Милутин Недић
Милутин Ђ. Недић (Сопот, 26. октобар 1882 — Салцбург, 1945) је био армијски генерал војске Краљевине Југославије.
Милутин Недић | |
---|---|
![]() Милутин Недић | |
Датум рођења | 26. октобар 1882. |
Место рођења | Сопот Краљевина Србија |
Датум смрти | 1945.62/63 год.) ( |
Место смрти | Салцбург Аустрија |
Служба | Краљевина Србија (1901−1918) Краљевина Југославија (1918−1941) |
Војска | Српска војска Југословенска војска |
Године службе | 1901–1941 |
Чин | ![]() ![]() |
Битке/ратови | |
Сродници | брат: Милан Недић, Божидар Недић даљи рођак: Димитрије Љотић |
БиографијаУреди
Завршио је шест разреда гимназије у Београду, Војну академију, као први у рангу,[1] Вишу школу Војне академије и припрему за генералштабну струку.
Био је командир вода, батерије и ађутант артиљеријског пука. У балканским ратовима обављао је више дужности, међу којима се истичу: рад у Саобраћајном одељењу Врховне команде (на служби за радове на концентрацији војске), заступник шефа Железничког одсека и заступник шефа Обавештајног одсека. у Оперативном одељењу Врховне команде.
У Првом светском рату био је на служби за извршавање концентрације војске у Саобраћајном одељењу Врховне команде, помоћник и заступник начелника Штаба Команде Одбране Београда, помоћник начелника Штаба Тимочке дивизије првог позива, начелник Штаба Комбинованог одреда, шеф Ђенералштабног одсека Општевојног одељења Министарства војног (1915—1916), командант пешадијског батаљона, помоћник начелника Штаба Друге армије, начелник Штаба Дринске дивизије, те члан Војне мисије у Љубљани (до 1919).
После рата, између осталог, био је начелник штаба дивизијске области, војни изасланик у Бугарској, Француској и Италији, командант пешадијског пука, начелник Штаба Четврте армијске области, начелник Наставног одељења Главног генералштаба, помоћник команданта и командант Ваздухопловства, вршилац дужности и начелник Главног генералштаба, командант армије и министар војске и морнарице.
У Априлском рату (1941) је био командант Друге групе армија. Заробљен у Београду 10. априла и послат у немачко заробљеништво. Од маја 1941. до фебруара 1942. налазио се у логору Оснабрик, а од фебруара до августа 1942. у логору Олфаг IVа близу Нирнберга. Немци су га на инсистирање његовог брата Милана Недића вратили у земљу у септембру 1942, али је генерал Милутин Недић одбио било какво ангажовање у политичком и јавном животу Србије.
Према наводима Војнообавештајне агенције након заузимања Београда, у октобру 1944. године пребегао је у Аустрију где је 1945. године извршио самоубиство.[2]
ОдликовањаУреди
- Орденом Карађорђеве звезде са мачевима III и IV реда
- Орденом Француске Легије части
- Орденом Британског сребрног лава
- Орденом Светог Саве III и IV реда
- Орденом Белог орла са мачевима III и IV реда
- Орденом Свете Ане III реда
- Орденом Албанске Споменице
- Орденом Златне медаље „Милош Обилић“
РеференцеУреди
- ^ „Војнообавештајна агенцијa | Историјат | Значајне личности ВОС | Недић Ђ. Милутин (1882–1945)”. www.voa.mod.gov.rs. Приступљено 14. 11. 2019.
- ^ ВОА: Недић Ђ. Милутин, Приступљено 9. 4. 2013.
ЛитератураУреди
- Borković, Milan (1979a). Kvinsliška uprava u Srbiji 1941—1944 (knjiga 1). Beograd.
- Borković, Milan (1979b). Kvinsliška uprava u Srbiji 1941—1944 (knjiga 2). Beograd.
- Архив Војноисторијског института у Београду (АВИИ) (биографије генерала војске Краљевине Југославије)
- Велимир Иветић, Начелници Генералштаба 1876—2000, Београд, 2000.
- Боривоје Карапанџић, Грађански рат у Србији 1941—1945, Београд, 1995.