Википедија

Нигрос

Nigros (Amatitlania nigrofasciata) je riblja vrsta iz porodice Ciklida, koja nastanjuje Centralnu Ameriku.[1][2] Ova vrsta izuzetno je popularna akvarijumska riba, a takođe bila je predmet brojnih istraživanja.[3][1]

Nigros
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Actinopterygii
Red: Perciformes
Porodica: Cichlidae
Rod: Amatitlania
Vrsta:
A. nigrofasciata
Binomno ime
Amatitlania nigrofasciata
(Ganter, 1867)
Sinonimi
  • Heros nigrofasciatus Ganter, 1867
  • Archocentrus nigrofasciatus (Ganter, 1867)
  • Cichlasoma nigrofasciatum (Ganter, 1867)
  • Cryptoheros nigrofasciatus (Ganter, 1867)

Taksonomija i opis

uredi

Prirodnjak Albert Ganter prvobitno je opisao ovu vrstu 1867. godine, nakon što su njene primerke prikupili Fridrik Duken Gudman i Osbert Salvin u Centralnoj Americi.[4] Godine 2007. vrste je premeštena iz roda Archocentrus u rod Amatitlania, međutim, na osnovu studije 2008. godine koju je vodio Oldrih Rikan ova vrsta premeštena je u rod Hypsophrys.[5][6] Ova vrsta nastanjuje vode širom sveta. Neki od današnjih regionalnih riba ove vrste danas se smatraju različitim vrstama.[7][8]

Rasti Visel je našao nekoliko primeraka ove vrste koje su drugačijeg izgleda. Vrsta nastanjuje vode od Hondurasa do Kostarike, kao i vode El Salvadora, do Paficika i Gvatemale na obali Atlantskog okeana.[5] Postoji niz sinonima za ovu vrustu kao što su Archocentrus nigrofasciatus, Cichlasoma nigrofasciatum, Cryptoheros nigrofasciatus i Heros nigrofasciatus.[9][10][11][12] Ova vrsta ribe ima crne pruge po telu, pa se nekada naziva i „crno-prugasta riba”.[13] Nigros ima osam ili devet crnih vertikalnih pruga na plavo-sivom telu, zajedno sa mrljom na operkulu.

Mladi primerci ove vrste su monomorfni dok ne dostignu polnu zrelost.[1] Mužjak je uglavnom siv sa svetlim crnim prugama duž tela. Mužjaci su veći od ženki i imaju izraženija ventralna, dorzalna i analna peraja koje se često šire u nitne. Uz to, stariji mužjaci često razvijaju kvržice na čelu.[14][15] Ženka nigrosa je više obojena, ima interzivnije crne štrafte po telu i ružičasto-narandžastu boju u ventralnoj regiji i na leđnom peraju. Po izveštajima, ova vrsta najviše može da poraste do 12 cm. Telesna težine ribe je oko 34 do 36 grama.[1][16] Obojenost ove vrste je uzrokovana mutacijom gena i recesivno se nasleđuje.[1][17]

Stanište i razmnožavanje

uredi

Nigros vodi poreklo iz jezera i potoka Centralne Amerike.[1][18] Nastanjuje istočne obale Centralne Amerike od Gvatelame do Kostarike, kao i zapadnu obalu Hondurasa, sve do Paname.[19][20] Ova vrsta preferira otvorene vode i najčešće se nalazi u staništima kao što su stene ili uvale. Na četiri prirodna staništa u Kostariki utvrđeno je da se njihova pH vrednost kreće u rasponu od 6,6 do 7,8. Dnevna temperatura vode na ovom staništu bila je 26–29 °C. Nigrosi su prilično tolerantni na hladnu vodu, a nastanjuju i neke vode na nadmorskim visinama do 1500 metara. Vrsta takođe nastanjuje vode Australije, gde se može nađi u toplim otpadnim vodama elektrana u Viktoriji i Kvinsledu.[21][22] Takođe, nastanjuju Pert u zapadnoj Australiji. Pored Australije, vrsta je prisutna u Reunionu, Japanu, Meksiku, Kolumbiji, Tajvanu i u Sjedinjenim Američkim Državama.[23][24] U prirodnim staništima vrsta ima način ishrane sačinjen od rakova, sitnih riba, insekata, crva, raznih biljki i alga.[25] Nigros može ispružiti čeljust 4,2% svoje standardne dužine što joj omogućava da lakše lovi. Loš socijalni status i pridruženi stres mogu uticati na probavne funkcije ove ribe.[26][27][28]

