Мултикултуризам
Мултикултурализам је културна разноликост заједница и политика које промовишу ову разноликост.[1] Као описни термин, мултикултурализам је једноставна чињеница културне разноликости и демографског састава одређеном месту, понекад и на организационом нивоу, на пример, школе, предузећа, насеља, градови, или нације. Као термин законодавне, мултикултурализам охрабрује идеологије и политике које промовишу ову разноликост или његову институционализацију. У том смислу, мултикултурализам је друштво "опуштено са богатом људског живота и жеље међу људима да изразе свој идентитет на начин сматрали то потребним. Мултикултурализам се односи на демографске чињенице, одређени скуп филозофских идеја, или одређену оријентацију стране владе или институције према различитој популацији. Већина дебати мултикултурализма центрима широм ли или не јавно мултикултурализма је одговарајући начин да се баве разноликости и имиграната интеграције. Признање у контексту мултикултуралног образовања је потражња не само за признавање аспеката стварног културе једне групе, али и за историју групе субординације и њеног целокупног искуства .
Правила понашања унутар једне заједнице битно ће све разликовати од правила понашања неке друге. Тако што ће се све сличне разлике налазити унутар различитих породица. Ипак ни у једној се неће толерисати законом забрањена врста насиља или законом забрањена кршења права или, пак, морално неприхватљива понашања ( ма колико моралност сматрали дискутабилним појмом, бежање од успостављања општих начела корак је до анархије). Појам мултикултуризам је проблематичан, јер имплицира постојање мноштва различитих, такозваних култура, а нејасно је шта се подразумева, или што би се требало подразумевати под културом.
Са становишта политичке науке, мултикултурализам се може дефинисати као способност државе да се ефективно и ефикасно носи са културним плурализмом унутар својих суверених граница. Мултикултурализам као политичка филозофија укључује идеологије и политике које се веома разликују.[2] Описан је као „чинија салате“ и као „културни мозаик“,[3] за разлику од „лонца за топљење“.[4]
Преваленција
уредиКонцепт мултикултурализма био је раширен од давнина. Ахеменидско царство које је основао Кир Велики следило је политику укључивања и толеранције различитих култура.[5]
Историјски пример мултикултурализма била је Хабсбуршка монархија, која се распала 1918. године и под чијим окриљем су заједно живеле многе различите етничке, језичке и верске групе. Један од темеља ове вековне државне структуре био је хабзбуршки принцип „живи и пусти да живи“. Данашња актуелна питања попут социјалне и културне диференцијације, вишејезичности, конкурентских понуда идентитета или вишеструких културних идентитета већ су обликовала научне теорије многих мислилаца овог мултиетничког царства.[6] Након Првог светског рата, етничке мањине су биле у неповољном положају, присиљене да емигрирају или чак погубљене у већини региона на подручју бивше Хабсбуршке монархије због тада преовлађујућег национализма. У многим областима данас ови етнички мозаици више не постоје. Етничка мешавина тог времена може се искусити само у неколико области, попут некадашњег лучког града Хабзбурга Трста.[7]
Термин мултикултурализам најчешће се користи у смислу западних националних држава, које су наизглед постигле фактички јединствени национални идентитет током 18. и/или 19. века.[8] Мултикултурализам је била званична политика неколико западних држава од 1970-их, из разлога који су се разликовали од земље до земље,[9][10][11] укључујући чињеницу да су многи велики градови западног света све више састоје од мозаика култура.[12]
Канадска влада је често описивана као покретач мултикултуралне идеологије због свог јавног нагласка на друштвеном значају имиграције.[13][14] Канадска Краљевска комисија за двојезичност и бикултурализам често се назива изворем модерне политичке свести о мултикултурализму.[15] Канада је обезбедила одредбе за француску већину Куебеца, при чему они функционишу као аутономна заједница са посебним правима да управљају члановима своје заједнице, као и успостављајући француски као један од службених језика. У западним земљама енглеског говорног подручја, мултикултурализам као званична национална политика започет је у Канади 1971. године, а затим у Аустралији 1973. године, где се одржава и данас.[16][17][18][19] Већина држава чланица Европске уније је ово становиште брзо усвојила као званичну политику. Недавно су владе десног центра у неколико европских држава - нарочито у Холандији и Данској - преокренуле националну политику и вратиле се званичном монокултурализму.[20] Сличан преокрет предмет је расправе у Уједињеном Краљевству, између осталог, због доказа о настајућој сегрегацији и стрепњама због „домаћег“ тероризма.[21] Неколико шефова држава или шефова влада изразило је сумњу у успех мултикултурне политике: бивши премијер Уједињеног Краљевства Дејвид Камерон, немачка канцеларка Ангела Меркел, аустралијски бивши премијер Џон Хауард, шпански бивши премијер Хосе Марија Азнар и француски бивши председник Никола Саркози изразили су забринутост због ефикасности њихове мултикултурне политике за интеграцију имиграната.[22][23]
Култура и мултикултуризам
уредиГирт Хофстејд је одредио четири главне димензије које чине било коју националну културу:
- Индивидуализам
- Дистанца снаге (моћи)
- Колективизам
- Избегавање неизвесности
Главне димензије националне културе
уредиИндивидуализам подразумева уважавање само својих сопствених интереса. Колективизам уважава и посвећује пажњу заједничким интересима и укупним друштвеним односима у оквиру једне групе. Избегавање неизвесности подразумева ниво толеранције према ризику као и према неконвенционалном понашању. Висок степен избегавања неизвесности односи се на оне културе у којима се осећа непријатност при сусрету са неизвесним ситуацијама. Дистанца снаге подразумева дистрибуцију моћи, и уколико је она већа онда се очекује неједнака расподела моћи између институција, организација, група и појединаца.
