Nikolaj Miljutin
Nikolaj Aleksejevič Miljutin (rus. Никола́й Алексе́евич Милю́тин; 6. jun 1818 – 26. januar 1872) bio je ruski državnik. On je bio glavni izvršitelj velikih liberalnih reformi preduzetih tokom vladavine Aleksandra II, uključujući emancipaciju kmetova i uspostavljanje zemstva.[1][2]
Nikolaj Miljutin | |
|---|---|
 Portret Nikolaja Miljutina | |
| Datum rođenja | 6. jun 1818. |
| Mesto rođenja | Moskva |
| Datum smrti | 26. januar 1872. (53 god.) |
| Mesto smrti | Moskva |
Peter Kropotkin, anarhista, opisao ga je kao „dušu emancipacije kmetova u birokratskim krugovima“.[3]
Mladost uredi
Nikolaj Miljutin je rođen u Moskvi 6. juna 1818. godine, potomak uticajne, ali osiromašene, aristokratske ruske porodice.[4] Miljutinova braća bili su Vladimir Miljutin (1826–55), društveni filozof, novinar i ekonomista, i Dmitrij Miljutin (1816–1912), koji je bio ministar rata pod Aleksandrom II.[1][5]
Miljutinove godine formiranja protekle su na imanju njegovog oca, Titovu, u Kaluškoj oblasti.[6] Kmetovi su obrađivali zemlju u Titovu, dok je Miljutinov otac najviše vremena provodio u lovu i druženju sa prijateljima.[7] Miljutinovoj majci je prepušteno da nadgleda većinu aspekata života na njihovom imanju.[7] Prema Miljutinu, u Titovu je bilo toliko kmetova da bi „bilo nemoguće sve nabrojati“.[7] Dok je Miljutin iz svojih objavljenih memoara uglavnom izostavio neugodnije aspekte života u Titovu, neobjavljeni nacrt, koji detaljno opisuje njegovo detinjstvo, govori o brutalnosti sa kojom se njegov otac ponašao prema svojim kmetovima.[7] Jednom prilikom Miljutin je bio svedok kako njegov otac „nemilosrdno” bičevap jednog od njihovih kmetova, kako je kasnije objasnio: „Ali takvi su bili običaji u to vreme: dobar zemljoposednik je smatrao da je [bičevanje] neizbežno da svoje kmetove drži u redu.“[7] Nakon toga, kao što je tada bila uobičajena praksa, kmeta su naterali da dođe i „zahvali gospodaru“ što mu je održao „lekciju“. [7] Incident je ostavio neizbrisiv utisak na Miljutinov um.[7]
Karijera uredi
Miljutin je diplomirao na Moskovskom univerzitetu i pridružio se Ministarstvu unutrašnjih poslova 1835. godine. Čovek liberalnih pogleda, simpatisao je slovenofilke stavove. Miljutin je pomogao reformu opštinske uprave u Sankt Peterburgu, Moskvi i Odesi tokom 1840-ih. [2]
Kao pomoćnik ministra unutrašnjih poslova od 1859. godine, uspeo je da odbrani svoju viziju ambicioznih liberalnih reformi od napada konzervativaca i uznemirenog plemstva. Manifest o emancipaciji iz 1861. u velikoj meri je sam sastavio.[1] Do donošenja zakona, Miljutin je bio pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Sergeja Lanskog. Međutim, car nije imao poverenja u Miljutina kao „nemirnog i beskompromisnog reformatora“.[8] Međutim, nakon donošenja ovog akta, razrešen je dužnosti.
Tokom Januarskog ustanka poslat je u Poljsku da tamo sprovede reforme. Osmislio je program koji je uključivao emancipaciju seljaštva na račun nacionalističkih zemljoposednika i izbacivanje rimokatoličkih sveštenika iz škola.[9] Više od sedam stotina hiljada poljskih seljaka dobilo je slobodnu zemlju za poljoprivredu kao rezultat Miljutinovih reformi.[10] U Varšavi je osnovan ruski univerzitet i svi časovi u srednjoj školi su morali da se drže na ruskom, a ne na poljskom.[10] Konačno, imovina katoličke crkve je konfiskovana i prodata.[7] Iako se Miljutin ranije protivio „direktnoj i otvorenoj rusifikacije “ Poljske, prema jednom biografu, istoričaru V. Brusu Linkolnu, Miljutinove reforme su efektivno „ubrzale dolazak stroge politike rusifikacije“ u Poljskoj.[9]
Miljutin je podneo ostavku na funkciju u decembru 1866, nakon što je doživeo paralitički udar, i proveo ostatak života povučeno.[11] Umro je 26. januara 1872. u Moskvi.[11]
Reference uredi
- ^ a b v Moon 2001, str. 127, 178
- ^ a b Harcave, Sidney (1968). Years of the Golden Cockerel, p. 174. New York: Macmillan
- ^ Peter Kropotkin (1887). „1”. In Russian and French Prisons. Ward and Downey.
- ^ Lincoln 1977, str. 40
- ^ Frank 1979, str. 253
- ^ Roosevelt, Priscilla (1995). Life on the Russian Country Estate, pp. X-XI, 179, 230, 340. New Haven: Yale University Press
- ^ a b v g d đ e ž Roosevelt, Priscilla (1995). Life on the Russian Country Estate, pp. 179, 230, 340. New Haven: Yale University Press
- ^ C. A. Fyffe (2017), Europe in the 19th Century, Serapis Classics, ISBN 9783962557577
- ^ a b Lincoln 1977, str. 90–102
- ^ a b Chapman, Timothy (2001). Imperial Russia, 1801–1905, p. 110 New York: Routledge
- ^ a b Lincoln 1977, str. 90, 94, 100
Literatura uredi
- Lincoln, W. Bruce (1977). Nikolai Miliutin, an enlightened Russian Bureaucrat. New York: Oriental Research Partners. str. 40. ISBN 0-89250-133-2.
- Moon, David (2001). The Abolition of Serfdom in Russia, 1762–1907. Harlow: Longman. str. 127, 178. ISBN 0-582-29486-X.
Dodatna literatura uredi
- Leslie, Robert Frank. Reform and insurrection in Russian Poland, 1856-1865 (Greenwood, 1969).
- Lincoln, W. Bruce. "Milyutin and the Russian Serfs:" History Today (July 1969), Vol. 19 Issue 7, pp. 495–504; online; covers 1840 to 1859.
- Lincoln, W. Bruce. "The Makings of a New Polish Policy: N. A. Milyutin and the Polish Question, 1861-1863." Polish Review (1970): 54-66. online
- Zyzniewski, Stanley J. "The Russo-Polish Crucible of the 1860s: A Review of Some Recent Literature." The Polish Review (1966): 23-46. Online
