Narasima Rao
Pamulaparti Venkata Narasima Rao (28. jun 1921 — 23. decembar 2004), predsednik vlade Indije (1991—1996). Bio je deveti predsednik vlade, a tokom njegova mandata odvijala se značajna ekonomska transformacija Indije.[1]
| Narasima Rao | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Datum rođenja | 28. jun 1921. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | selo Lakampali, Britanska Indija | ||||||||||||
| Datum smrti | 23. decembar 2004. (83 god.) | ||||||||||||
| Mesto smrti | Nju Delhi, Indija | ||||||||||||
| Religija | Hinduizam | ||||||||||||
| Univerzitet | Osmania univerzitet Koledž u Fergusonu | ||||||||||||
| Profesija | Advokat, aktivista, pesnik | ||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||
| Politička stranka | Indijski nacionalni kongres | ||||||||||||
| |||||||||||||
Detinjstvo i mladost uredi
Narasima Rao je bio poliglota koji je govorio 17 jezika. Potekao je iz siromašne porodice iz Andra Pradeša.[1] Magistrirao je pravo. Tokom indijske borbe za nezavisnost bio je aktivan učesnik. Posle sticanja nezavisnosti uključio se u politiku. Bio je glavni ministar Andra Pradeša (1971—1973). Kada se pocepao Indijski nacionalni kongres ostao je lojalan Indiri Gandi. Postao je poznat 1972. i od tada je bio ministar tokom mandata Indire Gandi i Radživa Gandija.[2] Bio je ministar za unutrašnje poslove, ministar za odbranu i ministar za spoljne poslove (1980—1984). Prvi je predsednik vlade poreklom iz Južne Indije i Andra Pradeša.[3]
Uspon do mesta premijera uredi
Posle atentata na Radživa Gandija i opštih izbora 1991, Narasima Rao je postao vođa Kongresne partije.[4] Na izborima je pobedila Kongresna partija, a Narasima Rao je sastavio manjinsku vladu i postao je predsednik vlade. Prva je osoba van Nehru-Gandi dinastije, koja je ostala premijer 5 godina. Prvi je i premijer koji je predvodio manjinsku vladu tokom celog mandata od 5 godina.
Ekonomska kriza i početak liberalizacije uredi
Narasima Rao je smatrao da Indija treba da prođe kroz proces liberalizacije. Postavio je Manmohana Singa za ministra finansija. Indijska stopa rasta je bila 6,3% od 1991 do 2000. Toliko veliki ekonomski rast bio je rezultat sprovedene politike liberalizacije. Deregularizacija, privatizacija i rezanje troškova su bile mere koje je preduzeo. Konzervativni vođa BDžP partije Atal Vadžpaji mu je bio protivnik, ali Rao ga je poslao da predstavlja Indiju na Svetskoj konferenciji o razoružanju. Vadžpaji je imao tvrdi stav prema indijskim atomskim bombama. Narasima Rao je inicirao pragmatičnu spoljnu politiku stavranja balansa između islamskog sveta i Izraela. Uspešno je držao dinastiju Nehru-Gandi van stvarne moći. Gušio je suprotna mišljenja unutar sopstvene partije.
Terorizam i vojska uredi
Džamu i Kašmir su se suočavale sa pojačanom terorističkom aktivnošću. Ubrzo je otkriveno da su u pakistanskom delu Kašmira postojali centri za obuku militanata. Pre su ti militanti bili usmereni protiv sovjetske vojske u Avganistanu. Pakistan je direktno optužen da skriva, naoružava i snabdeva militante koji vrše upade u indijski deo Kašmira. Napadali bi Hinduse i Sike, a hiljade ljudi je napustilo Kašmir usled stalne nesigurnosti. Nasilje je pogodilo Kašmir, koji je dosta zavisio od turizma. Nasilje je pogodilo i gradove kao Delhi i Mumbaj. Sličan terorizam se raširio i na severoistočne države Asam, Tripura i Nagaland. Vlada Narasima Raoa je donela protivterorističke zakone.
Vojna kampanja je bila dosta uspešna, ali turizam i trgovina su još uvek bili ugroženi. Specijalne policijske jedinice su često prekoračivale ovlašćenja. Tokom svog mandata Narasima Rao je uspešno rešio Pendžapsku krizu. Pendžab je uglavnom uspešno oslobođen militanata.
Usled jakog zemljotresa u Laturu u Maharaštri 1994. poginulo je 10.000 ljudi, a stotine hiljada su ostale bez krova nad glavom. Narasima Rao je bio pohvaljen zbog dobre organizacije pomoći pogođenima.
Povećao je vojni budžet, a posebni naglasak je stavljao na obračun sa terorizmom i pobunama.
Kriza u Ajođi sa Babri džamijom uredi
Na mestu gde se nalazila Babri džamija u Ajođi pre je postojao hinduistički hram. To je bilo mesto rođenja Rame. Mogulski car je u 16. veku uništio hinduistički hram i izgradio na tom mestu Babri džamiju. Indijski nacionalisti su 6. decembra 1992. godine napali i uništili Babri džamiju. Uništenje džamije izazvalo je muslimanske proteste širom Indije u gotovo svim većim gradovima: Delhiju, Mumbaju, Kalkuti, Hajderabadu, Bopalu i Ahmedabadu. Veruje se da je bombaški napad u Mumbaju 1993. godine, u kome je stradalo stotine ljudi, a hiljade bilo ozleđeno, bio zapravo oblik muslimanske osvete za Ajođu.
Kasniji život uredi
Uspešno je prošao tokom jedne krize kada je bilo glasanje o nepoverenju vladi 1994. godine. Korupcionaški skandal iz 1996. godine teško je pogodio njegovu vladu. Navodno je bio uključen u jedan od najvećih korupcionaških skandala u Indiji. Jedan indijski broker je tvrdio da je dao Rau 300.000 dolara. Vlada je to sve nastojala da prikrije. Usled tog korupcionaškog skandala izgubio je izbore 1996. godine. Posle je optužen na sudu za nekoliko slučajeva podmićivanja, ali oslobođen je svih tih optužbi.
Umro je 23. decembra 2004. godine u 83. godini života od posledica srčanog udara.
Reference uredi
- ^ a b „P.V. Narasimha Rao | prime minister of India”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-01.
- ^ „Shri P. V. Narasimha Rao | Prime Minister of India”. www.pmindia.gov.in. Pristupljeno 2021-02-01.
- ^ „Narasimha Rao - a reforming PM” (na jeziku: engleski). 2004-12-23. Pristupljeno 2021-02-01.
- ^ Burns, John F. (1995-05-21). „Crisis in India: Leader Survives, for Now (Published 1995)”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-02-01.