 
Mužjak (levo) i ženka nigrosa.

Ova vrsta može dostići seksualnu zrelost već sa 16 nedelja, ali se seksualna zrelost kod njih najčešće javlja nakon 6 meseci života.[29][30] Polno zreli primerci formiraju parove i razmnožavaju se u malim pećinama ili pukotinama.[31] U diviljni riba iskopava jame pomerajući zemlju ispod kamenja. Ženka lepi svoja jaja na kamenje.[32]

Kao i većina ciklida, ova vrsta pokazuje roditeljsku negu. Jaja se izglegnu nakon 72 sata od oplodnje, a od tada roditelji paze na mladi primerak od predatora.[33][34] U mraku par prepoznaje jedno drugo po mirisu, po kome takođe prepoznaje i predatora.[35] Nakon što se izlegnu, mladim primercima je potrebno još 72 sata da formiraju peraja. Partneri ostaju u zaštiti svojih potomaka i pomažu im da se prehrane, briga o tome može trajati od 4 do 6 nedelja, a javlja se samo jednom u sezoni parenja kod većina ženki.[36][37] Poznato je da se ova vrsta u akvarijumima razmnožava više puta godišnje u kratkim intervalima od 12 do 13 dana, a svoja jaja polažu u stene ili slične površine.[38][29]

Nigrosi su monogamni, a njihovo parenje može se dogoditi i pre nego što formiraju teritoriju.[39] Seksualni izbor kod ove vrste zavisi od gustine naseljenosti ove vrste, kada je bila veća, ženke su više vremena birale svog partnera.[40] Ženka uvek bira većeg od dva mužjaka ili onog koji pobedi u borbi. Veličina mužjaka ključna je u odvraćanju predatora, pa je to jedan od razloga što ženka bira krupniju jedinku. Dokazano je da se borbe oko ženki brzo završavaju i bez mnogo fizičkog kontakta.[41][42] Mužjak i ženka su dosta usresređeni na svoje potomstvo, a studije su dokazale njihovu koordinaciju. Ženka ima tendenciju da ostane sa leglom i obavlja aktivnosti kao što su hranjenje potomvstva, dok mužjak pliva oko podruja i odvraća predatore od njega.[33][43] Oba roditelja su u stanju da izvršavaju zaštitu svojih potomaka. Ako se desi da neko od njih strada, jedan roditelj dovoljno je sposoban da odgaji svoj potomke.[33][44]

Poznato je da je ova vrsta izuzetno agresivna i teritorijalna pri uzgoju potomstva. Zbog njihove agresivne prirode, Nigrosi se proučavaju kako bi se istražili potencijalni faktori koji izazivaju ovo ponašanje. Svoju agresivnost pokazuju brzim plivanjem ili ugrizom drugih riba, a dokazano je da parametri poput promene temperature mogu uticati na njihovu agresviju.[45] Nigrosi koji nastanjuju vode temperature 30 °C su agresivniji od onih koji žive u vodama do 26 °C. To se može objasniti činjenicom da se oni razmnožavaju na mestima gde je temperatura vode 30 °C.[46][47]

