Википедија

Namenska industrija

Namensku industriju jedne zemlje sačinjavaju kompanije koje se bave proizvodnjom proizvoda i pružanjem usluga specijalne namene. To su najčešće proizvodi u domenu naoružanja ali i tajna naučna istraživanja poput istraživanja svemira, nuklearne tehnologije i slično. Tipični proizvodi su vojni avioni, brodovi, vojna vozila, oružje i elektronski sistemi. Servisi uključuju logistiku, tehničku podršku, trening i komunikacionu podršku.

Srpska namenska industrija uredi

Srpsku namensku industriju čini sistem preduzeća sa posebnim kapacitetima za proizvodnju naoružanja i vojne opreme. To su:

Značaj namenske industrije uredi

Proizvodi namenske industije su najčešće finansirani direktno od strane države i mogu da budu zamajac industrijskog razvoja i to pored direktnih poslova i osvajanjem novih tenologija, povećanjem kapaciteta i slično. S obzirom na sofisticiranost proizvoda, vrlo često inženjeri koji su radili u namenskoj industriji postajali su najbolji stručnjaci u svojoj oblasti i radom na projektima namenske industrije dolazili do iskustava i znanja koji su retki u ostalim industijama. Na ovaj način namenska industrija daje novu dimenziju razvoju ukupne industrije jedne zemlje. Poznato je da su tokom Hladnog rata SAD i Sovjetskom Savezu u vojne i slične projekte ulagali velika sredstava i da su tu postizali značajne rezultate.

Za jedno društvo je to veliki odliv kapitala ali se na duže staze dolazilo do iskustava koji su se kasnije prelivali u rešavanje problema civilnog društva. Pored dragocenog iskustva samih inženjera dolazilo se do rezultata u istraživanjima poput novih materijala, novih izvora energije (nuklearna energija), novih ideja prenosa energije i sl. Poznato je da je avio-industrija najveći napredak doživela tokom Drugog svetskog rata upravo zahvaljujući nadljudskim naporima inženjera i država učesnika rata da modernizuju svoja naoružanja. Hladni rat unapredio je korišćenje nuklearne energije tako da se ona u velikoj meri danas koristi u civilne svrhe. Razvoj i proizvodnja tenka M-84 je u SFRJ uključilo više od 300 fabrika iz celokupne zemlje i time doprinelo da se naoruža JNA, ali i stvori dobar izvozni proizvod. Sličan efekat je trebalo očekivati i od proizvodnje Novog aviona. Države koje su u neposrednij ratnoj opasnosti ili u ratu ulažu ogromna sredstva u ovu industriju. To je sa jedne strane neminovno zbog potrebe odbrane ali za samu državu duži rat ili ratna opasnost postaje veliko opterećenje.

Vojna potrošnja u dolarima za 2006
Rang Zemlja Potrošnja ($b.) %BDP
– Ceo svet 1.158[4] 2,41
1   SAD 528,7 3,99
2   Ujedinjeno Kraljevstvo 59,2 2,49
3   Francuska 53,1 2,38
4   Kina 49,5 1,88
5   Japan 43,7 1,00
6   Nemačka 37,0 1,28
7   Rusija 34,7 3,54
8   Italija 33,9 1,61
9   Saudijska Arabija 29,0[2] 8,32
10   Meksiko 24,9 1,6
11   Indija 24,2 2
12   Južna Koreja 21,9 2,47
13   Kanada 14,6 1,10
14   Australija 13,8 1,83
15   Brazil 13,4 1,26
16   Izrael 13,0 7,3

Najveći izvoznici naoružanja u svetu uredi

Polja u tabeli su data u milionima američkih dolara. One nisu uvek tačne već gruba pretpostavka o količini izvezenog naoružanja.

Rang Država 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011
1   SAD 7505 5801 4984 5581 6616 7026 7821 7454 6090 6795
2   Rusija 4190 5631 5458 5355 6400 5576 6463 4588 6026 4469
3   Nemačka 1622 825 910 1707 1017 1879 2891 3395 2499 2473
4   Francuska 1033 1235 1342 1313 2267 1688 1586 2690 1831 1851
5   Ukrajina 288 661 244 430 202 281 557 799 269 214
6   Holandija 259 192 243 342 218 611 1575 1355 554 608
7   UK 1356 1116 772 624 1143 871 978 1151 1027 1024
8   Južna Koreja 100 240 140 140 410 260 94 228 80 163
9   Italija 192 224 407 321 216 787 860 562 424 588
10   Švedska 46 7 120 158 73 116 803 529 457 353
11   Izrael 308 850 125 468 287 536 472 414 271 760
12   Kina 228 498 544 553 271 223 564 355 544 870
13   Kanada 83 129 182 279 305 193 227 343 236 177
14   Indija 4 6 18 17 35 75 105 266[1]
15   Češka 80 54 73 94 112 109 117 238[2] 467 270
16   Švajcarska 104 120 109 139 201 166 144 211
17   Bugarska N/A N/A N/A 250[3] N/A 190[4] 149[5] 192[6]
18   Španija 321 298 365 309 533 244 757 565 603 925
19   Srbija N/A N/A N/A N/A N/A 33 72 91[7] 224[8] 146 [9] 193[10] 164[11]

Reference uredi

  1. ^ „PIB Press Release”. Pristupljeno 13. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. avgust 2009)
  2. ^ „Czech export of military material at record EUR 189,6m in 2008”. Pristupljeno 13. 4. 2013. 
  3. ^ „Bulgaria's Arms Export Totals US$250 Million Annually”. Pristupljeno 13. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. avgust 2009)
  4. ^ Official report[mrtva veza] for 2005 at the ministry of finance website
  5. ^ Official report Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. april 2009) for 2006 at the ministry of finance website
  6. ^ Bulgaria Denies Involvement in Arms Sales to Iraqi Kurdish Area, econ.bg, 24 Nov 2008
  7. ^ Wayback Machine
  8. ^ „Godišnji izveštaj o realizaciji spoljnotrgovinskog prometa kontrolisane robe za 2008. pp. 22” (PDF). Pristupljeno 13. 4. 2013. 
  9. ^ Godišnji izveštaj o realizaciji spoljnotrgovinskog prometa kontrolisane robe za 2009. pp. 32
  10. ^ Godišnji izveštaj o realizaciji spoljnotrgovinskog prometa kontrolisane robe za 2009. pp. 48[mrtva veza]
  11. ^ http://www.seesac.org/res/files/publication/859.pdf Godisnji statisticki izvestaj, strana 21
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Наменска_индустрија&oldid=27703698”