Načertanije

Načertanije (na savremenom srpskom znači „nacrt“) je nekadašnji tajni „program spoljašnje i nacionalne politike Srbije“, koji je krajem 1844. godine napisao ministar unutrašnjih dela Ilija Garašanin (1812—1874) za kneza Aleksandra Karađorđevića (1842—1858). Prvi put je u celosti objavljen 1906. godine.

Ilija Garašanin 1852. godine, kalotipija, Anastas Jovanović, Muzej grada Beograda.

Prema Načertaniju, Srbija je trebalo da radi na oslobađanju Srba i ostalih Slovena i na pripajanju oblasti Bosne, Hercegovine, Crne Gore i severne Albanije (što je podrazumevalo Staru Srbiju), tada u sastavu Osmanskog carstva. Glavna propagandna aktivnost Srbije bi se zasnivala na pripremanju stanovništva ovih oblasti na sjedinjenje sa Srbijom. Prema Garašaninu, Srbija polaže „sveto pravo istoričesko“ na ove zemlje, koje se temelji na Dušanovom Srpskom carstvu iz 14. veka.

Nastanak

Značajan uticaj na nastanak Načertanija imala je velika emigracija, politička elita Poljske, izbegla iz zemlje nakon neuspelog novembarskog ustanka protiv Ruske Imperije 1830. godine. Ova mnogobrojna i politički uticajna emigracija je, vođena istaknutim diplomatom, knezom Adamom Čartorijskim (1770—1861), formirala svoje centre u Londonu, a posebno Parizu (u čuvenom hotelu Lambert), radi podsticanja antiruske i antiaustrijske delatnosti širom Evrope. Čartorijski početkom 1840-ih šalje na Balkansko poluostrvo i u Tursku na nekoliko misija. Uputio je u Srbiju 1843. godine posebnog izaslanika, Čeha Františeka Zaha (1807—1892), sa planom koji je imao da predoči Iliji Garašaninu, istaknutoj ličnosti tadašnjeg ustavobraniteljskog režima. Zahov plan je predviđao oslobođenje i ujedinjenje Južnih Slovena, koji bi potom pomogli oslobođenje Poljske od austrijske i ruske vlasti.

Plan poljske emigracije uobličen u Zahovom Planu za slovensku politiku Srbije sastojao se u tome da malu srpsku kneževinu pretvori u političko i vojno središte odakle bi krenule akcije za oslobađanje i ujedinjavanje Južnih Slovena — Srba, Hrvata i Bugara. Zazirući od mogućnosti deobe evropskog dela Turske između Rusije i Austrije, Zah se zalagao za stvaranje države Južnih Slovena, nezavisne spram obe pomenute sile. Za takav državotvorni poduhvat se uzdao u podršku zapadnih sila, pre svega Francuske i Engleske. Zahov dokument je zamišljen kao „Plan stvaranja zajedničke države Južnih Slovena, oslobođenih iz ropstva Austrije i Turske, snagom srpske države“.

Garašanin je, na osnovu Zahovog Plana, tokom 1844. sačinio svoje Načertanije, „program spoljašnje i nacionalne politike Srbije“, sa oko 90% jednostavno preuzetog teksta. U nekim delovima prerađujući Zahov nacrt, Garašanin je zamislima o jugoslovenskoj državi, pretpostavio ujedinjenje „svih naroda srpskih“:

General František Zah je autor plana Slavenska politika Srbije koji je prethodio Garašaninovom Načertaniju i koji se bitno razlikuju. Zahov plan obuhvata zemlje kako Austrijskog i Osmanskog carstva dok Garašaninov plan obuhvata zemlje samo u okviru Osmanskog carstva.