Briga u akvarijumu

uredi

Akvarijumi opremljeni za ovu vrste ribe treba da imaju dno slično onom u prirodnom staništu i da sadrže stene i veštačke pećine, kako bi se nigrosi razmnožavali.[14] Većina biologa smatra da par ove vrste riba treba da se drži u akvarijumu većem od 80 litara.[48]

Vrsta jede raznoliku hranu, uključujući vodene biljke. Tokom razmnožavanja su dosta agresivni i tetitorijalni, a zbog sklonosti kopanja, filtriranje vode je bolje od sistema podzemnih filtera u akvarijumu. Vrsta je relativno mala pa se lako uzgaja.[18][14][15] Uzgoj ovih vrsta je jednostavan uz dobar kvalitet ishrane i čistu vodu. Zbog njihovog plodnog uzgoja postoji velika potražnja za ovom vrstom.

Galerija

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b v g d đ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ur. (2006). Archocentrus nigrofasciatus” na FishBase-u. [verzija na datum: april 2006]
  2. ^ ITIS Report. „Archocentrus nigrofasciatus”. Integrated Taxonomic Information System. Pristupljeno 30. 3. 2007. 
  3. ^ Robins, C. R., et al. (1991). World fishes important to North Americans exclusive of species from the continental waters of the United States and Canada. Am. Fish. Soc. Spec. Publ. 21: p. 243.
  4. ^ Günther, A. (1866). On the fishes of the states of Central America, founded upon specimens collected in fresh and marine waters of various parts of that country by Messrs. Salvin and Godman and Capt. J. M. Dow. Proc. Zool. Soc. Lond. 600–604.
  5. ^ a b „Convict and Jack Dempsey placed in new genera”. Arhivirano iz originala 28. 12. 2007. g. Pristupljeno 27. 6. 2008. 
  6. ^ Heijns, W. (jul 2009). „Central American heroine cichlids, a phylogenetic approach”. Cichlid News. str. 14—22. 
  7. ^ Wessel, R. (2006). The Honduran Red Point: A beautiful blue convict-type species from Honduras. Tropical Fish Hobbyist 54: 104–106.
  8. ^ Borstein, R. (2005). Archocentrus sp. "Honduran Red Point". Arhivirano 2007-04-16 na sajtu Wayback Machine Greater Chicago Cichlid Association.
  9. ^ Froese, R. and D. Pauly. (ur.). „Archocentrus nigrofasciatus, synonyms”. FishBase. Pristupljeno 30. 3. 2007. [mrtva veza]
  10. ^ Juan Miguel Artigas Azas. „Cryptoheros nigrofasciatus (Günther, 1867)”. The Cichlid Room Companion. Pristupljeno 30. 3. 2007. 
  11. ^ Heijns, W. (2001). A convict from the Volcano The Cichlid Room Companion Ed. J. M. A. Azas.
  12. ^ Azas, J. M. A. (2002). Cryptoheros, The Small Central American Cichlids The Cichlid Room Companion Ed. J. M. A. Azas.
  13. ^ Innes, W. (1966). Exotic Aquarium Fishes . str. 395. 
  14. ^ a b v Riehl, R. Editor.; Baensch, H. A. (1996). Aquarium Atlas (5th izd.). Germany: Tetra Press. ISBN 978-3-88244-050-8. 
  15. ^ a b Sands, D. A Fishkeeper's Guide to Central American Cichlids. Tetra Press. Belgium. 1994. pp 59–60.
  16. ^ Kullander, S.O., 2003. Cichlidae (Cichlids). p. 605-654. In: R.E. Reis, S.O. Kullander and C.J. Ferraris, Jr. (eds.) Checklist of the Freshwater Fishes of South and Central America. Porto Alegre: EDIPUCRS, Brasil.
  17. ^ Itzkovich, J., et al. (1981). Inheritance of pink body colouration in Cichlasoma nigrofasciatum Günther (Pisces, Cichlidae). Genetica 55: 15–16.
