Отворите главни мени
Недићев предлог нове српске државе из 1943. године (границе на западу)
Реконструкција на карти окупиране Југославије
Реконструкција на карти бивше Југославије

СвеСрбија је био назив предложен од стране генерала Милана Недића, у својству председника владе окупиране Србије, за пројекат нове српске државе која би постојала у оквиру европског „Новог Поретка“ (Neue Ordnung) створеног од стране нацистичке Немачке. Аутор назива "СвеСрбија" је био сам Недић, али се он није допадао његовим блиским сарадницима и немачким командантима у Србији, који су нагињали називу "Велика Србија" или само "Србија".

Пројекат је предвиђао уједињење Србије и Црне Горе (у њиховим тадашњим, ратним границама) са одређеним деловима територије Босне и Херцеговине, Срема и Далмације који су се налазили у тадашњој НДХ. Подручја која је требало да буду искључена из састава НДХ су у основним цртама одговарала просторима који нису ушли у састав Бановине Хрватске на основу Споразума Цветковић-Мачек из 1939. године.

Генерал Милан Недић је свој српски државни пројекат званично предложио Адолфу Хитлеру током њиховог јединог сусрета одржаног у Немачкој септембра 1943. године. Аутори карата које је Милан Недић однео Хитлеру су били његов брат генерал Милутин Недић и дипломата Мирослав Спалајковић. Хитлер није био заинтересован за обнављање државности Србије и њена територијална проширења, тако да је предлог Недића још током самог састанка одбијен.

Херман Нојбахер, Хитлеров опуномоћеник у Србији, био је такође заговорник пројекта нове српске државе, поготово након капитулације Италије септембра 1943. године. Највећи противник српског државног пројекта у немачким круговима је био Хитлеров опуномоћеник у НДХ Зигфрид Каше.

Анте Павелић и врх Независне Државе Хрватске били су изузетно узнемирени сусретом Недић-Хитлер. Власти НДХ су дошле до копије мапа које је Недић однео Хитлеру на разматрање (вероватно уз помоћ Зигфрида Кашеа), и штампале су их јавно у виду пропагандног летка у јесен 1943. године као илустрацију наставка 'српске претње' хрватском народном и државном животу.

Види јошУреди

ЛитератураУреди