560-8.
- Kymlicka, Will (1. 6. 1995). Multicultural Citizenship: A Liberal Theory of Minority Rights. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-152097-6.)
- Kymlicka, Will (8 December 2005). Multiculturalism in Asia. Oxford University Press. (ISBN 019927763X)
- Ley, David "multiculturalism" in Gregory, Derek (ed.) (2009) The Dictionary of Human Geography (5th ed.) Blackwell Publishers.
- Mendola, Louis; Alio, Jacqueline (2013). The Peoples of Sicily: A Multicultural Legacy. Trinacria. ISBN 978-0-615-79694-9.
- Modood, Tariq; Werbner, Phina (15. 10. 1997). The Politics of Multiculturalism in the New Europe: Racism, Identity, and Community. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-85649-422-9.
- Okin, Susan Moller (9. 8. 1999). Is Multiculturalism Bad for Women?. Princeton University Press. ISBN 978-1-4008-4099-1.
- Parekh, Bhikhu C. (2002). Rethinking Multiculturalism: Cultural Diversity and Political Theory. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-00995-0.
- Putnam, Robert D. (jun 2007). „E Pluribus Unum: Diversity and community in the twenty-first century”. Scandinavian Political Studies. 30 (2): 137—174. doi:10.1111/j.1467-9477.2007.00176.x. The 2006 Johan Skytte Prize Lecture.
- Russon, John (2003). Human experience philosophy, neurosis, and the elements of everyday life. Albany: State University of New York Press. ISBN 9780791486757.
- Sailer, Steve (15. 1. 2007). „Fragmented future”. The American Conservative. Jon Basil Utley. Arhivirano iz originala 4. 6. 2011. g. Pristupljeno 19. 11. 2009.
- Taylor, Charles (20. 12. 2011). Multiculturalism (Expanded Paperback izd.). Princeton University Press. ISBN 978-1-4008-2140-2..
- Tremblay, Arjun (2019). Diversity in Decline: The rise of the political right and the Fate of Multiculturalism. Palgrave Macmillan. ISBN 978-3-030-02299-0.
- Žižek, Slavoj (1997). „Multiculturalism, or, the cultural logic of multinational capitalism”. New Left Review. I (225): 28—51.
Spoljašnje veze uredi
- Multiculturalism In Modern Discourse Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. maj 2019)
- Multiculturalism – Internet Encyclopedia of Philosophy
- Multiculturalism – Stanford Encyclopedia of Philosophy
- Multiculturalism in Canada debated – CBC video archives (14 September 2004 – 42:35 min)
- Canadian Multiculturalism Act