  18. ^ a b Loiselle, P. V. (1995). The Cichlid Aquarium. Germany: Tetra Press. ISBN 978-1-56465-146-4. 
  19. ^ „The convict cichlid Amatitlania nigrofasciata (Cichlidae): first record of this non-native species in Western Australian waterbodies | Western Australian Museum”. Western Australian Museum. Pristupljeno 29. 3. 2016. 
  20. ^ Koehn, J. D. and R. F. MacKenzie. (2004). Priority management actions for alien freshwater fish species in Australia. New Zealand Journal of Marine and Freshwater Research 38: 457–472.
  21. ^ Yamamoto, M. N. and A. W. Tagawa. Hawai'i's Native and Exotic Freshwater Animals. Mutual Publishing, Honolulu, Hawaii. 2000. p. 200
  22. ^ Page, L. M. and B. M. Burr. A Field Guide to Freshwater Fishes of North America North of Mexico. Houghton Mifflin Company, Boston. 1991. p. 432
  23. ^ Herrera-R, Guido A.; Murcia-Castillo, Miguel A.; Prada-Pedreros, Saúl (20. 7. 2016). „First record of Amatitlania nigrofasciata (Günther, 1867) (Cichliformes: Cichlidae) as introduced species in natural freshwaters of Colombia”. Check List (na jeziku: engleski). 12 (4): 1932. ISSN 1809-127X. doi:10.15560/12.4.1932  . 
  24. ^ „九間魚壓境 恐成日月潭最強勢外來種”. 1. 12. 2011. Arhivirano iz originala 24. 12. 2011. g. Pristupljeno 24. 5. 2012. 
  25. ^ Fraser, S.A. (1993). „Aggressive behaviour among convict cichlid (Cichlasoma nigrofasciatum) fry of different sizes and its importance to brood adoption”. Canadian Journal of Zoology. 12. 71 (12): 2358—2362. doi:10.1139/z93-331. 
  26. ^ Hulsey, C. D.; Garcia De Leon, F. J. (2005). „Cichlid jaw mechanics: Linking morphology to feeding specialization”. Functional Ecology. 19 (3): 487. doi:10.1111/j.1365-2435.2005.00987.x. 
  27. ^ Earley, R. L., L. S. Blumer, and M. S. Grober. (2004). The gall of subordination: changes in gall bladder function associated with social stress. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences 271: 7–13.
  28. ^ Wisenden, B. D. (1994). Factors affecting mate desertion by males in free-ranging convict cichlids (Cichlasoma nigrofasciatum). Behavioral Ecology 5(4), 439–447.
  29. ^ a b Wisenden, B. D. (1995). Reproductive behavior of free-ranging convict cichlids, Cichlasoma nigrofasciatum. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. децембар 2016) Environmental Biology of Fishes 43: 121–134.
  30. ^ Keenleyside, M. H. A. Parental Care. In: Cichlid Fishes: Behavior, Ecology and Evolution. Chapman and Hall, London. 1991. pp. 191–208.
  31. ^ Reebs, S.G. (1994). „The anticipation of night by fry-retrieving convict cichlids”. Animal Behaviour. 48: 89—95. doi:10.1006/anbe.1994.1214. 
  32. ^ Reebs, S.G.; Colgan, P.W. (1991). „Nocturnal care of eggs and circadian rhythms of fanning activity in two normally diurnal cichlid fishes, Cichlasoma nigrofasciatum and Herotilapia multispinosa”. Animal Behaviour. 41 (2): 303—311. doi:10.1016/S0003-3472(05)80482-8. 
  33. ^ а б в Itzkowitz, M.; Santangelo, N.; Richter, M. (18. 11. 2000). „Parental division of labour and the shift from minimal to maximal role specializations: an examination using a biparental fish”. Animal Behaviour. 61 (6): 1237—1245. doi:10.1006/anbe.2000.1724. 