Референце
уреди- ^ Reynolds, Cecil R.; Fletcher-Janzen, Elaine, ур. (2008). „Pluralism, Cultural”. Encyclopedia of Special Education. ISBN 978-0-470-37369-9. doi:10.1002/9780470373699.speced1627.
- ^ Thomas L. Harper (13. 1. 2011). Dialogues in urban and regional planning. Taylor & Francis. стр. 50. ISBN 978-0-415-59334-2.
- ^ Burgess, Ann Carroll; Burgess, Tom (2005). Guide to Western Canada (7th изд.). Globe Pequot Press. стр. 31. ISBN 978-0-7627-2987-6. Приступљено 2011-01-16.
- '^ Baofu, Peter (2012). The Future of Post-Human Migration: A Preface to a New Theory of Sameness, Otherness, and Identity. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing (објављено 2013). стр. 22. ISBN 978-1-4438-4487-1. Приступљено 2018-09-01. „The term 'salad bowl' (for multiculturalism) refers to the [...] ideology that 'the integration of many different cultures of United States residents combine like a salad, as opposed to the more traditional notion of a cultural melting pot. In Canada this concept is more commonly known as the cultural mosaic. [...]”
- ^ Menek, İbrahim Halil (26. 5. 2020). „A HISTORICAL EXAMPLE OF MULTICULTURALISM: ACHAEMENID EMPIRE MULTICULTURALISM”. Gaziantep Üniversitesi İktisadi Ve İdari Bilimler Fakültesi Dergisi (на језику: енглески). 2 (1): 118—138. ISSN 2651-267X.
- ^ Doris Griesser "Denkanstöße aus der Multikulti-Monarchie" in: Standard, 3 July 2012; Pieter M. Judson "The Habsburg Empire. A New History" (Harvard 2016); Christopher Clark "The Sleepwalkers" (New York 2012).
- ^ Patricia Engelhorn "Wie Wien mit Meersicht: Ein Tag in der Hafenstadt Triest" In: NZZ 15.2.2020.
- ^ Geneviève Zarate; Danielle Levy; Claire Kramsch (19. 4. 2011). Handbook of Multilingualism and Multiculturalism. Archives contemporaines. стр. 377. ISBN 978-2-8130-0039-2.
- ^ „Policy Paper no. 4 – Multiculturalism: New Policy Responses to Diversity”. Unesco.org. Приступљено 2010-12-10.
- ^ „Multiculturalism in Canada”. Pch.gc.ca. 9. 4. 2009. Архивирано из оригинала 10. 06. 2011. г. Приступљено 2010-12-10.
- ^ „Immigration and Multiculturalism”. .gu.edu.au. Архивирано из оригинала 19. 2. 2011. г. Приступљено 2010-12-10.
- ^ „Multiculturalism and the Dynamics of Modern Civilizations” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 02. 06. 2010. г. Приступљено 2010-12-10.
- ^ Wayland, Shara (1997). „Immigration, Multiculturalism and National Identity in Canada”. International Journal of Group Rights. 5 (1). стр. 33—58. doi:10.1163/15718119720907408.
- ^ „Ujjal Dosanjh: By silencing white men, Canada can't have an honest debate about equality, race and culture”. National Post. 4. 1. 2016. Приступљено 2017-01-16.
- ^ Ronald L. Jackson, II (29. 6. 2010). Encyclopedia of Identity. SAGE. стр. 480. ISBN 978-1-4129-5153-1.
- ^ „About Australia: Our Country”. australia.gov.au. Архивирано из оригинала 27. 02. 2012. г. Приступљено 2013-10-25.
- ^ „About Australia: People, culture and lifestyle”. Dfat.gov.au. Архивирано из оригинала 12. 05. 2012. г. Приступљено 2013-10-25.
- ^ „A Team to Build a Stronger Australia”. liberal.org.au. Архивирано из оригинала 6. 11. 2013. г.
- ^ „The People of Australia – Australia's Multicultural Policy” (PDF). Department of Immigration and Citizenship. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 2. 2014. г. Приступљено 14. 11. 2013.
- ^ Bissoondath, Neil. 2002. Selling Illusions: The Myth of Multiculturalism. Toronto: Penguin. ISBN 978-0-14-100676-5.
- ^ Fact or fiction in the great UK immigration debate. workpermit.com. News. 26 April 2005. Retrieved: 21 October 2007.
