Nagakura Šinpači
Nagakura Šinpači (jap. 永倉 新八, translit. Nagakura Shinpachi; Edo, 23. maj 1839 — Otaru, 5. januar 1915) bio je kapetan druge jedinice Šinsengumija.
Nagakura Šinpači | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 23. maj 1839. |
| Mesto rođenja | Edo Japansko carstvo |
| Datum smrti | 5. januar 1915. (75 god.) |
| Mesto smrti | Otaru, Japansko carstvo |
Mladost uredi
Nagakura Šinpači Norijuki, poznat i kao Eikiči ili Eidži tokom svog detinjstva, rođen je kao deo klana Macumae u Edu 23. maja 1839. godine (po lunarnom kalendaru 11 dana, četvrtog meseca Tempo ere). Njegov otac, Nagakura Kandži, pripadnik klana Macumae imao je platu i mesečno izdržavanje od 150 kokua. Kao i Okita Sodži bio je samuraj koji je ceo svoj život proveo u Edu, nikada ne posetivši oblast kojoj je pripadao.
Sa svojih osam godina Šinpači pristupa dodžou Jusukea Tošisade, mačevalačkog stila „Šindo Munen-rju“. Do svoje osamnaeste godine dostigao je nivo veštine „mokuroku“ (6 dan), dobivši za to zvanični sertifikat koji to potvrđuje. Sa devetnaest, napušta svoj klan u nameri da putuje i usavrši tehniku mačevanja. Jedno vreme provodi u dodžou Jurimota Šuzoa gde sreće Šimada Kaija, budućeg zamenika druge jedinice Šinsengumija. Oko 1861, zvanično se povezuje sa Kondo Isamijem i počinje da sve češće boravi u njegovom „Šieikan“ dodžou.
Period u Šinsengumiju uredi
Nagakura, zajedno sa Kondovom grupom ulazi u jedinicu Rošigumi. Po dolasku u Kjoto, pridružuje im se Serizava Kamo sa svojom grupom ljudi dok se ostatak Rošigumija vraća za Edo. Jedinica u Kjotu naziva se prvo Mibu Rošingumi da bi nešto kasnije, 18. septembra 1863. konačno uzela ime Šinsengumi.
Nagakura je prvo postao „fukučou džokin“ (asistent zamenika komandira) 1863. godine, da bi 1865. postao kapetan druge jedinice. Zajedno sa ostakom Šinsengumija dobija privilegiju hatamota 1867. godine.[1]
Nakon bitke za Košu u aprilu 1868, Nagakura sa Haradom Šinsukeom napušta Šinsengumi i formira Seiheitai.
Posle meidži obnove uredi
U meidži eri Nagakura nakon ženidbe menja ime u Sugimura Jošie, preuzimajući ženino prezime. Porodica Sugimura sastojala se iz doktora koji su služili daimjoa klana Macumae.
Nešto kasnije, Nagakura održava rekvijem za pokoj duše svojih bivših saboraca. Nekoliko godina pre svoje smrti, daje opis života u Šinsengumiju novinaru za lokalne novine ali se svedočanstvo dato tada ne uzima previše za istinito budući da je od događaja opisanim u tekstu prošlo skoro pedeset godina i da se smatra da je Nagakura više želeo da se priča dopadne čitaocima pre nego što je hteo da da tačan izvor informacija.
Nagakura je ipak nešto ranije ostavio za sobom svoja sećanja u tekstualnoj formi koja mogu da prosvedoče o krvavom periodu Šinsengumija. Ovi memoari su decenijama smatrani izgubljenim ali su pronađeni i objavljeni u vidu knjige 1998. godine.
Smrt uredi
Nagakura Šinpači umire od prirodne smrti 1915. godine. Imao je 76 godina.
Iste godine umire i Saito Hadžime, još jedan bivši kapetan Šinsengumija usled komplikacija nastalih zbog čira u stomaku.
U popularnoj kulturi uredi
Šinsengumiji su večita inspiracija za priče o samurajima i periodu meidži obnove, a Nagakura, kao jedan od kapetana, pojavljuje se u više serija, filmova i animea koje prate ovu jedinicu.
Nagakura se pojavljuje u anime serijalima: Peacemaker Kurogane, Hakodate Youjin Buraichou Himegami, Kaze Hikaru, Getsumei Seiki, Hakuouki.
U duhovitom manga/anime serijalu Gintama, lik Šimure Šinpačija je inspirisan likom Nagakure.
U taiga drami „Šinsengumi!“ iz 2004. godine koje državna televizija Japana snima o svojim istorijskim ličnostima i događajima, Nagakura je jedan od glavnih likova.
Pojavljuje se i u igricama: „Bakumatsu Renka Shinsengumi“ i „Shinsengumi Gunrou-den“.
Reference uredi
- ^ [https://web.archive.org/web/20130816012611/http://www.geocities.jp/str_homepage/rekishi/bakumatsu/shinsengumi/kaisetsu/sgh/sgh_bakushin.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. avgust 2013) 幕臣取り立て 新選組概史 歴史館-動乱の章
Literatura uredi
- Kimura, Sachihiko (2003). Shinsengumi Nikki. Tokyo: PHP Interface. ISBN 978-4-569-63008-3.
- Nagakura, Shinpachi. "Shinsengumi Tenmatsuki". Tokyo: Shin Jinbutsu Oraisha. 永倉新八 (1998). 新撰組顛末記. 新人物往来社. ISBN 978-4-404-02670-5.
- Shinsengumi Tenmatsuki. Tokyo: Shin Jinbutsu Oraisha, 1971. 新撰組顛末記. 新人物往来社. 1968. ISBN 440400284X.