  34. ^ Noakes, D. L. G. Ontogeny of behavior in cichlids. In: Cichlid Fishes: Behavior, Ecology and Evolution Chapman and Hall, London. 1991 pp. 209–224.
  35. ^ Reebs, S.G. (1994). „Nocturnal mate recognition and nest guarding by female convict cichlids (Pisces, Cichlidae: Cichlasoma nigrofasciatum)”. Ethology. 96 (4): 303—312. doi:10.1111/j.1439-0310.1994.tb01018.x. 
  36. ^ Reebs, S.G.; Colgan, P.W. (1992). „Proximal cues for nocturnal egg care in convict cichlids, Cichlasoma nigrofasciatum”. Animal Behaviour. 43 (2): 209—214. doi:10.1016/S0003-3472(05)80216-7. 
  37. ^ Lavery, R.J.; Reebs, S.G. (1994). „Effect of mate removal on current and subsequent parental care in the convict cichlid (Pisces: Cichlidae)”. Ethology. 97 (4): 265—277. doi:10.1111/j.1439-0310.1994.tb01046.x. 
  38. ^ Wisenden DB (1993)
  39. ^ Gagliardi-Seeley, J.L.; Itzkowitz, M. (12. 9. 2006). „Male size predicts the ability to defend offspring in the biparental convict cichlid Archocentrus nigrofasciatus”. Journal of Fish Biology. 69 (4): 1239—1244. doi:10.1111/j.1095-8649.2006.01174.x. 
  40. ^ Gumm, J.M.; Itzkowitz, Murray (1. 2. 2007). „Pair-bond formation and breeding-site limitation in the convict cichlid, Archocentrus nigrofasciatus”. Acta Ethol. 10: 29—33. doi:10.1007/s10211-007-0028-8. 
  41. ^ Gagliardi-Seeley, J.; Leese, J.; Santangelo, Nick; Itzkowitz, M. (мај 2009). „Mate choice in female convict cichlids (Amatitlania nigrofasciata) and the relationship between male size and dominance”. Journal of Ethology. 27 (2): 249—254. doi:10.1007/s10164-008-0111-2. 
  42. ^ Lehtonen, T.K.; Lindstrom, K. (29. 2. 2008). „Density-dependent sexual selection in the monogamous fish Archocentrus nigrofasciatus”. Oikos. 117 (6): 867—874. doi:10.1111/j.0030-1299.2008.16677.x. 
  43. ^ Alonzo, J.J.; McKaye, K.R.; van den Berghe, E.P. „Parental defense of young by the convict cichlid, Archocentrus nigrofasciatus, in Lake Xiloa, Nicaragua” (PDF). Journal of Aquariculture and Aquatic Sciences. 9: 208—228. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 10. 2013. г. 
  44. ^ Schleser, David M. (2002). Cichlids: Everything about Purchase, Care, Nutrition, Behavior, and Training. Barron's Educational Series. 
  45. ^ Hamilton, Jasmine. „The Effects of Size Differential on Aggression in Female Convict Cichlids (Archocentrus nigrofasciatus)” (PDF). McNair Scholars Journal. 13: 94—106. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 03. 2016. г. Приступљено 12. 05. 2020. 
  46. ^ Ratnasabapathi, D. (1992). „Effects of temperature and prior residence on territorial aggression in the convict cichlid Cichlasoma nigrofasciatum”. Aggressive Behavior. 18 (5): 365—372. doi:10.1002/1098-2337(1992)18:5<365::aid-ab2480180506>3.0.co;2-e. 
  47. ^ Barley, A.J. (1. 12. 2009). „Habitat structure directly affects aggression in convict cichlids Archocentrus nigrofasciatus” (PDF). Current Zoology. 56 (1): 52—56. doi:10.1093/czoolo/56.1.52. 
  48. ^ Mills D, Vevers G (1989) The Tetra encyclopedia of freshwater tropical aquarium fishes. Tetra Press, New Jersey.

Литература

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нигрос&oldid=27676768”