„ Dviženije i talasanje među Slavenima počelo je već, i zaista će kroz stoleća trajati. Serbija dakle treba da ovo dviženje, a i rolu ili zadatak, koi će ona u tom dviženju za izvršenje imati, vrlo dobro pozna. Ako dakle Serbija dobro projesa šta je ona sad? u kakvom se položaju naodi? i kakvi nju narodi okružavaju? — to se mora uveriti o tome, da je ona još mala, da u ovom stanju zaostati ne sme, i da ona samo u sojuzu sa ostalim južnim slavenima u svetu ovom budućnost i zadatak za izpunjenje imati može i ima. Iz ovog poznanja proističe kao osnovna čerta i temelj srpske politike, da ona mora biti južno slavenska. ” — Zahov Plan

„ Dviženije i talasanje među Slavenima počelo je već i zaista nikad prestati neće. Srbija mora ovo dviženije a i rolu ili zadatak, koji će ona u tom dviženiju za izvršenje imati, vrlo dobro upoznati. Ako Srbija dobro projesapi šta je ona sad? u kakvom se položeniju nalazi? i kakvi nju narodi okružavaju? to se ona mora uveriti o tome, da je ona još tako mala, da u ovom stanju ostati ne sme, i da ona samo u sojuzu sa ostalim okružavajućim je narodima za postići svoju budućnost svoj zadatak imati mora. Iz ovog poznavanja proističe čerta i temelj srpske politike, da se na ne ograničava na sadašnje njene granice, no da teži sebi priljubiti sve narode srpske koji ju okružavaju. ” — Garašaninovo Načertanije

Ovakav prerađen Nacrt Garašanin je predao početkom 1845. godine knezu Aleksandru Karađorđeviću.

Sadržaj

Kneževina Srbija u Garašaninovo vreme

Ilija Garašanin je pravio nacrt o budućoj srpskoj državi koja bi najpre obuhvatala: Kneževinu Srbiju, Bosnu, Hercegovinu, Crnu Goru i Severnu Albaniju. Borba za prisajedinjenje ovih oblasti bila bi vođena postepenim otkidanjem osmanskih teritorija, u procesu nezaustavljivog propadanja carstva.

Garašanin je sistematski izostavljao pridev „jugoslovenski“ koji se nalazio u Zahovom planu, menjajući ga sa „srpski“. Takođe, Zahov zaključak da Srbija mora postati „jezgro buduće Južnoslovenskog carstva“ Garašanin menja sa „budućeg Srpskog carstva“. Međutim, za razliku od Garašanina, Zah je naglašavao da Srbija ne može biti uspešna dok ne uključi Hrvate i prizna ih kao jednake, što je Garašanin izostavio iz svog programa. Garašanin je izbrisao čitavo Zahovo poglavlje o odnosu sa Hrvatima, koje naglašava da su oni „jedan i isti narod“ koji govori isti jezik pisan sa dva pisma. Neki srpski istoričari smatraju da je Garašanin iz Načertanija izostavio Hrvate iz podozrenja na poljske namere da preko njih prošire uticaj Katoličke crkve na južnoslovenski svet.

Sprovođenje

Velika Srbija po francuskom planu iz 1862. godine

Iako tajni dokument, Garašaninovo Načertanije je bilo zvaničan program dve srpske vlade, kao i crnogorske države vladike Petra II Petrovića Njegoša. František Zah postaje u Srbiji ministar vojske, a kasnije general i načelnik srpskog generalštaba. Utemeljujući novu spoljnu politiku, Srbija napušta isključivu orijentaciju prema Rusiji, velikoj sili koja je bila neposredno zainteresovana za Balkan.

Garašanin je za vreme kneza Aleksandra Karađorđevića bio pristalica borbe za velikosrpsku državu. Kasnije, kao ministar spoljnih poslova kneza Mihaila (1860—1868), Garašanin je evoluirao prema jugoslovenskom rešenju, uspostavljajući veze sa jugoslovenskim pokretom u Hrvatskoj (biskupom Štrosmajerom) i bugarskim revolucionarnim organizacijama. Knez Mihailo Obrenović je sa bugarskim emigrantima u Bukureštu 14. januara 1867. zaključio Bukureštanski ugovor o zajedničkoj državi Srba i Bugara.