- ^ Lawrence A. Peskin; Edmund F. Wehrle (17. 11. 2011). America and the World: Culture, Commerce, Conflict. JHU Press. стр. 262—. ISBN 978-1-4214-0296-3. Приступљено 31. 1. 2012.
- ^ Heneghan, Tom (11. 2. 2011). „Sarkozy joins allies burying multiculturalism”. Reuters. Приступљено 2. 11. 2019.
Литература
уреди- Barry Brian (30. 10. 2002). Culture and Equality: An Egalitarian Critique of Multiculturalism. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01001-7.
- Baumann, Gerd (22. 3. 1999). The Multicultural Riddle: Rethinking National, Ethnic, and Religious Identities. Psychology Press. ISBN 978-0-415-92213-5.
- Bennett, David (10. 11. 1998). Multicultural States: Rethinking Difference and Identity. Psychology Press. ISBN 978-0-415-12159-0.
- Barzilai, Gad (9. 2. 2005). Communities And Law: Politics And Cultures Of Legal Identities. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-03079-8.
- Caravantes, Ernesto (30. 6. 2010). From melting pot to witch's cauldron: how multiculturalism failed America. Government Institutes. ISBN 978-0-7618-5056-4.
- Eriksen, Jens-Martin; Stjernfelt, Frederik (2012). The democratic contradictions of multiculturalism. Telos Press. ISBN 978-0914386469.
- Fillion, Réal Robert (2008). Multicultural dynamics and the ends of history: exploring Kant, Hegel, and Marx. University of Ottawa Press. ISBN 978-0-7766-0670-5.
- Fortier, Anne-Marie (2. 4. 2008). Multicultural Horizons: Diversity and the Limits of the Civil Nation. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-39608-0.
- Goldber, David Theo (1994). Multiculturalism: A Critical Reader. Blackwell Publishers. ISBN 978-0-631-18912-1.
- Gordon, Avery; Newfield, Christopher (1996). Mapping Multiculturalism. University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-2547-5.
- Gottfried, Paul (јануар 2004). Multiculturalism and the Politics of Guilt: Toward a Secular Theocracy. University of Missouri Press. ISBN 978-0-8262-1520-8.
- Icart, Jean-Claude (2007). "Racism in Canada" in Across Cultures Montreal: National Film Board of Canada.
- International Progress Organization; UNESCO (1978). Cultural self-comprehension of nations. International Progress Organization. ISBN 978-3-7711-0311-8.
- Hesse, Barnor (2000). Un/settled Multiculturalisms: Diasporas, Entanglements, "transruptions". Zed Books. ISBN 978-1-85649-560-8.
- Kymlicka, Will (1. 6. 1995). Multicultural Citizenship: A Liberal Theory of Minority Rights. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-152097-6.)
- Kymlicka, Will (8 December 2005). Multiculturalism in Asia. Oxford University Press. (ISBN 019927763X)
- Ley, David "multiculturalism" in Gregory, Derek (ed.) (2009) The Dictionary of Human Geography (5th ed.) Blackwell Publishers.
- Mendola, Louis; Alio, Jacqueline (2013). The Peoples of Sicily: A Multicultural Legacy. Trinacria. ISBN 978-0-615-79694-9.
- Modood, Tariq; Werbner, Phina (15. 10. 1997). The Politics of Multiculturalism in the New Europe: Racism, Identity, and Community. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-85649-422-9.
- Okin, Susan Moller (9. 8. 1999). Is Multiculturalism Bad for Women?. Princeton University Press. ISBN 978-1-4008-4099-1.
- Parekh, Bhikhu C. (2002). Rethinking Multiculturalism: Cultural Diversity and Political Theory. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-00995-0.
- Putnam, Robert D. (јун 2007). „E Pluribus Unum: Diversity and community in the twenty-first century”. Scandinavian Political Studies. 30 (2): 137—174. doi:10.1111/j.1467-9477.2007.00176.x. The 2006 Johan Skytte Prize Lecture.
- Russon, John (2003). Human experience philosophy, neurosis, and the elements of everyday life. Albany: State University of New York Press. ISBN 9780791486757.
- Sailer, Steve (15. 1. 2007). „Fragmented future”. The American Conservative. Jon Basil Utley. Архивирано из оригинала 4. 6. 2011. г. Приступљено 19. 11. 2009.
- Taylor, Charles (20. 12. 2011). Multiculturalism (Expanded Paperback изд.). Princeton University Press. ISBN 978-1-4008-2140-2..
- Tremblay, Arjun (2019). Diversity in Decline: The rise of the political right and the Fate of Multiculturalism. Palgrave Macmillan. ISBN 978-3-030-02299-0.
- Žižek, Slavoj (1997). „Multiculturalism, or, the cultural logic of multinational capitalism”. New Left Review. I (225): 28—51.
Спољашње везе
уреди
- Multiculturalism In Modern Discourse Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2019)
- Multiculturalism – Internet Encyclopedia of Philosophy
- Multiculturalism – Stanford Encyclopedia of Philosophy
- Multiculturalism in Canada debated – CBC video archives (14 September 2004 – 42:35 min)
- Canadian Multiculturalism Act