Austrija je saznala, tajno pribavila i poverljivo arhivirala Garašaninovo Načertanije 1883. godine.

Objavljivanje

Ilija Garašanin

Srpska javnost je upoznata sa postojanjem Načertanija kratkim tekstom Milana Milićevića u „Pomeniku“ znamenitih ljudi srpskoga naroda novijeg doba 1888. godine. Celovit tekst “Načertanija” prvi put je objavio istoričar Milenko Vukićević, u časopisu „Djelo“, 1906. godine, pod naslovom „Program spoljnje politike Ilije Garašanina na koncu 1844. godine“. O Zahovoj ulozi u pisanju Načertanija saznalo se tek kada je srpski istoričar Dragoslav Stranjaković (1901—1966) objavio dve stručne rasprave o tome, analizirajući tekstove Načertanija Františeka Zaha i Ilije Garašanina, prema rukopisima u Garašaninovoj zaostavštini.

Savremena tumačenja

Danas se često tvrdi da je Garašaninovo Načertanije idejna osnova velikosrpske politike u južnoslovenskim zemljama, odnosno „program stvaranja Velike Srbije“.

Smatra se da je Srbija dugo vremena vodila spoljnu politiku koju je zacrtao Garašanin, praktično nije je vodila jedino od 1945. pa do sredine osamdesetih, do poznatog Memoranduma SANU, koji je po mišljenju stvaralaca predstavljao poziv na osvešćenje srpskog naroda u Jugoslaviji.

Vidi još

• Slavenska politika Srbije
• Jugoslavija
• Velika Srbija
• SveSrbija
• Srbi svi i svuda
• Spoljni odnosi Srbije
• Srpske sjedinjene države
• Istočno pitanje

Literatura

• Ljušić, Radoš (2004). Knjiga o načertaniju. Beograd: Beletra. str. 240. ISBN 978-86-7469-096-3. 
• Makenzi, Dejvid (1987). Ilija Garašanin - državnik i diplomata. Beograd: Prosveta. str. 538. ISBN 978-86-07-00143-9. 
• Stranjaković, Dragoslav (1932). Vlada ustavobranitelja 1842-1853: unutrašnja i spoljašnja politika. Beograd: Za Narodnu štampariju M. Drobac. str. 328. 

• Jovanović, Slobodan (2005). Ustavobranitelji i njihova vlada (1838-1858), tom V. Beograd: Prosveta [Fototipsko izdanje štamparije IKP "Gece Kona" od 1932. do 1935.] str. 480. ISBN 978-86-07-01630-3. 
• Jovanović, Slobodan (2005). Druga vlada Miloša i Mihaila, tom VI. Beograd: Prosveta [Fototipsko izdanje štamparije IKP "Gece Kona" od 1932. do 1935.] str. 527. ISBN 978-86-07-01630-3. 
• Simeunović, Dragan (2000). Novovekovne političke ideje u Srba. Beograd: Institut za političke studije.  COBISS.SR 86874636
• Popov, Čedomir. Velika Srbija — stvarnost i mit. ISBN 978-86-7543-123-7. 

Spoljašnje veze

• Načertanije (Centar za društvenu stabilnost - Zvanični kanal)
• (jezik: srpski) Načertanije na stranici „Rastko“
• General František Zah - prvi Jugosloven u Srbiji (Politika, Brane Kartalović, 7. jun 2023.)
• (jezik: srpski) Dragoš Kalajić, Sa Načertanijem na pragu XXI veka
• (jezik: bošnjački) Načertanije Ilije Garašanina Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. novembar 2018)
• (jezik: srpski) Tribina „Načertanije Ilije Garašanina – velikosrpski ili jugoslovenski nacionalni program?“
• Garašaninovo „Načertanije”, odluka Podgoričke skupštine i kneževi dvorovi („Politika”, 29. maj 2021)